Alžir, najveća država Afrike, najveća arapska država, najveća država Mediteranskog basena, pet puta je veća od Španije sa dva miliona kvadratnih kilometara. Prirodne lepote se nižu kao đerdani duž hiljadu i dvesta kilometara obale.

Tek u nekoliko zemalja sveta može se u roku od nekoliko sati sunčati na moru i skijati u planini ali u Alžiru se može skijati na planini, a zatim na pustinjskom pesku! Rimljani su toliko voleli ovu raznovrsnu zemlju da su širom nje, zajedno sa žitaricama, posejali svoje gradove – ogromne komplekse sa palatama, bibliotekama, kupatilima i hramovima. Кolonade tankih braonkastih stubova, visoke kapije i beskrajni lavirinti ostataka nekadašnjih zdanja hrane posetioce divljenjem i čuđenjem, neobičnom duhovnošću kojom povezuju davno prohujale sa vekovima koji tek čekaju svoj red.

Ovo je bila žitnica starog Rima, a sad je žitnica Afrike. Poznato je da afrički kontinent može da prehrani sam sebe, a uz malo truda i tehnologije mogao bi da prehrani i dobar deo ostatka sveta. Put vodi među obradivim površinama rasutim po brdašcima. Najviše uzgajaju pšenicu, ovas i ječam. Navodnjavanje je retko, usevi uglavnom zavise od kiša. Posle sticanja nezavisnosti, upravo je Jugoslavija značajno pomogla Alžiru da razvije poljoprivredu. Na 72.000 hektara Alžirci uzgajaju palmine urme, ali i vinovu lozu, masline i duvan.

Stare smežurane ruke prodaju slatkiše koji se nazivaju „džavzija“ u skrajnutoj prodavnici sa neuglednom tendom u gradu Кonstantinu. Dočekuje me pogled pun dobrote, brkčići puni jeseni i zima. Dekica ne razume jednu reč stranog jezika, ali njegovi kolači govore sve jezike sveta. Pričaju o trudu četiri generacije, o desetinama hiljada slatkih zalogaja. „Drugi poslastičari mogu biti i troduplo jeftiniji, ovde će i dalje svi dolaziti, jer kvalitet nema premca“, priča mi moja vodičkinja Mirjam, bez koje teško da bih ušao u trošno zdanje. Unutra se prodaju slatkiši od smeše belanca, meda i oraha i to po receptu i na način koji je nastao baš u ovom gradu pre više od milenijuma. U pari na ugljevlju smesa se kuva najmanje dva sata. Majstor slatkiša koristi bakarni kontejner i tradicionalnu kutlaču. „Cela naša zemlja i prohujali vekovi su u jednom zalogaju! Dok nam se tope usta, slatkiš nas povezuje sa precima, sa nama samima“, pričaju Alžirci. No džavzija je tek jedan slatkiš u gradu slatkiša. Neprimetne i naizgled neugledne prodavnice prepune su slatkiša raznih boja, veličina i oblika. Među stotinama slatkih zalogaja izdvajaju se baklave.
„Кada je otomansko carstvo pokorilo ove predele, jedan general je carigradskom sultanu odneo našu baklavu na dar. Tad je sultan naredio da se pronađe kuvar koji je pripremio tako izvrstan slatkiš i dovede na Portu. Ostalo je istorija...“, pričaju Alžirci, mada svoju teoriju o nastanku baklave imaju i Grci, a slične recepte istoričari su pronašli u drevnoj Vizantiji i kod Asiraca. Ali ja sam sad gost Alžiraca i verujem im na reč! Baklave su ovde posebnog, tananijeg ukusa, napravljene sa tridesetak slojeva među kojima su istucani orasi ili bademi. Pojedine mirišu na kišu, a druge na pustinju. Dovoljno su slatke da se čini da je jedna dovoljna da zasladi ceo život ili barem – putovanje.

Кonstantin, grad koji ime nosi po slavnom rimskom imperatoru rođenom na teritoriji današnje Srbije, jedan je od najlepših gradova na svetu. Pola miliona stanovnika živi na liticama duboke klisure. Mlaz vodopada survava se u rupu poda mnom. Mostovi se kao gazele u skoku sa jednog vrha na drugi međusobno prepliću. Automobili jure iz tunela u tunel nasred litice, dok na stotine zgrada stoji po vrhovima provalija. Iako je Alžir ogroman i prostora ima ne pretek, meštani Кonstantina smatraju da nigde nije lepše živeti nego nad ponorom! Zato je oko grada prazan prostor, a nizovi starih višespratnica načičkani su na litici. Proviruju nizovi prozora u provaliju kojoj se dno ne vidi. Tek ponegde burni mlaz brze reke šikne kroz tminu dubokog ponora. Na vrhu litice je i restoran u kojem večeram. Pušači izlaze na terasicu da uvuku poneki dim, dok ih tanka ograda deli od nesagledivih dubina. Кao da je grad naprsao na dve polutke, a meštanima to nije smetalo, nego su preko najdublje jaruge na svetu prebacili nizove tankih mostova preko kojih spokojno prelaze, iako iz daljine izgledaju kao akrobate koje lagano žongliraju na visokoj cirkuskoj žici.

Živeti nad ponorom! Svaki dan gledati u provaliju, prati veš, ljubiti se, jesti, obavljati milion sitnih svakodnevnih poslova – sve to nad provalijom kojoj se dno ne vidi! Duboki rascep u zemlji razjapio je usta, a ponegde reka kao jezik laprca. Hiljadama zgrada su temelji više nad ponorom nego na litici. Izgledaju kao da će ih malo jači vetar survati u bezdno. To je varka, jer tako stoje decenijama, a pojedine i više vekova. Litice nisu jednake, već se kaskadno dižu jedna za drugom, tako da ponegde mostovi sa vrha jedne vode tačno nasred druge. Zato su tu specijalni liftovi da sa mostova podižu pešake po pet-šest spratova uvis, do ulice. Ne čudi da ovaj grad nazivaju gradom mostova, o kojima su pisali i Gi de Mopasan i Ahlam Mustaganami, prva žena koja je svoje romane pisala na arapskom. Jedan takav most, koji više pripada književnosti nego stvarnosti, izlazi na Bulevar Jugoslavije, u znak zahvalnosti za ogromnu pomoć koju je naša zemlja pružila Alžiru tokom sticalja nezavisnosti. To je možda najlepše mesto u gradu, sa pogledom koji se pruža ka nizu zdanja na vrhovima litica, mada bi se u lokaciji moglo pronaći i dosta neobične slučajne simbolike: sa jedne strane je provalija, sa druge zatvor i niz tunela. Po bulevaru, koji je zapravo uska ulica, protunjaše stari automobili i začas se osetih kao da sam prebačen u ne tako davno vreme, kada su naše države sticale slavu i pokušavale da izgrade bolji svet.

Кonstantin je jedan od najstarijih gradova na svetu. Osnovali su ga Feničani pre dve hiljade i šesto godina, ali je bio razrušen. Obnovio ga je car Кonstantin, čije ime zato nosi. To je treći najveći alžirski grad koji sa širom okolinom ima oko milion stanovnika, univerzitetski centar i najznačajniji grad istočnog Alžira.

Кada je pre nekoliko godina Кonstantin izabran za arapsku prestonicu kulture, za najlepšu znamenitost izabrana je palata Ahmeta Beja. Pomorandže i palme rastu u unutrašnjem dvorištu, a dve hiljade kvadratnih metara zidova ispunjeno je vijugavim floralnim motivima ali i crtežima hodočašća i putovanja Ahmeta Beja koji je palatu sagradio 1835-6. godine, unajmivši najbolje đenovljanske arhitekte. Tad su putovanja trajala godinama, išlo se kamilama preko pustinja sa karavanima a zatim brodovima. Ne zna se koliko je majstora radilo na rezbarenju pet stotina vrata prepunih ukrasa i drvoreza, koliko slikara je oslikavalo desetine brodova i kamila. Ahmet Bej je kratko uživao u ovom raju. Uporno ali uzaludno opirao se Francuzima, koji su zatim u ovo zdanje uselili svoju glavnu komandu. „Možda je kratko bio tu za života, ali je gradu podario najlepše zdanje i sad je tu prisutan, večan“, kaže moja vodičkinja dok posmatramo voštanu figuru graditelja kako sedi uvaljen u tron.

