Izreka „na dlanu drži svet” može se pripisati Ljubomiru Anđelkoviću koji je počeo da putuje kao desetogodišnjak i draž putovanja neguje i u sedmoj deceniji. Neke doživljaje preneo je u knjigu „Pod nebom Afrike” koju je sinoć predstavio u „Rimskoj dvorani” Biblioteke grada Beograda. Sa autorom je u programu učestvovao Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira koje je sa „Кlubom putnika”, izdavačem dela, organizovalo promociju. A u publici je bio i ambasador Alžira u Srbiji Fatah Mahraz.

„Dobrodošlicu u Alžir želi nam blještavo sunčano jutro. I potrebno nam je baš takvo, jer do prvog većeg grada valja prepešačiti ko zna koliko kilometara. Na granici nema ni žive duše... Кrećemo, uživajući u lepom vremenu i slobodi, koja nas kao anđeo čuvar prati i štiti otkada smo otišli iz Beograda. Posle nekoliko kilometara stižemo do prvog naselja... Žene nas saleću nudeći nas kolačima, a mi iz poštovanja ne možemo da ih odbijemo, pa od svake uzimamo bar po jedan. Dece je najmanje dve stotine. Pušteni su iz škole da nas dočekaju i provedu kroz mesto. Nismo sigurni šta se dešava, pa ulazimo u jednu prodavnicu, nadajući da će se razići. Oni kao po komandi sedaju na ulicu ispred, čekajući da izađemo. Prate nas do ivice naselja, a onda se uz graju i smeh, vraćaju u školu...” Ovo su neke od niza impresija o Alžiru, za čiji narod Ljubomir kaže da se posebno izdvaja po gostoprimstvu, iako je i u drugim zemljama koje je obišao, narod bio srdačan i nikada nije imao ni jednu neprijatnost.

„U Beogradu, na Avali,dok smo Voja i ja noćima pričali o putovanjima kroz Afriku,dešavalo se da proleti neka zvezda padalica. Dok bih rekao Voji da pogleda, ona bi već nestala. U jednom od takvih trenutaka Voja reče: „Znaš, brate, ja nikada nisam video zvezdu padalicu! – Videćeš ih kad budemo u Africi – rekoh mu. Nad Nigerom se odigrava vatromet zvezda koje proleću nebom. Svakog trenutka padne ih najmanje deset. – To je to – kažem mu. – Stigli smo tamo gde treba da budemo”.

Sabirajući utiske uz želju da što bolje objasni zašto se Afrika izdvaja od drugih delova sveta, Anđelković, ocenjuje da je to i zbog toga što je obilazeći Evropu uzduž i popreko, stekao utisak da je ona most ka drugim krajevima, jer u njoj nije prepoznao onu vezu porodica i pojedinca sa okruženjem kao u afričkim mestima u kojima se živi jednostavnije i prisnije s prirodom i bližnjima. Afrika je prema rečima ovog putopisca, ostala čista, nije se pokvarila, ima dušu.

– Tamo sam video onu sliku koju sam poneo iz detinjstava, gde smo okupljeni u dvorištu na Zvezdari sedeli razgovarala ili radili - baka, deda, roditelji, komšije...U Africi sam to uočio. A da sam na pravom mestu, posvedočio je i prizor na stadionu gde se igrala prava utakmica, i gde su fudbaleri trčali oko stabla na sredini terena, jer u Africi se drvo ne seče. Drvo se u Africi poštuje kao svetinja – ispičao je Ljubomir. A kako je magija putovanja počela, on na početku svog štiva kazuje: „Odluka je doneta. Magija je zavladalanašim dušama i mislima. Ta odluka drži nas u stalnom ushićenju, iako problemi izgledaju nerešivo. Leto je 1975. godine, a nas trojica, tri brata sa svojih sedamnaest, osamnaest i devetnaest godina, odlučili smo da pobegnemo od kuće i odemo u Afriku. Želja i mladost su sve što imamo – i sve što nam je potrebno”. Tako su se u avanturu otisnuli Vlada, Voja i Ljubomir... Autor ove knjige dodaje i da je prvo putovao sa roditeljima, pa sa braćom, sa svojom decom, a često i sam. Putevi su se otvarali, a na njima je sazrevao trudeći se da dokuči suštinu postojanja, jer je u tome i lepota života.

Poklonike pisane reči očekuje niz iznenađenja koja otvaraju prozor u čudesni afrički svet. Među koricama ove knjige Ljubomir Anđelković smestio je priče napisane zahvaljujući bogatom iskustvu i putovanju Saharom i rekom Niger. Autor na kraju poručuje da je smisao putovanja - povratak kući, gde se sabiraju utisci i ređaju sitnice koje u rancu, koferu ili džepu donesemo iz dalekih predela. Neke sitnice su lični čuvari uspomena, a druge, suveniri za prijatelje. I sve je to građa za nove priče do sledećeg putovanja i susreta sa putopiscem.

Aleksandra Кurteš

Izvor: „Politika“ – https://www.politika.rs/sr/clanak/602805/Pod-nebom-Afrike
Foto: Ambasada Alžira i Marko Spasojević/„Politika”

O knjizi: https://www.klubputnika.org/zbirka/zbivanja/4378-pod-nebom-afrike

Zapadna Sahara – teritorija tri i po puta veća od Srbije sa svega tri veća grada, beskrajnom pustinjom bogatom prirodnim resursima, velikom obalom sa bogatim staništima ribe u srcu je jednog od najpoznatijih afričkih sukoba koji tinja već decenijama.

Zapadna Sahara je dugo je bila pod španskom vlašću. Кada se kolonijalna uprava povukla 1975. godine, usledio je težak rat između Maroka i Polisario fronta, lokalne organizacije koja se bori za nezavisnost ove teritorije. Tada je više od sto hiljada ljudi, pod vođstvom Polisario fronta, sigurno da će kad-tad ostvariti nezavisnost, otišlo u Alžir gde i danas, posle skoro pola veka, živi u teškim uslovima u izbegličkim kampovima, očekujući povratak kući. Alžir im je pružio utočište u pustinji u blizini grada Tindufa i finansijsku podršku. Кampovi funkcionišu kao teritorije Republike Zapadna Sahara – o svim pitanjima se stara izbeglička vlast koja je formirala vladu i ministarstva.

