U hotelu „Palas“ (Palace), u Beogradu, u restoranu „Beogradska panorama“, na prigodnoj svečanosti, 22. decembra 2022. godine, dodeljene su nagrade ZLATNA AMFORE, turističke revije „YU travel“ – najboljima u turističkom delovanju u Srbiji, za 2022. godinu. U ime organizatora, prisutne je pozdravio Miloš Davidov, glavni i odgovorni urednik revije, a prisutnima se obratila i Dunja Đenić, pomoćnica ministra turizma i omladine, koja je istakla dobre rezultate u turizmu u 2022. godini, u kojoj je sa deset i po miliona ostvarenih noćenja nadmešan i rezultat iz rekordne 2019. godine. Istakla je i podsticajne mere kojima Ministarstvo turizma unapređuje ovu delatnost. „I pored uspešnih rezultata u ovoj godini, ostaje nam da i dalje povećavamo konkurentnost na turističkom tržištu, da još povećamo broj dolazaka stranih turista, naša ulaganja u komunalnu i turističku infrastrukturu i da pospešimo i razvoj novih turističkih proizvoda“, rekla je Đenić.

Prva „Zlatna amfora“ na ovoj svečanosti dodeljena je Igoru Gvozdenu, generalnom direktoru Ugostiteljsko turističke škole i školske radionice hotela „Palas“, a priznanje je primila Jelena Šalipurović, pomoćnica direktora za nastavu. Za saradnju sa turističkom privredom Srbije „Zlatne amfore“ dobili su i ambasade Alžira, Kube i Mađarske, a priznanja su primili ambasador Alžira, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz, ambasdor Republike Kube Nj. E. gospodin Gustavo Trista del Todo i ataše za ekonomiju Ambasade Mađarske, gospođa Šila Gencel.

Dodeljen je veliki broj priznanja istaknutim turističkim poslenicima iz cele Srbije, kao i turističkim organizacijama i turističkim agencijama, ugostiteljskim objektima, kao i medijima. Među dobitnicima „Zlatne amfore, su Turistička organizacija regije „Zapadna Srbija“, i direktor Miroslav Rađen, direktor TO Zlatar, Branko Pucarević i hotel „Panorama“, na Zlataru. „Zlatna amfora“ pripala je i Nebojši Kociću, direktoru TO Leskovac, turističkim organizacijima opština Ljubovija i Vlasotince, Prolom Banji, konsultantu u turizmu, Branku Krasojeviću, piscu i reditelju, Zoranu Subotičkom, „Agro-Jug“ mediji iz Niša, Jasmini Milankov, v. d. direktorki TO Kikinda. Takođe, nagrađeni su i Apart-hotel Kopaonik u Brzeću, hotel „Konstantin“ (Constantine the Great) u Beogradu, restoran „Carevo polje“ Priboj, etno restoran „Koliba“ u Leskovcu, turističke agencije „Mladost travel“ iz Prokuplja, „Euro turs“ Niš, „Travel point“ iz Prijepolja, „Luna luks“ Kruševac, „Kosmopolis travel“ Aranđelovac, „Venera turs“ Šabac, „Rapsodi travel“, „Super travel“, „Turist trejd“, „Travelino“, „Eta turs“, „Raketa AB“ Bajina Bašta, udruženje „Ja volim Francusku“.

GOVOR AMBASADORA

Poštovani gospodine Davidov, direktore i glavni uredniče YU Travel magazina,
drage kolege Ambasadori,
dame i gospodo.

dozvolite mi, pre svega, da se zahvalim na nagradi, čijom dodelom ste mi ukazali čast, a preko Ambasade, nagradili ste moju zemlju, Alžir.

Želio bih, takođe, da zahvalim svima koji su, na ovaj ili onaj način, doprineli ovoj zanačajnoj ceremoniji, ne zaboravljajući opštinu Kikinda, koju sam imao privilegiju i zadovoljstvo da nadavno posetim, posebno g. Nikoli Lukaču, gradonačelniku i gospođi Jasmini Milankov, direktorki Turističke organizacije.

Iskoristio bih, takođe, ovu priliku da vam dam nekoliko kratkih napomena o mojoj zemlji.

Alžir je najveća zemlja Afrike, Magreba i arapskog sveta, zemlja čija je istorija duga više hiljada godina. Ukoliko bi se novija naučna istraživanja na fosilima nađenim na alžirskom istoku dokazala, onda bi se moglo ispostaviti da je Alžir „kolevka civilizacije“.

Tako se u Alžiru mogu naći arheološki lokaliteti iz doba praistorije, kao što su pećinski crteži iz Tasilije, što je i najveći muzej na otvorenom na svetu, ali i ostaci iz rimskog doba, čak i čitavi gradovi, kao što su Timgad, Đemila, Lambez ili Tipaza, ili čak lokaliteti koji svedoče o feničanskom, kartaginskom, arapskom, turskom i španskom prisustvu. Više ovih lokaliteta upisano je na listu svetske kulturne baštine.

Istina je da zbog veličine svoje teritorije, bogatog biodiverziteta, Alžir ima raznolike krajolike, počev od 1200 km mediteranske obale, preko snežnih planina, do visoravni ili čak prostranstva Sahare, jedne od najvećih pustinja na svetu.

Ista raznolikost nalazi se u gastronomiji, nošnjama i muzici. Napajajući se ukusima Mediterana, orijentalnim aromama ili egzotičnim mirisima pustinje, alžirska kuhinja je bogata i raznovrsna.