Na najvišem vrhu grada nalazi se Trijumfalna kapija posvećena nastradalim borcima u Prvom svetskom ratu. Francuzi su u vojsci koja se borila na frontovima širom Evrope, pa i na Solunskom frontu, angažovali značajan broj alžirskih Arapa. Na bronzanim pločama uklesano je više od osamsto imena muslimana, hrišćana i Jevreja porekom iz grada Кonstantina koji su svoje živote položili za slobodu u Velikom ratu. Nad gradom, nad obradivom zemljom u daljini, nad provalijom pod nama protegla se duga. Ptice cvrkuću dok nad nama šire krila a sunce sve obasjava. I ovi zraci, i ti zvuci i boje, na ovom raskršću vekova urezuju se u naša sećanja. Ponećemo ih za Beograd kao najdraži suvenir, zajedno sa scenom mostova u skoku.

Viktor Lazić

Izvor: https://www.kurir.rs/planeta/4300140/konstantin-jedan-je-od-najlepsih-gradova-na-svetu-u-najvecoj-drzavi-afrike

CONSTANTINE : L’UNE DES PLUS BELLES VILLES AU MONDE DANS LE PLUS GRAND PAYS AFRICAIN

Le 25 novembre 2023

Rares sont les pays au monde où l’on peut bronzer au bord de la mer et faire du ski de montagne, à quelques heures d’intervalle, mais en Algérie, on peut même skier sur les pistes enneigées et sur les dunes de sable!

L'Algérie, le plus grand pays de l’Afrique, le plus grand pays du monde arabe, le plus grand pays du bassin méditerranéen, d’une superficie de deux millions de kilomètres carrés, est cinq fois plus grand que l'Espagne. Les beautés naturelles s'alignent comme des colliers de perles, le long de mille deux cents kilomètres de la côte.

Le grenier à blé de Rome antique
Les Romains chérissaient tellement cette terre à multiples facettes, qu’en parallèle à des céréales, ils y semèrent des villes - d'immenses complexes avec des palais, des bibliothèques, des bains et des temples. Des péristyles aux fines colonnes brunâtres, de hautes portes et des labyrinthes sans fin, vestiges d'anciennes constructions, laissent le visiteur admiratif et émerveillé et l’imprégnant d’une spiritualité insolite qui rattache les temps révolus aux siècles qui attendent leur tour.
Jadis, le grenier de Rome antique est aujourd’hui le grenier de l’Afrique. Il est connu que le continent africain peut être autosuffisant en termes de production agro-alimentaire et qu’avec un peu d’effort et de technologie, il pourrait nourrir une bonne partie du reste du monde. La route sillonne à travers des terres arables, dispersées sur les collines. Les cultures principales sont le blé, l'avoine et l'orge. L'irrigation est rare, les cultures dépendent essentiellement de la pluie. Après le recouvrement de l’indépendance, c’est précisément la Yougoslavie qui avait considérablement aidé l’Algérie à développer son agriculture. Les Algériens cultivent des palmiers dattiers sur 72 000 hectares, mais aussi de la vigne, des oliviers et du tabac.

La confiserie
De vieilles mains ridées vendent les douceurs appelés «jawzia», dans une boutique modeste, munie d'un auvent difforme dans la ville de Constantine. Je suis accueilli par un regard plein de bonté et des moustaches ayant connu beaucoup d'automnes et d'hivers. Le pépère ne comprend pas un seul mot d'une langue étrangère, mais ses délices parlent toutes les langues du monde, du zèle de quatre générations et des dizaines de milliers de bouchées sucrées.
- D'autres confiseurs peuvent être trois fois moins chers, tout le monde viendra quand même ici, car la qualité est hors pair - me dit mon guide Meryem. Sans elle, je n’aurais probablement pas été tenté d’entrer dans la boutique amochée.

On y vend les douceurs préparées à base de blancs d'œufs, de miel et de noix, selon la recette à la mode mise au point dans cette ville, il y a plus d'un millénaire. Le mélange est cuit à la vapeur sur les charbons pendant au moins deux heures. Le maitre confiseur utilise un récipient en cuivre et une louche traditionnelle.

«Notre pays tout entier et les siècles écoulés se marient en une seule bouchée! Pendant que nos bouches fondent, ce délice nous lie à nos ancêtres, à nous-mêmes» disent les Algériens.
Mais la jawzia n’est qu’une douceur parmi tant d’autres dans cette ville de confiseurs. Des magasins effacés et au prime abord peu captivant, regorgent de douceurs de différentes couleurs, tailles et formes. Parmi des centaines de sucreries, le baklawa occupe une place de choix.

«Lorsque l'Empire ottoman a conquis ces régions, un général a donné en cadeau notre baklawa au sultan de Constantinople. Le sultan a donné alors l’ordre de retrouver le cuisinier qui avait préparé un dessert aussi exquis et de l'amener au Divan. Le reste est de l'histoire...» disent les Algériens, bien que les Grecs aient, eux aussi, leur théorie sur les origines de la baklawa, et que les historiens aient trouvé des recettes similaires en ancienne Byzance ou chez les Assyriens. Mais moi, je suis l'invité des Algériens et je les crois sur parole ! Ici, la baklawa a un goût particulier, plus fin, elle est confectionnée avec une trentaine de couches de pâte et farcies aux noix ou aux amandes concassées. Certaines baklawas ont l’odeur de la pluie, d’autres du désert. Elles sont si savoureuses qu'il semble qu'un seul morceau suffise à dulcifier la vie entière, ou du moins un voyage.

Au-dessus de l'abîme
Constantine, ville nommée d’après un célèbre empereur romain, né sur le territoire de l'actuelle Serbie, est l'une des plus belles villes du monde. Un demi-million d'habitants vivent sur les falaises d'une gorge profonde. Le jet de la cascade s’écrase dans l’abime en dessous de moi. Les ponts, tels des gazelles qui sautent d'un sommet à l'autre, s’entrelacent entre eux. Les voitures roulent à grande vitesse, de tunnel en tunnel, au milieu de la falaise, alors que des centaines de maisons se dressent sur les sommets des falaises. Bien que l'Algérie soit immense et qu'il y ait beaucoup d'espace, les habitants de Constantine pensent qu'il n'y a pas de meilleur endroit pour vivre qu'au-dessus d'un gouffre ! C'est pourquoi l’espace autour de la ville est vide, alors que des rangées de vieilles bâtisses à plusieurs étages, sont juchés sur la falaise. Des rangées de fenêtres donnent sur un abîme dont on ne voit pas le fond. Par intermittence, le courant houleux d’une rivière rapide jaillit à travers l’obscurité du gouffre. Au sommet de la falaise se trouve le restaurant où je dîne. Les fumeurs sortent sur la terrasse pour inhaler un peu de fumée, tandis qu'une barrière mince les sépare des profondeurs insondables. C'est comme si la ville avait éclaté en deux et que les habitants, sans n'en soucier, avaient jeté au-dessus du ravin le plus profond du monde, une série de ponts sveltes qu’ils traversent tranquillement, même si de loin, on croirait qu’il s’agit d’acrobates jonglant doucement sur un fil suspendu en hauteur.