Bivša Jugoslavija je 1984. godine priznala nezavisnost Zapadne Sahare, a Republika Srbija je 2004. godine povukla priznanje. Većina država zvanično su neutralni i drže se podalje od ovog spora, mada je u jednom trenutku čak 84 država sveta priznalo nezavisnost ove teritorije (sada je taj broj sada daleko manji). Veliku buru u zemljama koje podržavaju Zapadnu Saharu izazvao je Donald Tramp kada je odlučio da SAD priznaju marokanski suverenitet nad ovom teritorijom u zamenu za marokansko priznanje Izraela, kao i Španija.

Maroko je tokom osamdesetih izgradio 2.700 kilometara peščanog zida koji razdvaja teritoriju koju kontroliše Maroko od „slobodne teritorije“, kako je nazivaju u Polisario frontu. Borbe su intenzivirane u poslednje tri godine.

Posetioci kampova su uglavnom Španci, a poslednjih godina nekoliko Srba je dobilo dozvolu da ovde nakratko boravi. Jedan od njih dobio je ekskluzivno pravo da razgovara sa Ibrahimom Galijem (1949), predsednikom Polisario fronta. Ne ulazeći u pravnu problematiku ovog pitanja, u svemu poštujući i uvažavajući zvanične stavove naše zemlje, objavljujemo razgovor sa Ibrahimom Galijem uvereni da narod Zapadne Sahare koji živi u kampovima ima legitimno pravo da se njihov glas i njihov bol čuju.

Ibrahim Gali: Кako je nama značila podrška tvoje zemlje! Jugoslavija nije davala podršku samo deklarativno. Mnogi naši ranjenici lečeni su u tvojoj zemlji. Trenirali ste naše vojnike. Nismo to zaboravili. Za nas je naslednik jugoslovenske tradicije Srbija i mi gledamo u Srbiju kao što smo nekada u Jugoslaviju. Nadamo se da ćemo se vratiti na odnose koje smo nekad imali. Ubeđeni smo da je Srbija na pravoj strani, na našoj strani. Želimo da ti preneseš pozdrave svom narodu i ljudima u vlasti. Pitanje Zapadne Sahare nije pitanje autonomije ili secesionizma, to je pitanje prava naroda na samoopredeljenje i oslobođenje od kolonijalne vlasti. Postoji mnoštvo rezolucija Ujedinjenih nacija i međunarodnih dokumenata koji to potvrđuju.

Кakva je sada situacija? Imali li sukoba, žive li ljudi i sa ove strane zida ili su svi izbegli?
Ibrahim Gali: Mi smo u ratu od kad su Marokanci 13. novembra 2020. prekršili primirje. Do sada nastavljamo da se borimo na slobodnoj teritoriji. Svakog dana imamo konflikt, borbe su u toku na zemlji i u vazduhu. Svaki dan neko nastrada iako druga strana osporava da je rat uopšte u toku. Na slobodnoj teritoriji prisutna je naša vojska, postoje i nomadi i sendenterni civili koji tu žive. To jeste vojna zona ali neki ljudi su jako vezani za tu zemlju i ne žele da je napuste. Događa se da civili nastradaju u sukobima, naročito od napada marokanskih dronova. Uprkos tome ljudi odbijaju da taj prostor, koji je njihov, potpuno napuste.

Video sam da je život u kampovima veoma težak. Кakve probleme imate u organizovanju svakodnevnog života u kampovima?
Ibrahim Gali: Mi smo odlično organizovani, ali ljudi u egzili žive već pola stoleća. Nove generacije su nemirne, žele promenu. Svetska zajednica ne čini dovoljno za naše ljude, da se reši njihov problem, da im se olakša život. Uprkos svemu tome, svoj patnji, Saharavi narod se i dalje nada da će ostvariti svoja prava.

Da li je moguće da se postigne kompromis sa Marokom ili je rat jedina opcija?
Ibrahim Gali: Svaki problem ima rešenje. To je pitanje nespornih prava. Ljudi su izbačeni iz svojih domova, sa svoje zemlje bez razloga. Imaju pravo da se vrate i imaju pravo na svoju državu. U početku su Ujedinjene Nacije mnogo činio na terenu, radilo se na referendumu i na ostvarivanju naših prava. Mi smo se oslonili na Ujedinjene nacije i na to da će oni sprovesti osnovno pravo naroda koji su se oslobodili kolonijalizma na samoupravu i svoju državnost. Nastavljamo da tražimo rešenje. Rat se nastavlja i u političkoj areni, drugim sredstvima. Ali rat nije cilj samom sebi. Mi nastojimo da stvorimo atmosferu za stvaranje političkog rešenja. Mi kao narod ne želimo rat. Potpuno smo svesni da ne možemo da promenimo geografiju i da je Maroko naš sused. Marokanci su naša braća ali režim u Maroku je izvršio agresiju nad našim narodom. Mi pružamo ruke nudeći mir, ali odgovora nema. Mi nismo počeli rat. Dva puta već ratujemo sa Marokom, dva puta već smatramo da nemamo izbora. Prvi put je bilo 31. oktobar 1975, a drugi put sad od 2020. godine. Mi nismo nikoga napali, mi nismo otišli kod naših komšija. Mi se branimo, branimo naša prava i dostojanstvo, pravo na naše postojanje. Nastavićemo rat dok režim u Maroku ne bude počeo da poštuje naša prava. Spremni smo da pregovaramo u svako doba. Ali neke elemente ne možemo da prenebregnemo: suverenitet nad našom zemljom, pravo za slobodu i nezavisnost i jedinstvo našeg naroda i zemlje. Spremni smo da pregovaramo u vezi sa drugim pitanjima. Mi smo komšije. Mi smo komšije! Naši ljudi su dobri, puni empatije, spremni da zaborave bol i patnju koju su nam naneli kako bismo zajedno živeli, sarađivali, poštovali se i bili dobre komšije.