Isto bogatstvo i ista raznolikost odražavaju se kako u nošnjama tako i u nakitu, što je izraz nasleđa koje je svojstveno svakoj regiji ponaosob.

Kada je reč o muzici, svaka oblast ima sopstvene zvuke, ritmove i sopstvene melodije. Pre nekoliko dana, narodna muzika sa zapada Alžira, poznata kao RAI, upisana je u UNESKO-ovu nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva.

Alžir je zemlja kontrasta, raskršće civilizacija, bezgraničnog gostoprimstva, bogate baštine, te pozivam naše srpske prijatelje, za koje dobro znam da osećaju bliskost sa Alžirom, da dođu i otkriju potencijale o kojima sam upravo govorio. Dobrodošli!

Prijateljstvo između naša dva naroda izgrađeno je i pre nego što je moja zemlja stekla nezavisnost, u vreme kada su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili višeznačnu i dragocenu podršku borbi za nacionalno oslobođenje. Tesne veze saradnje dodatno su ojačane tokom perioda izgradnje i razvoja Alžira, kada je, sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, više hiljada srpskih stručnjaka, inženjera, tehničara i lekara doprinelo tim naporima.

Pre više od jedne decenije, Alžir, zemlja koja je inače jedan od najvećih svetskih izvoznika prirodnog gasa i nafte, počeo je da razvija sektor turizma, vodeći pritom računa o zaštiti životne sredine, kako bi izbegao greške, koje su počinile pojedine zemlje koje su svoj turizam, posebno pomorski, razvijale nauštrb očuvanja životne sredine.

Glavne destinacije u letnjoj sezoni su odmarališta na obali Sredozemlja, a u proleće, ili zimi, to su saharski turizam, ture po ozama na jugu zemlje, lokaliteti u oblastima Hogar i Tasilija, ili doček nove godine u Timimunu ili Džanetu.

Alžirci, koji su veliki putnici ne poznaju dobro Srbiju, a srpski turisti imaju svoje tradicionalne destinacije, i nemaju jasnu predstavu o Alžiru.

Uručivanje vaše nagrade, danas, za mene je i podsticaj da u svojstvu ambasadora Alžira u Srbiji, još više delam u prilog turističke razmene, i da ona bude jedan od mojih prioriteta.

Na kraju, koristim priliku danas, kada se približavamo kraju godine i novogodišnjim praznicima svima vama poželim Srećnu i dobru 2023.

Hvala.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić razgovarao je danas sa ambasadorom Narodne Demokratske Republike Alžir, Nj. E. Fatahom Mahrazom, o daljem jačanju bilateralnih odnosa, koji su ocenjeni kao tradicionalno dobri i prijateljski, i datiraju iz vremena borbe alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje.

„O iskrenom prijateljstvu dva naroda svedoči činjenica da se ove godine obeležava 60. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira“, poručio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvalio je Alžiru na doslednom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, kao i na podršci interesima Srbije u međunarodnim organizacijama. Situaciju na KiM ocenio je kao tešku i opasnu. „Ljude pritvaraju bez ikakvog dokaza, prebijaju, doslovno ih kidnapuju i porodice nemaju mogućnost da saznaju šta se sa njima dešava. Sa dugim cevima i oklopnim vozilima upadaju u srpske sredine, čime flagrantno krše sve sporazume, i na sve to objavljuju da imaju dugačke tajne spiskove za hapšenja. Zato je juče više od 10.000 Srba u mestu Rudare potpuno mirno izrazilo svoj protest, ne ugroziviši nikoga – oni traže prekid ugnjetavanja, poštovanje ljudskih prava koja bi trebalo da se garantuju svakom čoveku, a kao odgovor dobijaju pretnju od Kurtija da će mirne demonstracije prekinuti i po cenu ljudskih života. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče uputio poruku podrške, i to je poruka svih nas: svi smo uz svoj srpski narod“, rekao je predsednik NS RS, dodajući da Srbija nastavlja da se zalaže za dosledno poštovanje međunarodnog javnog prava i rezolucija UN, dok sa druge strane, „oni koji imaju primedbe na bilo šta navedeno, šalju poruku da za njih važi jedino pravo sile, a međunarodno pravo – ne postoji“.

Ambasador Mahraz istakao je da podrška Republici Srbiji po pitanju njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta proizilazi upravo iz principa poštovanja i odbrane međunarodnog javnog prava.

Sagovornici su tokom sastanka ocenili da će značajan doprinos saradnji dva parlamenta dati aktivnosti poslaničkih grupa prijateljstva, radnih tela i odbora, a posebno nastavak redovnih razmena poseta na najvišem nivou. S tim u vezi, dr Orlić izvestio je ambasadora Mahraza da je obnovio poziv predsedniku Nacionalne narodne skupštine Nj. E. Ibrahimu Bugaliju za posetu Republici Srbiji.

Ambasador Mahraz ukazao je na to da je Alžir najveći ekonomski partner Srbije u Africi, te da postoji dosta neiskorišćenih potencijala za jačanje privrednih i trgovinskih odnosa dve zemlje. Tokom sastanka je potvrđena spremnost obe strane za unapređenje saradnje u pomenutim oblastima u budućnosti.

Ambasador Mahraz je takođe govorio o mirovnim naporima koje Alžir ulaže u Africi i drugde u svetu, kako bi podržao pravičnost i doprineo rešavanju konflikata putem dijaloga i na miran način.