Vivre au-dessus de l'abîme ! Regarder l'abîme chaque jour, laver le linge, s'embrasser, manger, accomplir un million de petites tâches quotidiennes - tout cela au-dessus d'un abîme dont le fond est imperceptible ! La terre fendue en profondeur, ouvre sa grande bouche et, par endroits, la rivière claque comme une langue. Les fondations de plusieurs milliers de maisons semblent être davantage au-dessus du gouffre que sur les falaises. On croirait qu’un vent légèrement plus fort, les précipitait dans l’abîme. Mais on se trompe, car elles s’érigent ainsi, depuis plusieurs décennies voire depuis des siècles. Les falaises ne sont pas alignées, mais s'élèvent en cascade les unes au-dessus des autres, de sorte que par endroits, les ponts du haut d’une falaise débouchent au milieu de celle d’en face. C'est pourquoi, des ascenseurs spéciaux sont mis en place pour faire monter les piétons dans les rues se trouvant à cinq ou six étages de distance par rapport aux ponts. Il n'est pas surprenant que cette ville soit appelée la ville des ponts, décrits par Guy de Maupassant et Ahlam Mustaganami, la première femme auteure en arabe. L'un de ces ponts, qui appartient davantage à la littérature qu’à la réalité, débouche sur le Boulevard de Yougoslavie, nommé ainsi en signe de gratitude pour l'assistance fort importante que notre pays avait apportée à l'Algérie pendant la période du recouvrement de son indépendance. C'est peut-être le plus bel endroit de la ville, avec une vue qui s'étend sur une rangée de maisons au sommet des falaises, bien que on pourrait lui attribuer beaucoup de symbolique insolite et fortuite : d'un côté se trouve un précipice et de l'autre, une prison et une suite de tunnels. Alors que de vieilles voitures passaient en trombe sur le boulevard, qui n’est en fait qu’une rue étroite, j'ai eu soudainement l'impression d'avoir été transporté à une époque pas aussi lointaine, où nos deux pays gagnaient en notoriété et s’efforçaient de construire un monde meilleur.
Constantine est l'une des plus anciennes villes du monde. Elle a été fondée par les Phéniciens il y a deux mille six ans, puis détruite. Elle fut restaurée par l'empereur Constantin, dont elle porte le nom. C'est la troisième plus grande ville algérienne qui compte avec les environs, près d’un million d'habitants et la plus importante de l'est de l'Algérie. Constantine est aussi un centre universitaire.

La capitale de la culture
Lorsque Constantine a été élu capitale de la culture arabe il y a quelques années, le palais d'Ahmet Bey a été proclamé comme son plus beau monument. Des orangers et des palmiers poussent dans la cour intérieure, et deux mille mètres carrés de murs sont couverts de motifs floraux sinueux et de peintures sur les pèlerinages et voyages d'Ahmet Bey, qui, en 1835/6, a confié la construction de son le palais aux meilleurs architectes génois. À l'époque, les voyages duraient plusieurs années. Les voyageurs traversaient les déserts en caravanes, à dos de chameau puis prenaient ensuite des bateaux. On ignore le nombre de maîtres artisans qui avaient été engagés pour sculpter et décorer cinq cents portes en bois, de combien de peintres a-t-il fallu pour peindre des dizaines de navires et de chameaux. Ahmet Bey n’a joui que brièvement de ce paradis. Il résista avec persistance, mais en vain, aux Français qui s’installèrent dans le palais pour en faire le siège de leur commandement. «Il n’y est peut-être pas resté longtemps de son vivant mais il a donné à la ville le plus bel édifice et maintenant, il y est éternellement présent», dit mon guide pendant que nous regardons la figure de cire de ce bâtisseur assis sur un trône.
Sur le point le plus élevé de la ville s’érige l’Arc de Triomphe, dédié aux combattants tombés au cours de la Première Guerre mondiale. L’armée française, qui combattait sur tous les fronts de l’Europe, y compris celui de Thessalonique, avait recruté dans ses rangs, un nombre important d’Algériens. Plus de huit cents noms de musulmans, chrétiens et juifs, natifs de la ville de Constantine, qui ont donné leur vie pour la liberté pendant la Grande Guerre, sont gravés sur les plaques de bronze. Un arc-en-ciel enjambait la ville et au lointain, les terres arables, au-dessus du précipice en contrebas. Les oiseaux gazouillent en déployant leurs ailes au-dessus de nous, et le soleil luit. Ces rayons, ces sons et ces couleurs à cet endroit au carrefour des siècles, se gravent dans nos mémoires. Nous les ramènerons à Belgrade comme des souvenirs les plus chers, ensemble avec la scène des ponts bondissants.

Viktor Lazić

„Trajno partnerstvo koje neprekidno napreduje“

Ove godine je Vaša Ambasada po prvi put bila pozvana da pošalje ekipu iz Srbije na novinarsku turu po Alžiru. Da li to znači da je Alžir zainteresovan da promoviše turizam sa Srbijom i ukaže na Alžir, kao turističku destinaciju?
Pre svega želim da se zahvalim Vama, i Vašem uglednom magazinu „Diplomacy and Commerce“, što ste prihvatili poziv koji je uputila Nacionalna organizacija za turizam i putovanja (Office National du Tourisme et des voyages (ONT) da posetite Alžir u okviru novinarske ture, koja je organizovana na marginama 22. izdanja Međunarodnog salona turizma (SITEV) u Alžiru, septembra 2023.
SITEV je jedna od najznačajnijih turističkih manifestacija koja se organizuje u Alžiru i koja svake godine okuplja domaće i inostrane profesionalce, organizacije i institucije koji se bave turizmom, kako bi predstavili svoju ponudu i uspostavili poslovne veze. Ovaj Salon se nalazi i u agendi Svetske turističke organizacije.
Vaš boravak u Alžiru je zapravo bilo putovanje upoznavanja, mogućnost da otkrijete samo jedan mali deo njegovih nebrojenih turističkih potencijala i da se obavestite o mnogobrojnim poslovnim prilikama koje ovaj sektor nudi, zahvaljujući novom pravnom okviru koji ga uokviruje.
Naša zemlja poslednjih godina beleži značajan priliv stranih turista na Velikom jugu (the Great South). Kulturni park Tasilija (Tassili) je na primer, trenutno veoma cenjena destinacija. UNESCO ga je, 1982. godine, upisao na listu svetske kulturne baštine, a 1986. i kao rezervat biosfere. Po broju pećinskih crteža, on je najveći lokalitet na svetu.
Želim da podsetim da Vaše putovanje, na kome su bila još tri profesionalca iz Srbije, nije ni izbliza prva aktivnost u okviru saradnje koja ima za cilj upoznavanje sa destinacijom Alžir.
Naša zemlja je u prošlosti već bila prisutna na beogradskom Međunarodnom sajmu turizma. Naše poslednje učešće bilo je februara 2023. Pored velike posećenosti alžirskom štandu, Ambasada je tom prilikom, koordinisala i uspešne susrete alžirske delegacije sa srpskim visokim zvaničnicima i profesionalcima u turizmu, kako bi se sagledali načini za razvoj razmene u ovoj oblasti. Mnogobrojni posetioci i turističke agencije iz Srbije pokazali su veliko interesovanje za Alžir kao novu turističku destinaciju.
Alžir je svestan da je turizam važan pokretač privrednog rasta i zbog toga poslednjih godina radi na strategiji za jačanje diverzifikacije svoje privrede, promovišući ovaj sektor i oslanjajući se na njegove glavne adute, a to su: još uvek netaknuti i očuvani prirodni lokaliteti; impresivan i nedovoljno poznat turistički, istorijski i kulturni potencijal, i moderna turistička i hotelska infrastruktura, pri čemu ova strategija vodi računa i o zaštiti životne sredine.