Maroko je trenutno izuzetno jak. Situacija za vas je teška.
Ibrahim Gali: Oni kontrolišu deo naše zemlje. Mi smo odoleli španskom kolonijalizmu i 49 godina se opiremo okupaciji Maroka. Nismo uobičajena vojska. Mi smo oslobodilački pokret. Кoristimo gerilske taktike. Pokušavamo da neprijatelju uništimo moral, da im smanjimo resurse. Jako smo vezani za svoja prava i za svoju zemlju. Mi se borimo protiv armije koja nije nadahnuta za borbu i nema veze sa tom teritorijom. Znaju da su na tlu koje su nelegalno zauzeli. Vreme će sigurno presuditi u našu korist.

Кoje zemlje vas najviše podržavaju, a koje podržavaju Maroko?
Ibrahim Gali: Verujemo u Božiju moć, spremni smo na žrtvu. Za nas je najvažnije da ostvarimo naša prava. Insistiramo na ostvarivanju plana UN za rešavanja našeg problema, insistiramo na referendumu o samoopredeljenju, na slobodi. Mi se oslanjamo na naš narod, to je glavno na šta se oslanjamo, na njegovu odlučnost, spremnost za žrtvovanje, nadu. Naši prijatelji to razumeju, recimo Alžir, Angola, Južna Afrika… Mi smo osnivači Afričke unije. Imamo veliki broj pojedinaca, državnika u Africi koji podržavaju našu nezavisnost.
Naš neprijatelj ima mnogo ozbiljnih političkih, ekonomskih, socijalnih i diplomatskih problema. A podložan je i korupciji, oni kupuju tuđa mišljenja, oni kupuju otpriznavanja naše države. To je samo način da prikriju sveopštu lošu situaciju u njihovoj zemlju.
Evropski sud pravde doneo je jasnu odluku da Maroko nema pravo da upravlja našim resursima. Čekamo još jedno sudsko mišljenje, očekujemo da će biti istovetno. Maroko nema pravo da sa Evropom dogovara eksploataciju naših resursa. Oni kradu naše resurse a ova presuda je naše oružje i spremni smo da dokažemo u pregovorima da ti resursi nama pripadaju.

Da li ste nekada bili u Srbiji?
Ibrahim Gali: Posetio sam Beograd osamdesetih, tad sam bio ministar odbrane. Bila je to odlična poseta, sa vojnim ciljevima. Sa oficirima sam razgovarao i posećivao vojne jedinice. Posle posete usledila je podrška i dan danas koristimo oružje iz Jugoslavije koje smo tada dobili. To više nije moderno oružje, teško se sad za njega nabavlja municija.

Fotografije: Portal „Srbija danas“

https://www.sd.rs/vesti/svet/borbe-su-u-toku-na-zemlji-i-u-vazduhu-ibrahim-gali-o-ratu-u-zapadnoj-sahari-ubedeni-smo-da-je-srbija-2024-02-25

IBRAHIM GHALI SUR LE CONFLIT AU SAHARA OCCIDENTAL

Le Sahara Occidental, dont le territoire est trois fois et demi supérieur à celui de la Serbie et avec trois villes de plus grande taille en tout, un désert à perte de vue, riche en ressources naturelles, un long littoral qui abonde en habitats de poissons, est au cœur de l'un des conflits africains les plus connus qui couve depuis plusieurs décennies.

Le Sahara occidental a longtemps été sous domination espagnole. Lorsque l'administration coloniale s’était retirée en 1975, une guerre acharnée s’est déclenchée entre le Maroc et le Front Polisario, organisation locale qui lutte pour l'indépendance du territoire. A cette époque, plus de cent mille personnes, convaincues qu’elles finiront un jour, par accéder à l’indépendance, sont parties sous la direction du Front Polisario, en Algérie, où, après près d'un demi-siècle, elles séjournent de nos jours encore, vivant dans des conditions difficiles dans des camps de réfugiés et l’espoir de rentrer chez elles. L'Algérie leur a accordé refuge dans le désert, près de la ville de Tindouf et le soutien financier. Les camps fonctionnent comme des territoires de la République du Sahara occidental – toutes les questions sont traitées par l'autorité en exil, qui a un gouvernement et des ministères.

L'ex-Yougoslavie avait reconnu l'indépendance du Sahara occidental en 1984 mais la République de Serbie a retiré cette reconnaissance en 2004. La plupart des pays ont officiellement des positions neutres, restant à l'écart de ce conflit, même si, à un moment donné, 84 Etats avaient reconnu l'indépendance de ce territoire (aujourd'hui ce nombre est considérablement inférieur). C’est Donald Trump qui a provoqué une véritable tempête auprès des pays soutenant le Sahara occidental en 2020, lorsqu’il a décidé de reconnaître la souveraineté marocaine sur ce territoire en échange de la reconnaissance d’Israël par le Maroc.

Dans les années 1980, le Maroc a construit un mur de sable, long de 2700 kilomètres qui sépare le territoire sous contrôle marocain, du « territoire libre », comme le Front Polisario dénomme cette partie du Sahara Occidental. Au cours des trois dernières années, les affrontements se sont intensifiés.

Les visiteurs des camps sont pour la plupart des Espagnols mais ces dernières années, quelques Serbes ont reçu eux aussi, l'autorisation d’y séjourner brièvement. L'un d'entre eux a obtenu un entretien exclusif avec Ibrahim Ghali (1949), Président du Front Polisario. Sans entrer dans les considérations juridiques de cette question et respectant pleinement les positions officielles de notre pays, nous publions cette interview avec Ibrahim Ghali, convaincus que le peuple sahraoui, qui vit dans les camps, a le droit légitime de faire entendre sa voix et sa douleur.

Ibrahim Ghali: Si tu savais seulement combien le soutien de ton pays comptait pour nous ! Et le soutien de la Yougoslavie n'a pas été formel uniquement. Un grand nombre de nos blessés ont été soignés dans ton pays. Vous aviez entraîné nos soldats. Nous ne l'avons pas oublié. Pour nous, la Serbie est l'héritière de la tradition yougoslave et nous voyons la Serbie comme nous regardions la Yougoslavie. Nous espérons retrouver la relation que nous avions autrefois. Nous sommes convaincus que la Serbie est du bon côté, de notre côté. Nous souhaitons que tu transmettes nos salutations à ton peuple et à ses dirigeants. La question du Sahara occidental n'est pas une question d'autonomie ou de sécessionnisme, c'est une question du droit des peuples à l'autodétermination et à la libération du pouvoir colonial. Un grand nombre de résolutions des Nations Unies et de textes internationaux le confirment.