Izvor: http://www.parlament.gov.rs/Predsednik_Narodne_skup%C5%A1tine_Republike_Srbije_sa_ambasadorom_Al%C5%BEira.46203.941.html#prettyPhoto

Fotografije: Narodna skupština Republike Srbije

U srdačnom i otvorenom razgovoru sa ambasadorom Mahrazom konstatovano je da su tradicionalno prijateljstvo i razumevanje koje povezuje Srbiju i Alžir dobra osnova za proširivanje saradnje i na lokalnom nivou, a da na ekonomskom planu još postoji prostora za unapređenje.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić sastao se danas sa ambasadorom Narodne Demokratske Republike Alžir u Republici Srbiji, Fatahom Mahrazom. Uz podsećanje da je Njegova ekselencija i ambasador Alžira u Crnoj Gori, sa sedištem u Beogradu, gradonačelnik Bakić je, tim povodom, izjavio da je u srdačnom i otvorenom razgovoru sa ambasadorom Mahrazom konstatovano da su tradicionalno prijateljstvo i razumevanje koje povezuje dve države dobra osnova za proširivanje saradnje i na lokalnom nivou.

- Njegovoj ekselenciji sam predstavio privredne, investicione, turističke i kulturno-istorijske potencijale Subotice. Pričali smo i o saradnji preduzeća koja posluju na području našeg grada i ovog regiona sa Alžirom - istakao je gradonačelnik Bakić. - Ukupna robna razmena Regionalne privredne komore Severnobačkog upravnog okruga i Alžira u 2021. godini iznosila nešto više od 172.000 dolara, što je, nažalost, za 13,4 odsto manje od ukupne robne razmene u 2020. godini. Saglasili smo se da ima potencijala za intenziviranje spoljnotrgovinske saradnje i konstatovali da moramo da se potrudimo da dođe i do jačanja saradnje na lokalnom nivou povezivanjem Subotice i jednog alžirskog grada kojeg odabere ambasador Mahraz. Očekujemo taj predlog kako bismo konkretizovali saradnju.

Bakić je naveo da su tema bili i odnosi između naše dve zemlje koji su od 1962. godine i nezavisnosti Alžir, i da dan-danas prijateljski i u najvećoj mogućoj meri dobronamerni.
- Bila je to prilika da izrazim veliku zahvalnost Alžiru na doslednom zalaganju za poštovanje međunarodnog prava i čvrstom i principijelnom stavu o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova, kao i na kontinuiranoj podršci koju pruža Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta - dodao je Bakić.

Ambasador Fatah Mahraz se zahvalio domaćinu na pozivu i na, kako je rekao, mogućnosti da poseti prelep grad kakav je Subotica.
- Uskoro ćemo vas obavestiti sa kojim alžirskim gradom bi Subotica mogla da potpiše sporazum o bratimljenju. Na taj način bi se produbila saradnja između ta dva grada na, primera radi, polju kulture i turizma - poručio je Ambasador Mahraz. - Ne mogu da ne izrazim veliku zahvalnost za istorijsku podršku Srbije Alžiru, čak i pre sticanja naše nezavisnosti. Jugoslavija je bila jedna od prvih država koja je priznala privremenu Vladu Alžira u to teško vreme kada se država i narod Alžira borio za svoju nezavisnost. Potpuno je prirodno da imamo sjajne odnose zasnovane na prijateljstvu, solidarnosti i saradnji i da Alžir podržava Srbiju u nastojanjima da održi svoj teritorijali integritet.

Poseta je realizovana na inicijativu Društva prijatelja Alžira, a zvaničnom susretu su prisustvovali i Zoran Stojković, član Društva, i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira.

Fotografije: Strahinja Babović / grad Subotica

Povodom pet godina od smrti Stevana Labudovića (1926-2017), snimatelja Filmskih novosti, „filmskog oka“ Alžirske revolucije, i zaslužnog građanina Narodne Demokratske Republike Alžir, ambasador Alžira u Srbiji i u Crnoj Gori, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz, Milutin Labudović, Stevanov sin, i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, posetili su Stevanov grob, na Novom groblju u Beogradu, i odali poštu.

Labudovićevo filmsko delo je trajan doprinos borbi alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje.

Ambasador Alžira u Srbiji, Nj. Е. Fatah Mahraz posetio je, 29. novembra 2022. godine, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju ADLIGAT – Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnost.

Ovom prilikom ambasador Mahraz se upoznao sa zbirkom Alžira, jednom od najznačajnijih u regionu, sa mnogim retkim izdanjima. Zbirka je formirana najvećim delom iz fondova Biblioteke Lazić (od 1882), Instituta za međunarodni radnički pokret i Legata profesora i diplomate Darka Tanaskovića. Doprinos formiranju zbirke pružili su i Društvo prijatelja Alžira, kao i Ambasada Alžira u Beogradu. O alžirskoj zbirci, Viktor Lazić, predsednik ADLIGAT-a, objavio je niz tekstova u uglednim srpskim medijima.

Među mnogobrojnim posebnim knjigama, svakako se izdvaja najređi arapsko-francuski rečnik, štampan u gradu Alžiru, 1871. godine, poklon Darka Tanaskovića, i zbirka retkih ratnih izdanja štampanih tokom Alžirske revolucije, koju je Jugoslavija svesredno pomagala.