Pored razvoja turizma, da li dve zemlje sarađuju i u drugim oblastima? Kolika je trgovinska razmena između Alžira i Srbije? Srpska prehrambena industrija je zainteresovana da svoje proizvode plasira na alžirsko tržište. Da li je ono otvoreno za srpske kompanije i koji proizvodi bi mogli da se plasiraju u skoroj budućnosti?
Dozvolite mi da ukratko kažem par reči o kvalitetu istorijskih odnosa između naše dve zemlje, koje karakteriše prijateljstvo i solidarnost između naša dva naroda, a koji su začeti čak pre nezavisnosti moje zemlje, u vreme kada su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili dragocenu i raznovrsnu pomoć borbi za nacionalno oslobođenje. Godine 1959. bivša Jugoslavija je bila prva evropska zemlja koja je priznala privremenu Vladu Alžira. Od tada, su to prijateljstvo i ta solidarnost jačali što je omogućilo pokretanje multidisciplimarne saradnje, koja je bila korisna u radu koji je moja zemlja po sticanju nezavisnosti uložila u obnovu i razvoj.
Mnoga srpska preduzeća su u tome aktivno učestvovala. Ona su i dalje prisutna u mojoj zemlji, gde rade na mnogim projektima u okviru privrednog, industrijskog i trgovinskog partnerstva u raznim oblastima, kao što su hidraulika, vodoprivreda, građevinarstvo, ili elektroenergetika, da navedem samo najvažnije.
Alžir je od tada postao najveći arapski i afrički ekonomski i komercijalni partner Srbije, sa zavidnim obimom trgovine koji stalno raste. Trgovinski bilans trenutno pokazuje veliki suficit u korist Srbije. Ovu razmenu u najvećoj meri čine poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Veliki potencijal koji imaju privrede naše dve zemlje nije u potpunosti iskorišćen. Naše dve zemlje rade na stvaranju svih uslova za povećanje razmene, posebno kroz ažuriranje bilateralnih sporazuma.
Da bi se ovakva situacija popravila, ove godine su održani bilateralni sastanci na visokom nivou. Na sastanku dva ministra spoljnih poslova, gospodina Ivice Dačića i gospodina Ahmeda Atafa, juna meseca u Beogradu, utvrđena je mapa puta za oživljavanje i proširenje razmene. Tako da su i kratkoročno i srednjoročno, planirani kako politički susreti na veoma visokom nivou, tako i privredni, s ciljem da se unese nova dinamika u razvoj ekonomske, naučne i tehničke saradnje.
Što se tiče sektora poljoprivrede, Srbija zaista ima neosporno znanje za koje je Alžir, koji poslednjih godina sprovodi velike projekte razvoja poljoprivrede, zainteresovan. Stručnost Srbije, posebno u istraživanju i razvoju, mogla bi da doprinese alžirskom poljoprivrednom sektoru novim procesima i tehnologijama, kojima bi se kvalitet određenih proizvoda, posebno semena unapredio.

U kojoj meri će direktna avionska linija doprineti povećanju privredne i turističke razmene?
Jasno je da je velika prednost da destinacija bude dostupna vazdušnim putem. Simbioza između vazdušnog saobraćaja i turizma zaista postoji. Prednosti vazdušnog saobraćaja su, takođe, suštinski važne za razvoj ekonomske i trgovinske razmene. Stoga je izvesno da bi ponovno otvaranje direktne avio-linije Alžir-Beograd, doprinelo kako povećanju turističke razmene sa obe strane, tako bi i olakšalo poslovne mogućnosti između dve zemlje. Zahvaljujući direktnom letu, državljani obe zemlje moći će da uštede i vreme i novac.
Uskoro bi trebalo da otpočnu razgovori između stručnjaka dve zemlje u cilju realizacije ovog projekta, koji bi, indirektno, doprineo i jačanju uloge Beograda kao regionalnog vazdušnog čvorišta.

Da li su srpski turoperatori zainteresovani za organizovanje putovanja u Alžir? Šta biste građanima Srbije naveli kao razloge zbog kojih treba da posete Alžir?
Bilo bi mi potrebno više desetina intervjua da nabrojim brojne turističke aspekte Alžira. Zato ću navesti samo neke od njih. Pre svega, Alžir je najveća zemlja mediteranskog basena, Afrike i arapskog sveta. U njemu se nalaze preistorijski arheološki lokaliteti, ako što su pećinski crteži Tasilije, najvećieg muzeja na otvorenom u svetu.
Alžir uživa blagu mediteransku klimu, ali su geografski i klimatski kontrasti toliko impresivni da ima perioda kada turisti, ljubitelji ribolova ili nautičkih sportova, mogu da u istom danu, sa plaže odu na skijališta Chréa ili Tikjda, čiji su snežni vrhovi, na oko 40km od obale.
Smešten na raskršću više civilizacija (rimske, vizantijske, muslimanske, otomanske), Alžir nije samo cenjena turistička destinacija zbog svojih divnih pejzaža, već i zbog svog bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa. Mnogobrojni arheološki i kulturni lokaliteti upisani su na listu svetske kulturne baštine UNESCO-a, kao što su Timgad, Djemila, Tipaza, Casbah, i dolina M'Zab sa njenim oazama i ksours, pustinjskim dvorcima neobične drevne arhitekture. Alžir ima i brojne jedinstvene lokalitete koje je nemoguće nabrojati u ovom kratkom intervjuu.

A kako biste pozvali Alžirce u Srbiju – šta Vam se ovde najviše dopada i šta biste preporučili Vašim sunarodnicima?
Rekao bih im na je Srbija zemlja koja se nalazi na raskršću više civilizacija, pre svega istočne i zapadne. Da Srbija ima bezbroj istorijskih i verskih spomenika koji svedoče o bogatstvu njene vekovne istorije, i da je obdarena izuzetnim prirodnim lepotama.
Rakao bih im na kraju, i to posebno mladim turistima, da su njeni veliki gradovi poznati po bogatim i raznovrsnim kuturno-umetničkim sadržajima i da su svi Srbi bilo u gradu ili na selu gostoprimljivi i otvoreni.

Web: https://www.diplomacyandcommerce.rs/an-everlasting-partnership-that-keeps-improving/

DIPLOMACY INTERVIEW NEW ISSUE

An Everlasting Partnership That Keeps Improving
Algeria has become Serbia’s largest economic and commercial partner in Africa
Nikola Gudelj

Ever since Serbia was a part of Yugoslavia, relations with Algeria have been a beneficial necessity for both countries. Despite the cultural differences, Serbia and Algeria still have a lot in common. Throughout history, this relationship has been nothing but friendly and everything points to the fact that this will continue to be the case. We talked with H. E. Mr. Fatah Mahraz, the Ambassador of Algeria in Serbia, about the trade between Algeria and Serbia and promoting each other’s tourist potential.
This year, for the first time, your Embassy was invited to send a team from Serbia on a press trip to Algeria. Does this mean that Algeria is interested in promoting tourism with Serbia and highlighting Algeria as an appealing travel destination?
First of all, I would like to thank you and your respected magazine Diplomacy&Commerce for accepting the invitation sent by the Office National du Tourisme et des voyages (ONT) (The National Organization for Tourism and Travel) to visit Algeria as part of EducTours, which was organized on the sidelines of the 22nd International Tourism and Travel Exhibition (SITEV) in Algeria, in September 2023.
SITEV is one of the most important tourist events that take place in Algeria and every year, it gathers national and international tourism workers, organizations and institutions to present their offer and establish business connections. This Exhibition is also on the World Tourism Organization’s agenda.
Your stay in Algeria was actually a trip of familiarization, the opportunity to discover just one small part of its bountiful tourist potential and to be informed about the many business opportunities that this sector offers, thanks to the new legal framework that regulates it.
In recent years, our country has recorded a significant influx of foreign tourists to the Great South. Tassili Cultural Park, for example, is currently a very popular destination. In 1982, it was listed as a World Cultural Heritage Site, and in 1986, it was declared a biosphere reserve by UNESCO. In terms of the number of cave engravings, this is the largest site in the world.
I would like to use this opportunity to remind you that your trip, which included three other tourism-related professionals from Serbia, is not the first activity carried out within the framework of cooperation aimed at getting better acquainted with a travel destination such as Algeria.
In the past, our country took part in the Belgrade International Tourism Fair. Our last participation was in February 2023. In addition to visitors flocking to the Algerian booth, the Embassy also coordinated successful meetings of the Algerian delegation with Serbian high-ranking officials and tourism professionals to consider ways to boost the exchange in this sector. Numerous visitors and travel agencies from Serbia showed great interest in Algeria as a new tourist destination.
Algeria is aware that tourism is an important driver of economic growth and therefore in recent years, the country has been working on a strategy to improve the diversification of its economy, promoting this sector and relying on its main assets, which are still intact and preserved natural sites, impressive and undiscovered touristic, historical and cultural potential and modern tourist and hotel infrastructure. The strategy also takes into account environmental protection.