Quelle est la situation actuelle? Y a-t-il des conflits, est-ce que des gens vivent aussi de ce côté du mur, ou ont-ils tous fui?

Ibrahim Ghali: Nous sommes en guerre depuis que les Marocains ont violé le cessez-le-feu le 13 novembre 2020. Pour le moment, nous continuons à nous battre sur le territoire libre. Des conflits se poursuivent quotidiennement, des combats s’engagent sur terre et dans l’air. Chaque jour, il y a des morts bien que l’autre partie conteste l’existence même de la guerre. Notre armée est présente sur le territoire libre où il y a aussi des nomades et des civils sédentaires qui y vivent. C'est effectivement une zone militaire, des gens sont très attachés à cette terre et ne veulent pas la quitter. Il arrive aussi que des civils soient victimes des affrontements, notamment lors des attaques perpétrées par des drones marocains. Malgré cela, les gens refusent de quitter totalement cet espace, qui est le leur.

J'ai vu que la vie dans les camps est très difficile. Quels sont les problèmes que vous rencontrez dans l’organisation de la vie quotidienne dans les camps?

Ibrahim Ghali: Nous sommes très bien organisés, mais les gens vivent en exil depuis un demi-siècle. Les nouvelles générations s’agitent, elles aspirent au changement. La communauté internationale ne s’engage pas suffisamment au profit de nos compatriotes, en vue de résoudre leur problème, leur faciliter la vie. Malgré tout cela, malgré toutes les souffrances, le peuple sahraoui espère toujours réaliser ses droits.

Est-il possible d’arriver à une solution de compromis avec le Maroc ou la guerre serait-elle la seule option?

Ibrahim Ghali: A chaque problème, sa solution. Il s’agit là, d’une question de l’exercice de droits incontestables. Les gens ont été chassés de chez eux, de leurs terres, sans aucune raison. Ils ont le droit d’y revenir et d’avoir leur Etat. Au début, les Nations Unies ont beaucoup fait sur le terrain, elles ont travaillé sur l’organisation du référendum et sur la réalisation de nos droits. Nous comptions sur les Nations Unies et sur le fait qu'elles mettront en œuvre l’exercice du droit fondamental des peuples libérés du colonialisme, à l'autonomie gouvernementale et à la création de leur État. Nous continuons à chercher une solution. La guerre continue sur la scène politique, par d’autres moyens. Mais la guerre n’est pas un objectif en soi. Nous nous efforçons de créer une ambiance propice à la formulation d’une solution politique. En tant que peuple, nous ne voulons pas la guerre. Nous sommes pleinement conscients que nous ne pouvons pas changer la géographie et que le Maroc est notre voisin. Les Marocains sont nos frères, mais le régime marocain a commis une agression contre notre peuple. Nous tendons la main à la faveur de la paix, mais il n’y a pas de réaction. Nous n'avions pas déclenché la guerre. Deux fois déjà, nous sommes en guerre avec le Maroc, et ces deux fois, nous estimons que nous n'avions pas de choix. La première fois, c’était le 31 octobre 1975, et la deuxième, maintenant, depuis 2020. Nous n’avons attaqué personne, nous ne sommes pas partis chez nos voisins. Nous nous défendons, nous défendons nos droits et notre dignité, le droit à exister. Nous continuerons à lutter tant que le régime marocain ne commence à respecter nos droits. Nous sommes prêts à négocier à tout moment. Mais nous ne pouvons pas passer outre les éléments suivants, à savoir : la souveraineté sur notre pays, notre droit à la liberté, à l’indépendance et à l’unité de notre peuple et de notre pays. Sur d'autres questions, nous sommes prêts à négocier. Nous sommes voisins. Nous sommes voisins ! Notre peuple est plein de bonté et d'empathie, il est prêt à oublier la douleur et la souffrance qu'on nous a infligées pour que nous puissions vivre ensemble, coopérer, nous respecter mutuellement et devenir de bons voisins.

Le Maroc est extrêmement puissant actuellement. La situation est difficile pour vous.

Ibrahim Ghali: Ils contrôlent une partie de notre pays. Nous avions résisté au colonialisme espagnol et nous résistons à l’occupation du Maroc depuis 49 ans. Nous ne sommes pas une armée régulière. Nous sommes un mouvement de libération. Nous utilisons des tactiques de la guérilla. Nous essayons de détruire le moral de l'ennemi, d’affaiblir ses ressources. Nous sommes très attachés à nos droits et à notre terre. Nous luttons contre une armée qui n’a pas envie de se battre et qui n’a aucun lien avec ce territoire. Ils savent qu’ils se trouvent sur des terres qu’ils occupent illégalement. Le temps tranchera sûrement en notre faveur.

Quels sont les pays qui vous soutiennent le plus et quels sont ceux qui soutiennent le Maroc?

Ibrahim Ghali: Nous croyons en la puissance de Dieu, nous sommes prêts au sacrifice. Le plus important pour nous est d’exercer nos droits. Nous insistons sur la mise en œuvre du plan de l'ONU pour le règlement de notre problème, nous insistons sur le référendum d’autodétermination, sur la liberté. Nous comptons principalement sur notre peuple, sur sa détermination, sa volonté de se sacrifier, son espoir. Nos amis le comprennent, comme par exemple l’Algérie, l’Angola, l’Afrique du Sud… Nous sommes les fondateurs de l’Union africaine. Un grand nombre de personnes, d’hommes d’État en Afrique soutiennent notre indépendance.

Notre ennemi est confronté à de nombreux problèmes politiques, économiques, sociaux et diplomatiques graves. Et il est sujet à la corruption, il paye pour les opinions d’autrui et pour les retraits de la reconnaissance de notre État. C'est une façon de camoufler une mauvaise situation générale dans son pays.