Ambasador Mahraz je izrazio zadovoljstvo posetom, i sa Anetom Đermanović, načelnikom za međunarodnu saradnju, Viktorom Lazićem, predsednikom ADLIGAT-a, i Markom Jelićem, predsednikom Društva prijatelja Alžira, razgovarao o mogućnostima uspostavljanja saradnje između ADLIGAT-a i institucija kulture u Alžiru. Ovim povodom, ambasador je poklonio ADLIGAT-u reprezentativnu monografiju na francuskom jeziku o alžirskim palatama, kao građevinskim i arhitektonskim lepotama Alžira, kao i alžirso vino i alžirske urme, koje su najboljeg kvaliteta na svetu.

Foto: ADLIGAT

Pre pet godina, 25. novembra 2017, napustio nas je Stevan Labudović, snimatelj Alžirske revolucije, ostavivši za sobom gigantsko delo, koje do danas važi za jedan od izvora audiovizuelne dokumentacije sa najvećim kredibilitetom, koji se odnosi na našu borbu za nacionalno oslobođenje.

Po ličnim instrukcijama predsednika Tita, čiji je Labudović već bio zvanični snimatelj, i angažovan od strane Filmskih novosti, koje su, u to vreme, bile važna nacionalna agencija za snimanje aktuelnih dešavanja, Stevan dobija direktive da se preseli na alžirsko-tunisku granicu, da bi tamo snimao reportaže o borbi koju je vodila Narodnooslobodilačka vojska Alžira. To je bio upravo način kako se Stevan Labudović, 1959. godine, našao u Gardimau, u Tunisu, u boravku od tri dana, da bi snimio intervjue sa odgovornim licima Narodnooslobodilačke vojske.

Njegova profesionalna ozbiljnost, zatim njegov politički angažman, koji je bio isklesan prethodno od strane sopstvene zemlje, zajedno sa Stevanovom dubokom intelektualnom čestitošću, nisu mogli da prihvate površan rad koji bi mogao lako da se opravda postojanjem teških uslova prilikom realizacije jedne reportaže u takvoj situaciji.

Nasuprot tome, Stevan je bio svestan velike odgovornosti u potrazi za istinom, naoružan jedinom svojom kamerom, nije oklevao nijednog trenutka da pređe granicu, hrabro se suočivši sa svim opasnostima da bi prodro u srž, do delova gde se vodila neposredna borba u Alžiru, prateći ,,džunu“, kako su pogradno Francuzi nazivali Alzirce sa značenjem same reci u smislu kanibala, pripadnike narodnooslobodilačkog rata, u operacijama koje su vodili protiv kolonijalnih sila, rizikujući sopstveni život.

Došavši u Alžir na tri dana, kao obični reporter, Stevan Labudović ostaje u Alžiru tri godine, podjednako saosećajući sve vreme, rame uz rame, sa mudžahedinima u teškim životnim uslovima, on radi, pritom, pokušavajući iz dana u dan da sačuva goli život zajedno uz vojnike, izlažući se svim rizicima sve do 1962. godine, kada je proglašena nezavisnost Alžira!

Upravo zahvaljujući njemu, putem slika i kadrova, koje je snimio, možemo gledajući taj snimljeni materijal da proživimo danas jedan veliki deo epopeje naših hrabrih boraca koji dobijaju vrednost, posebno njegovom zaslugom tako što oživljuju kroz kadrove, posebno u Wilaya I i Wilaya II.

Njegove udarne slike, iznete sa dna alžirskog pejzaža ,,makije“, kadrovi uhvaćeni u stvarnim borbenim uslovima, doprineli su demontaži sistema kolonijalne propagande i sada novom informisanju i oformljavanju mišljenja svetske publike putem istinitih i realnih prikaza borbe za nacionalno oslobođenje, vođenim od strane alžirskog naroda.

Do posljednjih dana svog života, Labudović se vrlo često, s puno emocija prisećao trenutaka, koje je delio sa odgovornim čelnicima narodnooslobodilačke borbe kroz alžirske pejzaže-makije, sećajuci se s tugom, imena onih koji su svoje živote dali na časnom polju.

Posle proglašenja nezavisnosti, Stevan je i dalje ostao vezan za Alžir održavajući veoma čvrste prijateljske veze s vođama narodnooslobodilačke borbe, a koje je poznavao lično iz alžirskog pejzaža-makija, naročito s pokojnim predsednicima Huari Bumedijenom i Šadli Bendžadidom, koje niste mogli sprečiti, da, prilikom svake posete Jugoslaviji, jednostavno odstupe od zvaničnog protokola, i odu da posete Stevana u njegov skromni stan, u predgrađu Beograda.

Sve u Stevanovom stanu, raznim obeležjima i predmetima, podsećalo je na njegov boravak u Alžiru: tu su njegova odlikovanja, njegova mudžahidska lična karta, koju je s ponosom držao, nacionalni grb Alžira, koji su postavljeni usred dekorativnih predmeta alžirskih zanatlija, kako bi bili jasno uočljivi...

Alžir se, takođe, našao u njegovoj ličnoj sudbini kao prekretnica, jer upravo u glavnom gradu, Alžiru, tokom posete predsednika Tita Narodnoj Demokratskoj Republici Alžir, ni manje ni više, upoznao svoju suprugu – hrabru Ružicu. Bila je stjuardesa predsedničkog aviona, a on zvanični predsednikov kamerman! Ružica će podjednako sa suprugom deliti tu njegovu ljubav prema Alžiru i hrabro ga pratiti sve do tog kobnog 25. novembra 2017. godine.