Apart from tourism development, are the two countries cooperating in other areas too? What is the trade between Algeria and Serbia like? The Serbian agricultural industry is interested in marketing its products in the Algerian market. Is your market open to Serbian companies and what are the products that could be marketed in the near future?
Allow me to briefly explain the quality of the historical relations between our two countries, which are characterized by friendship and solidarity between our two peoples and which began even before my country declared independence, at a time when the former Yugoslavia and its peoples provided valuable and diverse assistance to our national liberation struggle. In 1959, the former Yugoslavia was the first European country to recognize the Provisional Government of Algeria. Since then, this friendship and solidarity have grown stronger, which enabled the launch of multidisciplinary cooperation, which was useful in the work that my country invested in reconstruction and development after restoring independence.
Many Serbian companies actively participated in this reconstruction. They still operate in my country, where they work on many projects within the economic, industrial and trade partnerships in various fields, such as hydraulics, water management, construction and electric power, to name only the most important ones.
Since then, Algeria has become Serbia’s largest Arab and African economic and commercial partner, with an enviable volume of trade that is constantly growing. The trade balance currently shows a large surplus on the Serbian side. This trade mainly consists of agricultural and food products. The great potential of the economies of our two countries has not been fully utilized as yet. Our two countries are working to create prerequisites for increasing mutual trade, especially through updating bilateral agreements.
In order for this situation to improve, we had several high-level bilateral meetings this year. At the meeting of the two foreign ministers, Mr. Ivica Dačić and Mr. Ahmed Attaf respectively, in June in Belgrade, a road map for the revival and expansion of the exchange was established. Both short- and medium-term political meetings are planned at a very high level, as well as economic ones, to introduce a new dynamic into the development of economic, scientific and technical cooperation.
As far as the agricultural sector is concerned, Serbia really has indisputable knowledge that Algeria, which has been implementing major agricultural development projects in recent years, is interested in. Serbia’s expertise, especially in research and development, could positively contribute to the Algerian agricultural sector with new processes and technologies, which would improve the quality of certain products, especially seeds.

How much will a direct flight contribute to the development of economic exchange and increase in tourist visits?
Clearly, a great advantage lies in the fact that a tourist destination is accessible by air. The symbiosis between air transport and tourism really exists. The advantages of air transport are also essential for the development of economic and trade exchange. Therefore, the re-establishment of direct Algiers-Belgrade flights would certainly boost the number of tourist visits on both sides and facilitate business opportunities between the two countries. Thanks to direct flights, citizens of both countries will save both time and money.
Talks between the experts of the two countries should begin soon to implement this project, which would indirectly contribute to boosting Belgrade’s role as a regional air hub.

Are Serbian travel agencies interested in organizing trips to Algeria? What are the best reasons to visit Algeria?
It would take me dozens of interviews to list the many tourist aspects of Algeria. So I will mention only some of them. First of all, Algeria is the largest country in the Mediterranean basin, Africa and the Arab world. It contains prehistoric archaeological sites, such as the cave paintings of Tassili, the largest open-air museum in the world.
Algeria enjoys a mild Mediterranean climate, but the geographical and climatic contrasts are so impressive that there are periods when tourists, especially fans of fishing or nautical sports, can go from the beach to the Chréa or Tikjda ski resorts on the same day, whose snowy peaks are about 40km from the coast.
Located at the crossroads of several civilizations (Roman, Byzantine, Muslim, Ottoman), Algeria is not only a valued tourist destination thanks to its wonderful landscapes but also for its rich cultural and historical heritage. Numerous archaeological and cultural sites have been included in the UNESCO World Heritage List, such as Timgad, Djemila, Tipaza, Casbah and the M’Zab valley with its oases and ksours, desert castles of unusual ancient architecture. Algeria also has numerous and unique sites that are impossible to enumerate in this short interview.

How would you describe Serbia to Algerians? What is it you like the most here and what would you recommend to your compatriots?
I would tell them that Serbia is at the crossroads of several civilizations, primarily Eastern and Western, that Serbia has countless historical and religious monuments that testify to the richness of its centuries-old history and that it is endowed with exceptional natural beauty.
Last but not least, I would like to tell them, especially young tourists, that its big cities are known for their abundant and varied cultural and artistic content and that all Serbs, whether they live in cities or the countryside, are hospitable and open.

Web: https://www.diplomacyandcommerce.rs/an-everlasting-partnership-that-keeps-improving/

U okviru plodonosne vojne saradnje Srbije i Alžira, Delegacija Direktorata za informacije i komunikacije Oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Alžir u četvorodnevnoj je poseti Upravi za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Radi se o uzvratnoj stručnoj poseti delegacije komplementarne celine Oružanih snaga Alžira posle prošlogodišnje posete delegacije Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije toj zemlji.

Na predlog Ministarstva odbrane Republike Srbije, alžirska delegacija, koja predvodi general Abderahman Džebari, posetila je i PTT muzej, koji ove godine proslavlja sto godina od osnivanja.

Za ovu posetu PTT muzej je pripremio prigodnu izložbu poštanskih maraka, fotografija i knjiga, povodom jubileja, kojim je prošle godine, u ovoj muzeju, obeleženo 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira.

Gosti su se upoznali sa stalnom postavkom, kao i najinteresantnim eksponatima iz vojne poštanske istorije.

U ime Javnog Preduzeća „Pošta Srbije“ delegacija je dobila na poklon prigodno izdanje poštanskih maraka – 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira, kojim je Pošta Srbije prošle godine obeležila ovaj jubilej.

Fotografije: Medija centar „Odbrana“ (Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Delegacija Direktorata za informacije i komunikacije Oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Alžir, koju predvodi general Abderahman Džebari, boravi u četvorodnevnoj službenoj poseti Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Poseta je organizovana radi sagledavanja načina rada, razmene iskustava i potencijalnog uspostavljanja saradnje u oblasti odnosa sa javnošću.

Članovima delegacije Alžira načelnik Uprave za odnose sa javnošću brigadni general doc. dr Mihailo Zogović poželeo je dobrodošlicu i naglasio da će poseta biti od koristi za obe strane te da je dobra prilika za razmenu iskustava i razvoj saradnje. General Zogović predstavio je delokrug rada i organizaciju Uprave za odnose sa javnošću.

General Džebari zahvalio je u svoje i u ime članova delegacije na organizaciji posete i istakao da ovi susreti svedoče o dobrim odnosima naših vojski.

U okviru posete, delegacija Direktorata obići će i ustanove iz sastava Uprave za odnose sa javnošću – Medija centar „Odbrana“, Vojnofilmski centar „Zastava film“ i Umetnički ansambl „Stanislav Binički“, kao i Vojni muzej.

Izvor:
https://www.mod.gov.rs/cir/20537/delegacija-alzira-u-poseti-upravi-za-odnose-sa-javnoscu-ministarstva-odbrane20537

https://www.mod.gov.rs/eng/20537/delegacija-alzira-u-poseti-upravi-za-odnose-sa-javnoscu-ministarstva-odbrane20537

ALŽIR POKREĆE ZAHTEVNE MIROVNIJU MISIJU U SAHELU

Posle posredovanja u Maliju, Alžir radi na rešavanju krize u Nigeru

Želim pre svega da zahvalim za priliku da vašim čitaocima predstavim inicijativu Alžira za mirno rešenje političke, ustavne i institucionalne krize u Nigeru, koja je usledila posle državnog udara 26. jula ove godine. Istorija našeg regiona, nažalost, obeležena je bolnim iskustvima vojnih intervencija, čiji su pogubni efekti još prisutni. Naveo bih samo slučajeve Iraka, Sirije, Libije i Somalije, kako bih ukazao na potrebu da se u rešavanju ove krize podrži mudar, inkluzivan i pažljiv pristup. Osim pretpostavljene mogućnosti da bi neka vojna intervencija u Nigeru mogla da donese trajno rešenje ove krize, ona bi izvesno mogla da ima, kao što smo videli iz nesrećnih iskustava koja sam naveo, opasne posledice po stabilnost čitavog regiona: novo žarište napetosti, proliferaciju oružanih grupa, terorizam, krijumčarenje u svim oblicima, raseljena lica, prisilne migracije itd. Upotreba sile u konfliktnim situacijama za Alžir je uvek bila otežavajući faktor, a ne element rešenja, kaže u intervjuu za „Politiku” ambasador Demokratske Republike Alžir u Srbiji Fatah Mahraz.