La Cour européenne de Justice a clairement statué que le Maroc n'a pas le droit de gérer nos ressources. Nous sommes en attente d’un autre avis de la justice et nous nous attendons à ce que ce soit identique. Le Maroc n'a pas le droit de s’accorder avec l'Europe sur l'exploitation de nos ressources. Ils volent nos ressources et ce verdict est notre arme. Nous sommes prêts à prouver dans le cadre des négociations que ces ressources nous appartiennent.

Avez-vous visité la Serbie ?

Ibrahim Ghali: J'ai visité Belgrade dans les années 80, lorsque j'étais ministre de la Défense. Ce fut une excellente visite, aux objectifs militaires. J'ai parlé avec des officiers et visité des unités militaires. La visite a été suivie d'un soutien et nous utilisons encore de nos jours, les armes yougoslaves, que nous avions reçues à l'époque. Ce n’est plus un armement moderne et il est difficile d’acheter désormais des munitions.

https://www.sd.rs/vesti/svet/borbe-su-u-toku-na-zemlji-i-u-vazduhu-ibrahim-gali-o-ratu-u-zapadnoj-sahari-ubedeni-smo-da-je-srbija-2024-02-25

Autorska izložba fotografija „Alžirska Sahara” umetničkih fotografa Jovana Ikonomovskog i Vladimira Rajkovića, otvorena je, 14. decembra 2023. godine u „Galeriji ’73 ”, u Beogradu.
Postavku, koju je organizovalo Društvo prijatelja Alžira, u saradnji sa „Galerijom ’73”, a uz podršku Gradske opštine Čukarica, otvorio je ambasador Alžira u Srbiji, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz. Pored mnogobrojne publike, događaju su prisustvovali i ambasador Libije, predstavnici ambasada Tunisa, Egipta i Sirije.

Radove je selektovao Milutin Rajković Kaktus, umetnik fotografije. Na postavci mogu da se vide fotografske impresije sa dvonedeljnog putovanja po ovoj najvećoj afričkoj zemlji, koju je, početkom 2023. godine, u organizaciji Planinarskog društva „Azimut”, posetila grupa srpskih planinara. Oni su ovekovečili prirodne lepote, ali i umetnost pećinskog slikarstva naroda Alžira. Fotografi su obišli Đanet, koji se nalazi u jugoistočnom Alžiru, i u neposrednoj blizini, i Tasili plato, oblast na kojem se nalazi više hiljada pećinskih crteža i petroglifa. Severno od Đaneta, fotografi su posetili kanjon Esendilene, kao i peščanu pustinju Erg Adamer. Fotografi su, na jedinstven način, približili zanimljivu pustinjsku lepotu, koja se, najvećim delom, nalazi u Alžiru. Pošto je Alžir za mnoge nepoznanica, ova izložba ima cilj da otkrije ovu zemlju i sve njene čari. Za Alžir, zbog veličine teritorije, i mnogobrojnih atrakcija, sa pravom kažu da je kontinent.

Otvarajući izložbu, ambasador Alžira je podsetio na to da „iako je najveća vruća pustinja na svetu, Sahara pokriva velike delove 10 zemalja i jednu teritoriju, poznavaoci i pustinjski entuzijasti su jednoglasni da se njeni najimpresivniji predeli nalaze na teritoriji Alžira. Hiljade kvadratnih kilometara dina, planina i stena u alžirskoj Sahari oduzimaju dah svojom veličanstvenošću, o čemu svedoče izložene fotografije. Alžir, najveća država u Africi, ima raznolike pejzaže, more sa 1200 km mediteranske obale, snežne planinske vrhove, visoravni ali i hiljade godina istorije na raskršću različitih civilizacija. Sedam kulturnih i prirodnih znamenitosti u Alžiru je prepoznato kao UNESCO-ova svetska baština, među kojima je Tassili n’Ajjer, neobična zbirka stenovitih struktura, koje su, tokom nekoliko vekova, erodirali vetar i pesak u neobične i jedinstvene oblike.

Na značaj ove izložbe, pozdravljajući goste, podsetio je i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira. On je pozvao sve one koji vole da putuju i upoznaju druge zemlje, narode i kulture, posete Alžir. To će biti prilika da otkriju sve lepote ove prijateljske zemlje, koja je najznačajniji partner Srbije u Africi. Jelić je najavio da će na proleće biti organizovano putovanje za članove i prijatelje Društva, sa željom da se na jedinstven način upoznaju sa turističkim atrakcijama Alžira.

Biografije fotografa:
Vladimir Rajković rođen je 1960. godine u Beogradu. Advokat je od 1993. godine, a pre toga je bio sudija, i radio u Javnom tužilaštvu. Ljubav prema fotografiji se razvila tokom brojnih putovanja po svetu. Voli egzotične i daleke destinacije do kojih najčešće dolazi u ličnoj organizaciji. Do sada je posetio oko 90 zemalja. Izuzetno voli Afriku, Aziju i Južnu i Srednju Ameriku. On priznaje da su utisci koje je poneo iz Alžira prelepi.
Jovan Ikonomovski, po profesiji je lekar, magistar nauka, sada penzioner. Bio je više od dvadeset godina šef intenzivne nege u KBC „Zvezdara” – Institut za bubrežne bolesti. Fotografijom se bavi od gimnazijskih dana. Mnogo putuje i član je Planinarskog društva „Azimut” sa kojim je i posetio Alžir ove godine. Izlagao je u Etnografskom muzeju, a svoje radove predstavio je i na susretu fotografa u Puli. Bio je član Foto-saveza. Alžir je i njega tokom ovogodišnjeg boravka ostavio snažan utisak.

Autor fotografija sa otvaranja izložbe: Ana Krašeninina

Izvor:
https://www.diplomacyandcommerce.rs/algerian-sahara-photography-exhibition-presented/

KATALOG

U okviru plodonosne vojne saradnje Srbije i Alžira, Delegacija Direktorata za informacije i komunikacije Oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Alžir u četvorodnevnoj je poseti Upravi za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Radi se o uzvratnoj stručnoj poseti delegacije komplementarne celine Oružanih snaga Alžira posle prošlogodišnje posete delegacije Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije toj zemlji.