Ovo je peta godišnjica otkako Stevan nije sa nama, a to je prilika da mu se oda počast na jedan svojstven energičan i srčan način, jer je sudbina ovog velikog čoveka usko vezana za Alžir.

Dokumentarni film pod nazivom ,,Kino-Gerilci: Scene iz Labudovićevih istinitih realnosti“, posvetila mu je srpska rediteljka Mila Turlajić. Film je ušao u izbor Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA). Prikladno bi bilo da upravo ovaj dokumentarac bude masovno distibuiran i emitovan u našoj zemlji sa ciljem da omogući alžirskoj omladini da ponovo otkrije ovog čoveka zajedno sa njegovim delom.

Kamera Stevana Labudovića je izložena u muzeju Mudžahida i značajno stoji na spisku prijatelja Alžira, ali takođe bi bio i izraz priznanja od samog naroda i vlasti jedne države, da upravo ime Stevana Labudovića učine besmrtnim, tako što bi njegovim imenom imenovali jednu alžirsku ulicu, ili jedan trg ili jednu stelu glavnog grada Alžira i na taj način, upisavši njegovo ime zauvek u istoriji naše zemlje Alžir, koju je izuzetno voleo.

U glavnom gradu Alžiru, 25. novembra 2022. godine

Abdelhamid Šebšub
prethodni ambasador Narodne Demokratke Repblike Alžir u Beogradu.
(2015-2021)

 LABUDOVIC EL Moudjahid

HOMMAGE À STEVAN LABUDOVIC
25. 11. 2022.

Il y a cinq ans, le 25 novembre 2017, nous quittait Stevan Labudovic, le cameraman de la révolution algérienne, laissant une œuvre gigantesque, qui reste à ce jour, l’un des fonds documentaires audiovisuels les plus crédibles et les plus professionnels de notre lutte de libération nationale.
Sur instruction du Président Tito dont il était le cameraman officiel, il a été chargé par Filmske Novosti, agence yougoslave d’actualités filmées, de se déplacer à la frontière algéro-tunisienne pour y effectuer un reportage sur le combat mené par l’ALN. C’est ainsi que Stevan Labudovic, se rendit en 1959 à Ghardimaou, en Tunisie pour une durée de trois jours, afin de réaliser des interviews avec des responsables de l’ALN.
Sa rigueur professionnelle, son engagement politique, forgé par l’histoire de son propre pays, et sa profonde probité intellectuelle, ne pouvaient s’accommoder d’un travail superficiel que pouvaient justifier, au demeurant, les conditions difficiles de réalisation d’un tel reportage.
Conscient de sa responsabilité dans la recherche de la vérité, Stevan Labudovic, armé de sa seule caméra, n’a pas hésité un seul instant à traverser la frontière, bravant tous les dangers, et à pénétrer dans les zones de combat en Algérie, accompagnant les djounouds de l’ALN dans les opérations qu’ils menaient contre les forces coloniales, au risque de sa vie.
Venu en Algérie pour trois jours, en simple reporter, Stevan Labudovic restera en Algérie trois ans, partageant les dures conditions de vie des moudjahidines et défiant quotidiennement avec eux tous les risques jusqu’à l’indépendance en 1962 !
C’est grâce à lui que nous pouvons revivre aujourd’hui, à travers les images qu’il avait réalisées, une grande partie de l’épopée de nos valeureux combattants, notamment dans la wilaya I et la wilaya II.
Ses images percutantes, rapportées du fonds des maquis, prises dans les conditions réelles du combat, ont contribué à déconstruire le système de la propagande coloniale et à informer l’opinion publique mondiale sur la réalité de la lutte de libération nationale menée par le peuple algérien.
Jusqu’aux derniers jours de sa vie, Labudovic évoquait très souvent, avec beaucoup d’émotion, les moments qu’il avait partagés avec les responsables de l’ALN dans le maquis, se rappelant avec tristesse, les noms de ceux tombés au champ d’honneur.
Après l’indépendance, il est resté attaché à l’Algérie où il avait gardé de très forts liens d’amitié avec les responsables de l’ALN qu’il avait connus dans le maquis, notamment les défunts Présidents Houari Boumediene et Chadli Bendjedid, qui ne pouvaient s’empêcher, à chaque visite en Yougoslavie, de s’écarter du protocole officiel, pour aller lui rendre visite dans son modeste appartement de la banlieue de Belgrade
Tout dans cet appartement est marqué par son séjour en Algérie : ses décorations, sa carte de Moudjahid, qu’il arborait avec fierté, l’emblème national, bien visible au milieu d’objets décoratifs de l’artisanat algérien….
L’Algérie a été aussi à la croisée de son destin personnel, puisque c’est à Alger, lors d’une visite du Président Tito en Algérie, qu’il avait rencontré son épouse, la brave Ruzica. Elle était hôtesse dans l’avion présidentiel et lui, le caméraman officiel ! Elle partagera l’amour de son mari pour l’Algérie et l’accompagnera courageusement jusqu’à ce jour fatidique du 25 novembre 2017.
C’est dire que le destin de ce grand homme est intimement lié à l’Algérie. Le cinquième anniversaire de sa disparition est une occasion pour lui rendre un vibrant hommage.
Un documentaire intitulé « Ciné-Guerrillas : Scenes from the Labudovic Réels » lui a été consacré par la réalisatrice serbe, Mila Turajlic. Il vient d’être sélectionné par le Festival International du Film Documentaire d’Amsterdam (IDFA). Il serait opportun qu’il soit largement diffusé dans notre pays afin de faire découvrir cet homme et son œuvre à la jeunesse algérienne.
Il est vrai que sa caméra est exposée au musée du Moudjahid, et qu’il figure sur la liste des Amis de l’Algérie, mais Il serait légitime que le nom de Stevan Labudovic soit immortalisé par le baptême d’une rue, une place ou une stèle dans la capitale et inscrire ainsi, à jamais, son nom dans l’histoire de notre pays, ce pays qu’il avait tant aimé.
Alger le 25 novembre 2022