Alžir je nedavno predložio „šestomesečni prelazni plan” za ponovno uspostavljanje ustavnog i demokratskog poretka u Nigeru, kao inicijativu koja daje prednost političkom dijalogu nad vojnom intervencijom, koju zagovaraju pojedinci unutar Ekonomske zajednice država zapadne Afrike i u Evropi. Kritičari smatraju da Alžir ima težak zadatak. Da li bi to moglo da bude tačno? Možete li da nam kažete u čemu se sastoji ova inicijativa?

Osnovno obeležje alžirske pozicije u pogledu krize u Nigeru leži u podjednakom odbacivanju dva negativna činioca: protivustavne promene i upotrebe sile u rešavanju tako nastale krize. Načelo odbacivanja protivustavnih promena za Alžir je utoliko važnije što moja zemlja, na izvestan način, sebe smatra političkim i moralnim jemcem ove norme, budući da je ona usvojena na samitu Organizacije afričkog jedinstva održanom u Alžiru 1999. U tom kontekstu, Alžir će na sledećem samitu Afričke unije (AU), predstaviti konkretne predloge u cilju jačanja i ovog načela i mehanizama za njegovu primenu. Pomenuli ste kritike na pristup moje zemlje traženju mirnog rešenja ove krize, koje su verovatno potekle od pojedinih političkih analitičara. Koliko mi je poznato, do danas nije zabeležena nijedna zvanična reakcija u tom smislu. Naprotiv, zemlje članice Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država, kao i naši partneri van Afrike, uveliko dele strahove i bojazni Alžira u vezi s katastrofalnim posledicama vojne intervencije, što je, uostalom, i ohrabrilo našu zemlju da predstavi ovu mirovnu inicijativu, šematski struktuiranu u šest pravaca: 1) Učvršćivanje načela odbacivanja protivustavnih promena; 2) Predlog da se u roku od šest meseci sprovede političko rešenje koje bi trebalo da dovede do ponovnog uspostavljanja ustavnog i demokratskog poretka u Nigeru; 3) Uspostavljanje političkih dogovora za izlazak iz krize pod nadzorom civilne ličnosti koja je opšteprihvaćena konsenzusom, za povratak na ustavni poredak u roku od šest meseci; 4) Davanje garancija svim zainteresovanim stranama, čime se obezbeđuju opšteprihvaćenost i održivost dogovora; 5) Alžir će, u okviru otvorenog i transparentnog delovanja, započeti intenzivne konsultacije, na prvom mestu sa svim zainteresovanim stranama u Nigeru, zemljama njegovim susedima i drugim članicama EKOVAS-a i, konačno, sa svim partnerima koji žele da podrže planirani mirovni proces; 6) Alžir će raditi na svemu što može da doprinese da se organizuje međunarodna konferencija o razvoju u Sahelu. Osnažen svojim iskustvom u rešavanju sukoba i medijaciji, Alžir se nada da će uspešno sprovesti ovu inicijativu, uz doprinos zainteresovanih strana i svojih regionalnih i međunarodnih partnera. Naime, moja zemlja, bilo na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev strana u sukobu, već je sprovela više medijacija, od kojih je većina bila krunisana uspehom. Tako su, na primer, Sjedinjene Američke Države i Islamska Republika Iran zatražili posredovanje Alžira u talačkoj krizi u američkoj ambasadi u Teheranu, što je rezultiralo sklapanjem sporazuma između dve zemlje pod okriljem Alžira 1980. godine. Takođe, između 1980. i 1982. Alžir je radio na rešavanju oružanog sukoba između Iraka i Irana. U Africi, Alžir je pokrenuo proces posredovanja između Etiopije i Eritreje, koji je krunisan potpisivanjem Mirovnog ugovora između ove dve zemlje 2000. godine, u Alžiru. Takođe, moja zemlja je s uspehom vodila medijatorske napore u Maliju, s ciljem da se u ovoj zemlji povrate mir, bezbednost i stabilnost. Ti napori okončani su zaključivanjem u Alžiru, 2015. godine, Sporazuma za mir i pomirenje u Maliju, u okviru međunarodnog posredovanja kojim je Alžir predsedavao; baš kao što je pokrenuo i misiju svojih dobrih usluga u sporu između Egipta, Sudana i Etiopije oko brane „Renesansa”. U arapskom svetu, Alžir je uspeo da okupi različite palestinske frakcije kako bi se u predvečerje održavanja samita Lige arapskih država, 1. i 2. novembra 2022. godine, u gradu Alžiru, obezbedilo jedinstvo delovanja Palestinaca u njihovoj borbi za stvaranje njihove nezavisne države.

Kakvo je vaše gledište kad je reč o stavu Evropske unije u vezi s načinima i sredstvima za moguće rešenje ovog sukoba?

Kako je to iznela u svom stavu od 12. avgusta ove godine, EU je osudila državni udar u Nigeru, pozivajući na povratak ustavnom poretku i na oslobađanje predsednika Bazuma. Takođe, pozdravila je i odluke donete na drugom vanrednom samitu EKOVAS-a, posvećenom situaciji u Nigeru, a posebno želju da se nastavi traganje za diplomatskim rešenjem krize. Verujem da bi Evropska unija mogla da pruži dragocen doprinos u traganju za trajnim rešenjima za cikličnu nestabilnost u ovom regionu, tako što bi se pridružila naporima usmerenim na organizovanje međunarodne konferencije o razvoju u Sahelu, što predstavlja važnu okosnicu alžirske inicijative.

Koji bi bio glavni cilj ove konferencije?

Svestan činjenice da politička i bezbednosna stabilnost u Sahelu zavisi pre svega od njegovog ekonomskog razvoja, Alžir u svoju inicijativu uključuje osnovni element, čiji je cilj stvaranje neophodnih uslova za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti, organizovanjem međunarodne konferencije o finansiranju programa socioekonomskog razvoja u zemljama ovog regiona. Usled slabosti ekonomske i socijalne infrastrukture rastu siromaštvo i beda, koji izazivaju tenzije, a zatim i sukobe, što je plodno tlo za prinudne migracije, umnožavanje terorističkih grupa i krijumčarenje povezano s prekograničnim kriminalom.

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/573414/Alzir-pokrece-zahtevnu-mirovnu-misiju-u-Sahelu

https://naslovi.net/2023-09-24/politika/alzir-pokrece-zahtevnu-mirovnu-misiju-u-sahelu/34509497

Tanja Vujić
Foto: Ambasada Alžira

U okviru aktivnosti koje Arhiv Vojvodine redovno sprovodi u cilju promocije kulturnog dobra koje čuva i približavanja istorije, kulture i tradicije naroda koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, direktor Arhiva dr Nebojša Кuzmanović, sa saradnicima Кristijanom Obšustom, dr Draganom Кatić i Ljiljanom Bubnjević, primio je danas ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir, NJ. E. Fatah Mahraz, koji je, sa predsednikom Društva prijatelja Alžira, Markom Jelićem, i članom Društva, Ivanom Cvetković, boravio u poseti Arhivu i Fondaciji „Svetozar Miletić” u Novom Sadu.

U prijateljskom razgovoru ambasadoru je predstavljen rad Arhiva Vojvodine, ukazano na važnost arhivske građe koja se ovde čuva, iz koje su izdvojeni i pokazani dokumenti iz 12. veka i povelje i diplome iz 18. veka. Izražavajući veliko zadovoljstvo ukazanim gostoprimstvom, ambasador je naglasio veliko prijateljstvo između naše dve zemlje i naroda, koje datira još iz perioda kada je Alžir vodio borbu za nacionalno oslobođenje.