Na predlog Ministarstva odbrane Republike Srbije, alžirska delegacija, koja predvodi general Abderahman Džebari, posetila je i PTT muzej, koji ove godine proslavlja sto godina od osnivanja.

Za ovu posetu PTT muzej je pripremio prigodnu izložbu poštanskih maraka, fotografija i knjiga, povodom jubileja, kojim je prošle godine, u ovoj muzeju, obeleženo 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira.

Gosti su se upoznali sa stalnom postavkom, kao i najinteresantnim eksponatima iz vojne poštanske istorije.

U ime Javnog Preduzeća „Pošta Srbije“ delegacija je dobila na poklon prigodno izdanje poštanskih maraka – 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira, kojim je Pošta Srbije prošle godine obeležila ovaj jubilej.

Fotografije: Medija centar „Odbrana“ (Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Delegacija Direktorata za informacije i komunikacije Oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Alžir, koju predvodi general Abderahman Džebari, boravi u četvorodnevnoj službenoj poseti Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Poseta je organizovana radi sagledavanja načina rada, razmene iskustava i potencijalnog uspostavljanja saradnje u oblasti odnosa sa javnošću.

Članovima delegacije Alžira načelnik Uprave za odnose sa javnošću brigadni general doc. dr Mihailo Zogović poželeo je dobrodošlicu i naglasio da će poseta biti od koristi za obe strane te da je dobra prilika za razmenu iskustava i razvoj saradnje. General Zogović predstavio je delokrug rada i organizaciju Uprave za odnose sa javnošću.

General Džebari zahvalio je u svoje i u ime članova delegacije na organizaciji posete i istakao da ovi susreti svedoče o dobrim odnosima naših vojski.

U okviru posete, delegacija Direktorata obići će i ustanove iz sastava Uprave za odnose sa javnošću – Medija centar „Odbrana“, Vojnofilmski centar „Zastava film“ i Umetnički ansambl „Stanislav Binički“, kao i Vojni muzej.

Izvor:
https://www.mod.gov.rs/cir/20537/delegacija-alzira-u-poseti-upravi-za-odnose-sa-javnoscu-ministarstva-odbrane20537

https://www.mod.gov.rs/eng/20537/delegacija-alzira-u-poseti-upravi-za-odnose-sa-javnoscu-ministarstva-odbrane20537

U okviru aktivnosti koje Arhiv Vojvodine redovno sprovodi u cilju promocije kulturnog dobra koje čuva i približavanja istorije, kulture i tradicije naroda koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, direktor Arhiva dr Nebojša Кuzmanović, sa saradnicima Кristijanom Obšustom, dr Draganom Кatić i Ljiljanom Bubnjević, primio je danas ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir, NJ. E. Fatah Mahraz, koji je, sa predsednikom Društva prijatelja Alžira, Markom Jelićem, i članom Društva, Ivanom Cvetković, boravio u poseti Arhivu i Fondaciji „Svetozar Miletić” u Novom Sadu.

U prijateljskom razgovoru ambasadoru je predstavljen rad Arhiva Vojvodine, ukazano na važnost arhivske građe koja se ovde čuva, iz koje su izdvojeni i pokazani dokumenti iz 12. veka i povelje i diplome iz 18. veka. Izražavajući veliko zadovoljstvo ukazanim gostoprimstvom, ambasador je naglasio veliko prijateljstvo između naše dve zemlje i naroda, koje datira još iz perioda kada je Alžir vodio borbu za nacionalno oslobođenje.

Takođe, u razgovoru je dogovorena buduća saradnja, pre svega zajednička izdavačka delatnost, organizovanje gostujućih izložbi i međusobna razmena naučnika i stručnjaka obe države. Ambasador Alžira i saradnici obišli su arhivske depoe, posetili Muzej prisajedinjenja i Fondaciju „Svetozar Miletić“.

Direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, i pomoćnik direktora Arhiva, Кristijan Obšust, potpisali su pristupnicu u članstvo, i postali članovi Društva prijatelja Alžira.

Fotografije: Arhiv Vojvodine

Izvor: https://arhivvojvodine.org.rs/poseta-ambasadora-narodne-demokratske-republike-alzir/

U organizaciji časopisa Diplomacy & Commerce, Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i grada Jagodine, ambasador Alžira, sa kolegama ambasadorima i njihovim suprugama, posetio je ovaj muzej i grad Jagodinu 5. septembra 2023. godine.

Ambasador Alžira Nj. E. Fatah Mahraz sa suprugom posetio je Muzej naivne i marginalne umetnosti, gde su imali priliku da pogledaju izložbu „Partizanka i Fragonar“, kao i stalnu postavku muzeja, sa delima domaćih i stranih slikara naive.

Izložba je posvećena kolekciji slika Jovanke Broz, koja je nastala u saradnji Galerije Matice Srpske i Muzeja Jugoslavije, sa 36 likovnih dela domaćih i stranih autora, ličnim predmetima, fotografijama i više umetničkih dela. Predstavljen je nameštaj iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela posle smrti Josipa Broza Tita.

„Zanimljivo je da smo izložbu Muzeja Jugoslavije i Galerije Matice srpske, posvećenu Jovanki Broz, doneli u Jagodinu, gde smo je predstavili diplomatama, pogotovo što prikazuje diplomatski život tog vremena“, rekla je Ivana Bašićević Antić, direktor Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Posle posete Muzeju, lokalne vlasti grada Jagodine bile su domaćini razgledanja grada. Obilazak je uključivao posete Muzeju voštanih figura, Akva parku i Zoološkom vrtu.

Putovanje u Jagodinu završeno je ručkom kod gradonačelnika Ratka Stevanovića, koji se zahvalio gostima na boravku u ovom gradu i pozvao ih da ponovo dođu. Ambasadori i gosti bili su zadivljeni onim što su videli.

„Ovo je bila veoma zanimljiva tura kroz istorijske i kulturne atrakcije Jagodine, ovog prelepog grada. Imali smo priliku da vidimo izuzetne prezentacije u muzejima, a znamo da Jagodina ima izuzetan turistički potencijal“, rekao je Nj. E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira.