Abdelhamid Chebchoub
Ancien ambassadeur d’Algérie à Belgrade
(2015-2021)

Povodom 68. godišnjice Dana Revolucije, ambasador Alžira, Fatah Mahraz, priredio je, 4. novembra 2022, prijem kome su prisustvovali i Rade Basta, ministar privrede, i Novica Tončev, ministar bez portfelja, Prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Кatarine, lideri političkih partija, vojni zvaničnici, članovi diplomatskog kora, verski velikodostojnici, pripadnici alžirske zajednice u Srbiji i članovi Društva prijatelja Alžira.

Hor „Barili” iz Požarevca sjajno je interpretirao obe državne himne, dok je operska diva Jadranka Jovanović, oduševila goste interpretacijom pesme pokojne „Noure”, poznate alžirske pevačice.

Ambasador je, u svom obraćanju, istakao borbu naroda Alžira za oporavak nezavisnosti i iskoristio priliku da ponovi zahvalnost Alžira na solidarnosti i višestrukoj podršci bivše Jugoslavije, kao i da je pohvalio dobar kvalitet odnosa prijateljstva i saradnje između dve zemlje, ističući ekonomske i komercijalne mogućnosti obe strane, sa ciljem da se one unaprede u svim oblastima.

Prikazani su turistički filmovi o Alžiru, izložene su fotografije Alžirske revolucije, uključujući i one koje je ovekovečio pokojni Stevan Labudović.

Izvor: https://www.diplomacyandcommerce.rs/national-day-of-algeria-celebrated/
Fotografije: ambasada Alžira

Integralni govor ambasadora

Ekselencije gospodo ministri Rade Basta i Novica Tončev,
Vaša kraljevska Visočanstva,
dame i gospodo predstavnici Vlade zemlje domaćina
Ekselencije, gospodo i gospođe ambasadori,
dragi sunarodnici,
dame i gospodo,

želim da vam zahvalim što ste se odazvali našem pozivu da zajedno sa nama, proslavite Nacionalni dan Alžira.
Takođe, želeo bih da izrazim najtopliju zahvalnost horu „Barili” iz Požarevca, pod sjajnim vođstvom profesorke Katalin Tasić, na njihovoj posvećenosti ovom događaju i savršenom izvođenju nacionalne himne Alžira.
Za nas je ova svečanost prilika da odamo poštu našim slavnim borcima koji su svoje živote položili za nezavistan i suveren Alžir.
1. novembar 1954. ostaće upamćen i po njegovom simboličnom značaju pokretača koji je dao oslobodilački impuls narodima pod kolonijalnom i rasističkom vladavinom u XX veku. Ovaj datum ubrzao je proces dekolonizacije u Africi i poslužio kao podstrek oslobodilačkim pokretima, ne samo na afričkom kontinentu, već i u ostalim delovima sveta.
Moja zemlja je i dalje posvećena idealima i principima na kojima se ova borba temelji, a to su pravda, sloboda i suverenitet. Alžir nastavlja da pruža snažnu podršku i da pokazuje solidarnost sa narodima koji se bore za svoju slobodu, samoopredeljenje i nezavisnost.
Ova svečanost je i prilika da se istakne kvalitet odnosa između Alžira i Srbije koji se zasnivaju na prijateljstvu, solidarnosti i saradnji.

Želim da podsetim i na dragocenu i raznovrsnu podršku koju je srpski narod, kao i drugi narodi bivše Jugoslavije, pod vođstvom Predsednika Tita, pružio alžirskoj oslobodilačkoj borbi.
Dugogodišnje prijateljstvo alžirskog i srpskog naroda je temelj bogate i tesne saradnje kojom se danas ponosimo.
Iako i dalje postoji prostor za nove poslovne prilike, Alžir je danas najvažniji ekonomski i trgovinski partner Srbije u Africi.
Pre nego što zaključim, želim da zahvalim gospodinu Marku Jeliću, predsedniku Društva prijatelja Alžira, na njegovom neprekidnom i neumornom zalaganju što tešnjem zbližavanju naša dva naroda.

Ekselencije,
dragi prijatelji,
dozvolite mi da ovim radosnim povodom najavim da su danas među nama prisutni i specijalni gosti, gospođa Jadranka Jovanović, jedna od najvećih operskih diva u Srbiji i gospodin Nikola Rackov, uvaženi profesor i pijanista.
Oni ne samo da su prihvatili moj poziv da svojim prisustvom uveličaju ovu svečanost, već su poželeli da sa nama podele njihov ogroman talenat kao dar našem Nacionalnom danu.
Hvala.