Takođe, u razgovoru je dogovorena buduća saradnja, pre svega zajednička izdavačka delatnost, organizovanje gostujućih izložbi i međusobna razmena naučnika i stručnjaka obe države. Ambasador Alžira i saradnici obišli su arhivske depoe, posetili Muzej prisajedinjenja i Fondaciju „Svetozar Miletić“.

Direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, i pomoćnik direktora Arhiva, Кristijan Obšust, potpisali su pristupnicu u članstvo, i postali članovi Društva prijatelja Alžira.

Fotografije: Arhiv Vojvodine

Izvor: https://arhivvojvodine.org.rs/poseta-ambasadora-narodne-demokratske-republike-alzir/

U organizaciji časopisa Diplomacy & Commerce, Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i grada Jagodine, ambasador Alžira, sa kolegama ambasadorima i njihovim suprugama, posetio je ovaj muzej i grad Jagodinu 5. septembra 2023. godine.

Ambasador Alžira Nj. E. Fatah Mahraz sa suprugom posetio je Muzej naivne i marginalne umetnosti, gde su imali priliku da pogledaju izložbu „Partizanka i Fragonar“, kao i stalnu postavku muzeja, sa delima domaćih i stranih slikara naive.

Izložba je posvećena kolekciji slika Jovanke Broz, koja je nastala u saradnji Galerije Matice Srpske i Muzeja Jugoslavije, sa 36 likovnih dela domaćih i stranih autora, ličnim predmetima, fotografijama i više umetničkih dela. Predstavljen je nameštaj iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela posle smrti Josipa Broza Tita.

„Zanimljivo je da smo izložbu Muzeja Jugoslavije i Galerije Matice srpske, posvećenu Jovanki Broz, doneli u Jagodinu, gde smo je predstavili diplomatama, pogotovo što prikazuje diplomatski život tog vremena“, rekla je Ivana Bašićević Antić, direktor Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Posle posete Muzeju, lokalne vlasti grada Jagodine bile su domaćini razgledanja grada. Obilazak je uključivao posete Muzeju voštanih figura, Akva parku i Zoološkom vrtu.

Putovanje u Jagodinu završeno je ručkom kod gradonačelnika Ratka Stevanovića, koji se zahvalio gostima na boravku u ovom gradu i pozvao ih da ponovo dođu. Ambasadori i gosti bili su zadivljeni onim što su videli.

„Ovo je bila veoma zanimljiva tura kroz istorijske i kulturne atrakcije Jagodine, ovog prelepog grada. Imali smo priliku da vidimo izuzetne prezentacije u muzejima, a znamo da Jagodina ima izuzetan turistički potencijal“, rekao je Nj. E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira.

Fotografije: Diplomacy & Commerce

Izvor: https://www.diplomacyandcommerce.rs/jagodina-tour-for-ambassadors/

Ambasador Alžira, Fatah Mahraz i predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijović otvorili su izložbu „Svakodnevna umetnost“alžirskih slikara Buderbale Кaleda, Rahmani Saida i Arbuš Badredina, koji su gosti Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“ u Golupcu.

„Ovo je mali grad, ali ima veliki turistički potencijal. Potrebno je investirati u infrastrukturu, a gde ima želje, tu ima i načina“ – istakao je ambasador Mahraz.

Predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović je istakao da je „otvaranjem Narodne biblioteke Veljko Dugošević i Galerije moderne umetnosti u Golupcu, polako postaje preporznatljiv kao grad kulture. Iz današnjih razgovora koje smo vodili saznao sam mnoge stvari koje se odnose na odnose Srbije i Alžira, odnosno sada Alžira i Golupca. Ovo je jedna od 14 izložbi koje će posetioci videti u Golupcu ove godine.

U ime domaćina, gote su pozdravili upravnik Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“, Milen Bogojević i Marija Živanović. „Imali smo ogromnu čast da izložbu otvore ambasador Alžira u Srbiji, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz i predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović. Zahvaljujemo Društvu prijatelja Alžira na inicijativi i posredovanju da trojica alžirskih slikara dođu u naš Golubac“. Takođe, domaćini su zahvalili ambasadoru za dolazak, napominjući da je njegov dolazak velika čast za Golupčane.

Organizatori su odštampali i katalog na srpskom i engleskom jeziku.

Domaćini su proveli alžirske slikare kroz atrakcije i kulturne znamenitosti Golupca i okoline, a slikari su koristili svaku priliku da kreativno provedu vreme oslikavajući Golubac i njegove lepote. Umetničke slike postale su deo fonda galerije Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“.

Fotografije:
Dejan Miletić & Ambasada Alžira & Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“, Golubac.

Izvori:
https://www.youtube.com/watch?v=9bWh4xxRfAY
https://www.youtube.com/watch?v=BgGtfzx5BHk
http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/ambasador_alzira_u_srbiji_fatah_mahraza__posetio_golubac_i_otvorio_izlozbu_slika_trojice_alzirskih_umetnika_23818162608
https://recnaroda.co.rs/kultura-i-turizam-povezuju-alzir-i-golubac/
https://egolubac.rs/ambasador-alzira-u-poseti-golupcu/

Na inicijativu Društva prijatelja Alžira, ambasador Alžira posetio je opštinu Golubac, a predsednik opštine, dr Nebojša Mijović, u sredu, 16. avgusta, priredio je prijem za Nj. E. gospodina Fataha Mahraza, ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji. Prijemu su prisustvovali zamenik predsednika Marko Stojaković, direktorka Turističke organizacije opštine Golubac, Jelena Petrović, upravnik Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“, Milen Bogojević, i predsednik Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić.

Ambasador Mahraz je istakao da Srbija i Alžir decenijama neguju prijateljske odnose, id a je prošle godine obeležena 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države. Na poslovnom planu, Alžir je najveći ekonomski partner Srbije u Africi.

Na sastanku je bilo reči o investicionim, kulturno-istorijskim i turističkim potencijalima i mogućnostima za uspostavljanje saradnje sa opštinom Golubac, posebno u oblasti turizma.

Za ambasadora Alžira, u pratnji direktorke Iskre Maksimović, priređen je obilazak tvrđave „Golubački grad“, a ambasador je, tom prilikom, istakao da će i kao turista postati promotor ovoga kraja, i biti svojevrsni ambasador Golupca u Alžiru.

Poseta je završena otvaranjem izložbe slika trojice alžirskih umetnika u Galeriji moderne umetnosti u Golupcu „Svakodnevna umetnost“.

Fotografije: Ambasada Alžira & „Foto Mlava“

Izvori:
https://www.youtube.com/watch?v=9bWh4xxRfAY
https://www.youtube.com/watch?v=BgGtfzx5BHk
http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/ambasador_alzira_u_srbiji_fatah_mahraza__posetio_golubac_i_otvorio_izlozbu_slika_trojice_alzirskih_umetnika_23818162608
https://recnaroda.co.rs/kultura-i-turizam-povezuju-alzir-i-golubac/
https://egolubac.rs/ambasador-alzira-u-poseti-golupcu/

Sa tugom i zahvalnošću opraštamo se od Miodraga Dobričanina, diplomiranog inženjera i arhitekte.
Bio je predsednik Društva prijatelja Alžira u periodu od 2009. do 2011. godine. Pružio je veliki doprinos prilikom izgradnje nove alžirske ambasade u Beogradu, i bio nadzornik svih radova i pružao stručne savete ambasadi. Bio je odan prijatelj Alžira.
Naša zajednička aktivnosti, prijateljstvo i njegova dobra dela, ostaće u trajnom sećanju članova i prijatelja Društva prijatelja Alžira, i službenika i diplomata Ambasade Alžira u Beogradu.

Nj. E. ambasador Alžira uputio je telegram saučešća porodici Dobričanin:

Beograd, 21. avgust 2023.

Gospođa Dragana Dobričanin
Beograd

Poštovana gospođo,

s velikom tugom primio sam vest o odlasku Vašeg neprežaljenog supruga g. Miodraga Dobričanina, istaknutog arhitekte, koji ne samo da je doprineo razvoju moje zemlje, Alžira po sticanju njene nezavisnosti, već je bio i jedan od članova i predsednik srpskog Društva prijatelja Alžira.