Fotografije: Diplomacy & Commerce

Izvor: https://www.diplomacyandcommerce.rs/jagodina-tour-for-ambassadors/

Ambasador Alžira, Fatah Mahraz i predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijović otvorili su izložbu „Svakodnevna umetnost“alžirskih slikara Buderbale Кaleda, Rahmani Saida i Arbuš Badredina, koji su gosti Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“ u Golupcu.

„Ovo je mali grad, ali ima veliki turistički potencijal. Potrebno je investirati u infrastrukturu, a gde ima želje, tu ima i načina“ – istakao je ambasador Mahraz.

Predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović je istakao da je „otvaranjem Narodne biblioteke Veljko Dugošević i Galerije moderne umetnosti u Golupcu, polako postaje preporznatljiv kao grad kulture. Iz današnjih razgovora koje smo vodili saznao sam mnoge stvari koje se odnose na odnose Srbije i Alžira, odnosno sada Alžira i Golupca. Ovo je jedna od 14 izložbi koje će posetioci videti u Golupcu ove godine.

U ime domaćina, gote su pozdravili upravnik Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“, Milen Bogojević i Marija Živanović. „Imali smo ogromnu čast da izložbu otvore ambasador Alžira u Srbiji, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz i predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović. Zahvaljujemo Društvu prijatelja Alžira na inicijativi i posredovanju da trojica alžirskih slikara dođu u naš Golubac“. Takođe, domaćini su zahvalili ambasadoru za dolazak, napominjući da je njegov dolazak velika čast za Golupčane.

Organizatori su odštampali i katalog na srpskom i engleskom jeziku.

Domaćini su proveli alžirske slikare kroz atrakcije i kulturne znamenitosti Golupca i okoline, a slikari su koristili svaku priliku da kreativno provedu vreme oslikavajući Golubac i njegove lepote. Umetničke slike postale su deo fonda galerije Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“.

Fotografije:
Dejan Miletić & Ambasada Alžira & Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“, Golubac.

Izvori:
https://www.youtube.com/watch?v=9bWh4xxRfAY
https://www.youtube.com/watch?v=BgGtfzx5BHk
http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/ambasador_alzira_u_srbiji_fatah_mahraza__posetio_golubac_i_otvorio_izlozbu_slika_trojice_alzirskih_umetnika_23818162608
https://recnaroda.co.rs/kultura-i-turizam-povezuju-alzir-i-golubac/
https://egolubac.rs/ambasador-alzira-u-poseti-golupcu/

Na inicijativu Društva prijatelja Alžira, ambasador Alžira posetio je opštinu Golubac, a predsednik opštine, dr Nebojša Mijović, u sredu, 16. avgusta, priredio je prijem za Nj. E. gospodina Fataha Mahraza, ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji. Prijemu su prisustvovali zamenik predsednika Marko Stojaković, direktorka Turističke organizacije opštine Golubac, Jelena Petrović, upravnik Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“, Milen Bogojević, i predsednik Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić.

Ambasador Mahraz je istakao da Srbija i Alžir decenijama neguju prijateljske odnose, id a je prošle godine obeležena 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države. Na poslovnom planu, Alžir je najveći ekonomski partner Srbije u Africi.

Na sastanku je bilo reči o investicionim, kulturno-istorijskim i turističkim potencijalima i mogućnostima za uspostavljanje saradnje sa opštinom Golubac, posebno u oblasti turizma.

Za ambasadora Alžira, u pratnji direktorke Iskre Maksimović, priređen je obilazak tvrđave „Golubački grad“, a ambasador je, tom prilikom, istakao da će i kao turista postati promotor ovoga kraja, i biti svojevrsni ambasador Golupca u Alžiru.

Poseta je završena otvaranjem izložbe slika trojice alžirskih umetnika u Galeriji moderne umetnosti u Golupcu „Svakodnevna umetnost“.

Fotografije: Ambasada Alžira & „Foto Mlava“

Izvori:
https://www.youtube.com/watch?v=9bWh4xxRfAY
https://www.youtube.com/watch?v=BgGtfzx5BHk
http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/ambasador_alzira_u_srbiji_fatah_mahraza__posetio_golubac_i_otvorio_izlozbu_slika_trojice_alzirskih_umetnika_23818162608
https://recnaroda.co.rs/kultura-i-turizam-povezuju-alzir-i-golubac/
https://egolubac.rs/ambasador-alzira-u-poseti-golupcu/

Sa tugom i zahvalnošću opraštamo se od Miodraga Dobričanina, diplomiranog inženjera i arhitekte.
Bio je predsednik Društva prijatelja Alžira u periodu od 2009. do 2011. godine. Pružio je veliki doprinos prilikom izgradnje nove alžirske ambasade u Beogradu, i bio nadzornik svih radova i pružao stručne savete ambasadi. Bio je odan prijatelj Alžira.
Naša zajednička aktivnosti, prijateljstvo i njegova dobra dela, ostaće u trajnom sećanju članova i prijatelja Društva prijatelja Alžira, i službenika i diplomata Ambasade Alžira u Beogradu.

Nj. E. ambasador Alžira uputio je telegram saučešća porodici Dobričanin:

Beograd, 21. avgust 2023.

Gospođa Dragana Dobričanin
Beograd

Poštovana gospođo,

s velikom tugom primio sam vest o odlasku Vašeg neprežaljenog supruga g. Miodraga Dobričanina, istaknutog arhitekte, koji ne samo da je doprineo razvoju moje zemlje, Alžira po sticanju njene nezavisnosti, već je bio i jedan od članova i predsednik srpskog Društva prijatelja Alžira.

Pokojni gospodin Dobričanin uvek je pokazivao veliku spremnost da svoju profesionalnu stručnost stavi na raspolaganje, u korist jačanja veza prijateljstva između Alžira i Srbije.

U ovom bolnom trenutku, želeo bih da Vama lično, i članovima Vaše porodice, uputim u svoje ime, kao i u ime svih mojih saradnika u Ambasadi, izraze naše iskrenog saučešća i tuge i da Vas uverim u naše najdublje saosećanje.