Кulturni centar Topola u saradnji sa Društvom prijatelja Alžira, а pod pokroviteljstvom opštine Topola, organizоvao је izložbu slika alžirskih slikara Rahmani Saida i Lalega Кade, pod nazivom „Devojački snovi“, od 12. do 17. oktobra 2022. godine, u Staroj školi (dvorište Кarađorđevog konaka – stara biblioteka).

Izložba je svečeno otvorena u sredu, 12. oktobar 2022. godine, u 18 časova, a svečnom otvoranju prisustvovao je, kao uvaženi gost, ambasador Demokratske Narodne Republike Alžir, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz.

U ime domaćina, goste je pozdravila v.d. direktor Кulturnog centra Topola, Ema Stevanović. „Velika mi je čast i zadovoljstvo što smo se ovde okupili, a pre svega što su se dve države susrele na ovako lep način, uz nadu da će se naša saradnja nastaviti i dalje. Hvala ambasadoru što nas je posetio, hvala opštini, umetnicima koji su iz Alžira stigli kod nas“, rekla je Stevanović.

Predsednica Skupštine opštine Topola, Jasna Vuković, pozdravila je prisutne i istakla da će opština i dalje podržavati ovakve inicijative i ideje koje realizuje Кulturni centar.

Gostima se obratio i ambasador Mahraz, pozdravljajući inicijativu Društva prijatelja Alžira, i zahvalnost alžirskim umetnicima na dolasku u prijateljsku Topolu, koji su, na još jedan plemenit način, prikazali moderno alžirsko slikarstvo. Ambasador je izrazio spremnost da, sa opštinom Topola, radi na unapređenju odnosa, posebno u kulturi.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su i umetnici Rahmani Said i Laleg Кada.

TOP PRESS: https://www.youtube.com/watch?v=9lR9Zcj_l34

https://toppress.rs/izlozba-slika-alzirskih-umetnika-pod-nazivom-devojacki-snovi-od-sutra-u-topoli/

https://naslovi.net/2022-10-16/top-press/alzirski-umetnici-boravili-u-topoli-izlozbu-slika-devojacki-snovi-posetio-i-ambasador-foto-video/31778958

https://toppress.rs/alzirski-umetnici-boravili-u-topoli-izlozbu-slika-devojacki-snovi-posetio-i-ambasador-foto-video/

https://topola.rs/devojacki-snovi-u-topoli/

U okviru raznovrsnog istorijskog i kulturnog programa, povodom proslave 60. godišnjice nezavisnosti Alžira i uspostavljanja diplomatskih odnosa Alžira i Srbije, ambasada Alžira u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i Filmskim novostima, organizovala je smotru alžirskih filmova, 5, 6. i 7. jula 2022, u okviru ciklusa filmova „Klasici alžirskog revolucionarnog filma“ u Kinoteci.

Na svečanom otvaranju, 5. jula, goste je pozdravio domaćin, ambasador Alžira, Nj. E. ambasador Fatah Mahraz, a svečanosti su prisustvovali Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture i informisanja, Marjan Vujović, upravnik Muzeja kinoteke, Vladimir Tomčić, direktor „Fimskih novosti“, Milutin Labudović, sin Stevana Labudovića, predstavnici diplomatskog kora, članovi Društva prijatelja Alžira.

Prikazani su filmovi „Bitka za Alžir“, „Ben Bulaid“, „Opijum i štap“ i „Izvan zakona“, koji su ovenčani međunarodnim priznanjima. U ovim delima prikazana je borba alžirskog naroda i žrtve koje je podneo da bi se izborio za svoju slobodu posle 132 godine provedene pod kolonijalnim jarmom.

Alžirski tematski film dugo je bio usresređen na rat za oslobođenje zemlje i izvor neiscrpne inspiracije za sineaste, glumce, režisere. Alžirski film rođen je tokom oslobodilačkog rata (1954-1962), zahvaljujući i angažovanju snimatelja Stevana Labudovića, koji je, po cenu sopstvenog života, boravio, tokom tri godine, na frontu sa alžirskim borcima, kako bi svojom kamerom ovekovečio borbu za nacionalno oslobođenje, ali i naučio zanatu buduće alžirske sineaste. U želji da mu se oda dužno priznanje, na margini ove smotre filoma, upriličena je i izložba njegovih fotografija.

Važno je podsetiti da je kinematografija bila jedna od oblasti, koja je omogućila da se već od kraja 50-tih godina grade veze između dve zemlje. Kako bi se materijal sniman tokom Revolucije i sačuvao, negativi i originali tog materijala su se redovno slali u Jugoslaviju, zemlju koja je bila solidarna sa borbom alžirskog naroda.

Posle sticanja nezavisnosti, alžirski film je veoma brzo stekao sve potrebne elemente: produkciju, školu i arhiv. Zahvaljujući nizu veoma zrelih umetničkih ostvarenja, mreži bioskopskih sala i dobro organizovanim filmskim institucijama kao i sopstvene Kinoteke, najveće i najuticajnije u Africi, a naravno i filmskoj kritici, alžirski film se veoma brzo pozicionirao kao jedan od najuticajnijih u Africi, odnoseći prestižne nagrade na regionalnom i međunarodnom nivou.

Ova dvostruka alžirsko-srpska proslava ima za cilj da slavi tradicionalne i istorijske odnose prijateljstva i da ih osnaži višeznačnim i uzajamno korisnim partnerstvom između dve zemlje.