Pokojni gospodin Dobričanin uvek je pokazivao veliku spremnost da svoju profesionalnu stručnost stavi na raspolaganje, u korist jačanja veza prijateljstva između Alžira i Srbije.

U ovom bolnom trenutku, želeo bih da Vama lično, i članovima Vaše porodice, uputim u svoje ime, kao i u ime svih mojih saradnika u Ambasadi, izraze naše iskrenog saučešća i tuge i da Vas uverim u naše najdublje saosećanje.

Ambasador Fatah Mahraz

Izložba fotografija „Alžirska Sahara“ otvorena je, 11. jula 2023. godine, sinoć u Galeriji „Mina Кaradžić“, u Vukom domu kulture, u okviru šestog „Lila-Lo“ festivala. Otvaranju su prisustvovali gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, zamenik ambasadora Alžira u Srbiji Jusef Sebaihi, v.d. direktora Turističke organizacije Srbije, Marija Labović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović, predsednica Skupštine grada Milena Manojlović Кnežević i gradski menadžer Dejan Stalović, a okupljenima se obratila Snežana Perić, direktor Turističke organizacije grada Loznice. Ona je navela da ova izložba, koja je prvi zvanični program „Lila-Lo“ festivala, pokazuje i njegov međunarodni karakter. Izložbu je otvorio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, koji je rekao da je čast učestvovati na jednom od najznačajnijih festivala u Srbiji.

– Naša je želja da u narednom periodu Loznica dobije partnera u Alžiru i da se ostvari saradnja. Uputićemo Loznici inicijativu da se započne proces bratimljenja sa jednim alžirskim gradom. Ova izložba je samo jedan biser u prelepoj ogrlici svih događaja na festivalu – kazao je Jelić.

Izložene fotografije umetničkih fotografa Vladimira Rajkovića i Jovana Ikonomovskog nastale su početkom 2023. godine u Sahari, koja obuhvata 90 odsto Alžira, najveće afričke zemlje, velike skoro kao 55 Srbija.
Inače, nekadašnja Jugoslavija prva je evropska zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira, a pomagala mu je i u borbi za nacionalno oslobođenje..

Velika zahvalnost za realizaciju ove izložbe i plodne saradnje dugujemo gospođi Snežani Perić, direktorki Turističke organizacije grada Loznice.

Posle otvaranja izložbe, svi učesnici su prošetali ulicama Loznice, obišli Info centar Turističke organizacije grada Loznice, i, kod crkve, sačekali prvi suton, i lilali.

https://loznickenovosti.com/2023/07/12/u-okviru-lila-lo-festivala-alzirsk/
https://eventsinserbia.com/festival-lilalo-2023/
https://eventsinserbia.com/lilalo-festival-tradicija-na-drugaciji-nacin/
https://hedonism-tourism.org/2023/07/17/lilanje-u-loznici/
https://www.dnevnik.rs/lat/magazin/putovanja/festival-lilalo-sirene-svetlosti-i-dobrih-vibracija-22-07-2023

Deveto zasedanje Mešovite komisije zadužene za nadzor srpsko-alžirske saradnje u oblasti odbrane održano je, tokom prethodna tri dana, u Alžiru.

Delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvodio je pomoćnik ministra za ljudske resurse Siniša Radović, kopredsednik srpskog dela Mešovite komisije zadužene za nadzor saradnje u oblasti odbrane, a na zasedanju su učestvovali i predstavnici JP „Jugoimport SDPR“.

Pomoćnik ministra Radović je tokom zvaničnih razgovora istakao da saradnja dve zemlje u oblasti odbrane ima uzlazni trend i iskazao uverenje da će ovo zasedanje inicirati konstruktivne diskusije i kvalitetne predloge koji će poslužiti za dalje unapređenje i konkretizaciju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa.

Tokom plenarnog zasedanja, kojim su kopredsedavali pomoćnik ministra Radović i general-major Smail Sediki, direktor Centralne uprave za materijalno-tehničko obezbeđenje Ministarstva nacionalne odbrane DNR Alžir, kao i tokom sastanaka pet potkomisija u oblasti vojno-vojne, vojnoekonomske, obaveštajno-bezbednosne, vojnomedicinske i vojnoobrazovne saradnje, analizirana je saradnja ostvarena u prethodnom periodu, definisani su konkretni predlozi i aktivnosti koje treba da preduzmu obe strane s ciljem daljeg inteziviranja saradnje u oblasti odbrane.

Na zasedanju je usaglašen i potpisan Zapisnik o radu Mešovite komisije, kao i predlog Plana bilateralne vojne saradnje između dva ministarstva odbrane za 2023. godinu, čime je zaključen okvir za buduću saradnju.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

https://www.mod.gov.rs/lat/20218/deveto-zasedanje-srpsko-alzirske-komisije-za-saradnju-u-oblasti-odbrane20218

Tokom zvanične posete Srbiji, ministar spoljnih poslova i dijaspore Narodne Demokratske Republike Alžir, Ahmed Ataf sreo se sa predstavnicima Društva prijatelja Alžira.

Ambasador Alžira, Fatah Mahraz, priredio je prijem u ambasadi Alžira na kojem su prisustvovali Ružica Labudović, supruga Stevana Labudovića, ambasador u penziji Danilo Milić, nekadašnji predsednik Društva prijatelja Alžira, Igor Feršiši, član Društva, i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira.

Ovom prilikom članovi Društva prijatelja Alžira upoznali su ministra sa aktivnostima Društva u prethodnom periodu, kao i o budućim planovima. Zahvalili su ministru Atafu za dolazak u Srbiju, ceneći da će poseta dati zamajac i stvoriti još veće mogućnosti za unapređenje saradnje.

Ministar Ataf je evocirao uspomene kada je, kao ambasador Alžira u Jugoslaviji (1989-1992), proveo lepe godine, noseći najlepše uspomene. Takođe, izjavio je da smatra da je ova ministarska poseta jedna od najboljih u istoriji odnosa dve zemlje, i najavio niz aktivnosti u cilju unapređenja odnose dve zemlje, pre svega održavanje mešovitog komiteta, ali i posetu ministra spoljnih poslova Srbije Alžiru, kao i to da je predsednik Republike Srbije prihvatio poziv svog alžirskog kolege Tebuna da poseti u naprednom periodu Alžir.

U ime Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić, predsednik Društva, uručio poklon, umetničku sliku, ministru Atafu, prenoseći pozdrave članova Društva. Ministar Ataf je zahvalio za poklon, i zahvalio Društvu na mnogobrojnim aktivnostima koje su preduzeli u cilju učvršćivanja prijateljstva dva naroda.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ministra spoljnih poslova i dijaspore Narodne Demokratske Republike Alžir, Ahmeda Atafa, koji mu je preneo pozdrave predsednika Abdelmadžida Tebuna, kao i poziv za zvaničnu posetu toj zemlji.

Prihvatajući poziv da poseti Alžir, predsednik Vučić je konstatovao da dve zemlje vezuje tradicionalno prijateljstvo i višedecenijska saradnja. Dvojica sagovornika su se saglasili da je važno uložiti zajedničke napore u pravcu dodatnog jačanja političkog dijaloga, posebno kroz razmenu poseta na visokom i najvišem nivou.

Predsednik Vučić je istakao zainteresovanost Srbije za dalje jačanje privredne saradnje sa Alžirom i, u tom kontekstu, zasedanje Mešovitog komiteta za ekonomsku i naučno-tehničku saradnju u Alžiru. Takođe, on je izrazio uverenje da se obim trgovinske razmene, koji u proteklim godinama beleži uzlazni trend, može dodatno uvećati i diversifikovati, imajući u vidu komplementarnost privreda dve zemlje.

Sagovornici su razmenili mišljenja o svim aktuelnim geopolitičkim pitanjima.

Izvor:
https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/sastanak-sa-ministrom-spoljnih-poslova-narodne-demokratske-republike-alzir