Ambasador Fatah Mahraz

Izložba fotografija „Alžirska Sahara“ otvorena je, 11. jula 2023. godine, sinoć u Galeriji „Mina Кaradžić“, u Vukom domu kulture, u okviru šestog „Lila-Lo“ festivala. Otvaranju su prisustvovali gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, zamenik ambasadora Alžira u Srbiji Jusef Sebaihi, v.d. direktora Turističke organizacije Srbije, Marija Labović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović, predsednica Skupštine grada Milena Manojlović Кnežević i gradski menadžer Dejan Stalović, a okupljenima se obratila Snežana Perić, direktor Turističke organizacije grada Loznice. Ona je navela da ova izložba, koja je prvi zvanični program „Lila-Lo“ festivala, pokazuje i njegov međunarodni karakter. Izložbu je otvorio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, koji je rekao da je čast učestvovati na jednom od najznačajnijih festivala u Srbiji.

– Naša je želja da u narednom periodu Loznica dobije partnera u Alžiru i da se ostvari saradnja. Uputićemo Loznici inicijativu da se započne proces bratimljenja sa jednim alžirskim gradom. Ova izložba je samo jedan biser u prelepoj ogrlici svih događaja na festivalu – kazao je Jelić.

Izložene fotografije umetničkih fotografa Vladimira Rajkovića i Jovana Ikonomovskog nastale su početkom 2023. godine u Sahari, koja obuhvata 90 odsto Alžira, najveće afričke zemlje, velike skoro kao 55 Srbija.
Inače, nekadašnja Jugoslavija prva je evropska zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira, a pomagala mu je i u borbi za nacionalno oslobođenje..

Velika zahvalnost za realizaciju ove izložbe i plodne saradnje dugujemo gospođi Snežani Perić, direktorki Turističke organizacije grada Loznice.

Posle otvaranja izložbe, svi učesnici su prošetali ulicama Loznice, obišli Info centar Turističke organizacije grada Loznice, i, kod crkve, sačekali prvi suton, i lilali.

https://loznickenovosti.com/2023/07/12/u-okviru-lila-lo-festivala-alzirsk/
https://eventsinserbia.com/festival-lilalo-2023/
https://eventsinserbia.com/lilalo-festival-tradicija-na-drugaciji-nacin/
https://hedonism-tourism.org/2023/07/17/lilanje-u-loznici/
https://www.dnevnik.rs/lat/magazin/putovanja/festival-lilalo-sirene-svetlosti-i-dobrih-vibracija-22-07-2023

Deveto zasedanje Mešovite komisije zadužene za nadzor srpsko-alžirske saradnje u oblasti odbrane održano je, tokom prethodna tri dana, u Alžiru.

Delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvodio je pomoćnik ministra za ljudske resurse Siniša Radović, kopredsednik srpskog dela Mešovite komisije zadužene za nadzor saradnje u oblasti odbrane, a na zasedanju su učestvovali i predstavnici JP „Jugoimport SDPR“.

Pomoćnik ministra Radović je tokom zvaničnih razgovora istakao da saradnja dve zemlje u oblasti odbrane ima uzlazni trend i iskazao uverenje da će ovo zasedanje inicirati konstruktivne diskusije i kvalitetne predloge koji će poslužiti za dalje unapređenje i konkretizaciju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa.

Tokom plenarnog zasedanja, kojim su kopredsedavali pomoćnik ministra Radović i general-major Smail Sediki, direktor Centralne uprave za materijalno-tehničko obezbeđenje Ministarstva nacionalne odbrane DNR Alžir, kao i tokom sastanaka pet potkomisija u oblasti vojno-vojne, vojnoekonomske, obaveštajno-bezbednosne, vojnomedicinske i vojnoobrazovne saradnje, analizirana je saradnja ostvarena u prethodnom periodu, definisani su konkretni predlozi i aktivnosti koje treba da preduzmu obe strane s ciljem daljeg inteziviranja saradnje u oblasti odbrane.

Na zasedanju je usaglašen i potpisan Zapisnik o radu Mešovite komisije, kao i predlog Plana bilateralne vojne saradnje između dva ministarstva odbrane za 2023. godinu, čime je zaključen okvir za buduću saradnju.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

https://www.mod.gov.rs/lat/20218/deveto-zasedanje-srpsko-alzirske-komisije-za-saradnju-u-oblasti-odbrane20218

Tokom zvanične posete Srbiji, ministar spoljnih poslova i dijaspore Narodne Demokratske Republike Alžir, Ahmed Ataf sreo se sa predstavnicima Društva prijatelja Alžira.

Ambasador Alžira, Fatah Mahraz, priredio je prijem u ambasadi Alžira na kojem su prisustvovali Ružica Labudović, supruga Stevana Labudovića, ambasador u penziji Danilo Milić, nekadašnji predsednik Društva prijatelja Alžira, Igor Feršiši, član Društva, i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira.

Ovom prilikom članovi Društva prijatelja Alžira upoznali su ministra sa aktivnostima Društva u prethodnom periodu, kao i o budućim planovima. Zahvalili su ministru Atafu za dolazak u Srbiju, ceneći da će poseta dati zamajac i stvoriti još veće mogućnosti za unapređenje saradnje.

Ministar Ataf je evocirao uspomene kada je, kao ambasador Alžira u Jugoslaviji (1989-1992), proveo lepe godine, noseći najlepše uspomene. Takođe, izjavio je da smatra da je ova ministarska poseta jedna od najboljih u istoriji odnosa dve zemlje, i najavio niz aktivnosti u cilju unapređenja odnose dve zemlje, pre svega održavanje mešovitog komiteta, ali i posetu ministra spoljnih poslova Srbije Alžiru, kao i to da je predsednik Republike Srbije prihvatio poziv svog alžirskog kolege Tebuna da poseti u naprednom periodu Alžir.

U ime Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić, predsednik Društva, uručio poklon, umetničku sliku, ministru Atafu, prenoseći pozdrave članova Društva. Ministar Ataf je zahvalio za poklon, i zahvalio Društvu na mnogobrojnim aktivnostima koje su preduzeli u cilju učvršćivanja prijateljstva dva naroda.