Program (PDF)

Beograd, glavni grad Srbije, obeležio je dvostruki jubilij – 60. godišnjicu Dana nezavisnosti Demokratske Narodne Republike Alžir, i uspostavljanja diplomatskih odnosa između Alžira i Srbije. Brankov most, Avalski toranj, Palata Albanija i fontana Slavija bili su osvetljeni u bojama alžirske zastave.

Srdačna zahvalnost gradu Beogradu.

Pošta Srbije i Ambasada Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji predstavile su danas u PTT muzeju prigodno izdanje poštanskih maraka „60 godina diplomatskih odnosa Srbije i Alžira”. Na događaju u čast dvostrukog jubileja – šest decenija diplomatskih odnosa i 60. godišnjice nezavisnosti Narodne Demokratske Republike Alžir, govorili su Nj. E. ambasador Alžira u Srbiji Fatah Mahraz, Milan Milanović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije, i Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije.

U nastavku događaja, direktor Đorđević i ambasador Mahraz, otvorili su za javnost izložbu umetničkih slika alžirsko-srpskog umetnika Adela Faresa i izložbu alžirske filatelije.
„Pošta Srbije pridružuje se obeležavanju jubileja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira prigodnim filatelističkim izdanjem, u čast brojnih i bogatih veza Srbije i Alžira još od sredine prošlog veka, koje su od tada u stalnom usponu i obeležene sveobuhvatnim napretkom, prijateljstvom i međusobnim uvažavanjem, kao i težnjama obe strane ka najširoj bilateralnoj saradnji i još čvršćem povezivanju u sferi privrede, političkog dijaloga, oblastima kulture i umetnosti i približavanju kultura i tradicije. Izdanje prigodnih poštanskih maraka priredili smo u čast višedecenijskog prijateljstva i otvarajući novo poglavlje u razvoju naših odnosa u svim oblastima od zajedničkog interesa”, rekao je Zoran Đorđević.

„Kaljeno kroz istoriju, alžirsko-srpsko prijateljstvo vuče korene iz oslobodilačke borbe koju je vodio alžirski narod protiv francuskog kolonijalizma i dragocene i višeznačne pomoći koju je srpski narod pružio alžirskom narodu u njegovoj borbi za nezavisnost. Ova aktivna solidarnost ostaće zauvek urezana u srcima i sećanju svih Alžiraca”, rekao je ambasador Fatah Mahraz. On je zahvalio Pošti Srbije i direktoru Đorđeviću na filatelističkom izdanju koje odražava značaj koji Srbija pridaje razvoju istorijskih prijateljskih odnosa i saradnje sa Alžirom, kao i Društvu prijatelja Alžira na organizaciji događaja.

Filatelističko izdanje „60 godina diplomatskih odnosa Srbije i Alžira” za motive na marki ima manastir Šišatovac u Srbiji i Veliku džamiju u Alžiru, dok su motivi na vinjetama detalj – freska sa prozora manastira Šišatovac, voćke karakteristične za Srbiju i Alžir – šljive i urme, i mozaik sa fontane u Kazbi. Smederavska tvrđava i Kazba u gradu Alžiru, motivi su na FDC kovertu. Stručnu saradnju u realizaciji izdanja obezbedila je Ambasada Alžira u Beogradu, dok je umetnička realizacija delo Miroslava Nikolića, kreatora maraka Pošte Srbije.

Adel Fares, mladi je likovni umetnik alžirsko-srpskih korena, rođen 1994. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Master studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a deo studija proveo je i na Fakultetu lepih umetnosti i dizajna u Bratislavi. Ostvario je dve samostalne izložbe i izlagao na grupnim izložbama u Srbiji i u inostranstvu. Izložba umetničkih slika Adela Faresa i izložba alžirske filatelije u PTT muzeju su za posetioce otvorene do 2. avgusta.

KATALOG

Izvor: JP „Pošta Srbije“, Beograd
Fotografije: Igor Đukanović

Na sceni „Kult“, Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, u nedelju, 3. jula 2022. godine, u izvedbi Ivane Šćepanović, odigrana je monodrama „Fatma“, alžirskog pisca Mohameda Bengetafa.

Iako mnogi kažu da je monodrama najteži i najzahtevni žanr za jednog glumca, večerašnje izvođenje je pokazalo da je glumica Šćepanović sa velikom lakoćom, pokazala majstorstvo izraza, pokreta, ali i privukla pažnju publike, od koje je dobila dugi aplauz i zaslužene ovacije.

Tekst monodrame, u prevodu Jasmine Petrović, zapravo je priča obične žene, čistačice Fatme, o slobodi, vrednostima i svakodnevici. Kako ističe glumica Šćepanović „Fatma je čistačica, u ministarstvu i opštini, i jedanput mesečno izlazi na terasu svoje zgrade, na kojoj provodi jedini slobodan dan u mesecu, jedinom mestu gde se oseća slobodno i spokojno, i gde pere svoj veš. Taj prostor zapravo je prostor njene slobode“.

,,Fatma“ je delo čuvenog alžirskog, dramskog, pisca Mohameda Bengetafa (1939–2014). Prvi put je izvedena 23. maja 1990. u pozorištu El-Mugar, u gradu Alžiru, a Fatmu je glumila Sonja. Predstava se izvodi širom sveta, a prvi put na srpskom jeziku ju je igrala glumica Ivana Šćepanović, 13. novembra 2014. godine, a alžirski pisac Bengetaf je dao autorska prava, bez nadokande, Društvu prijatelja Alžira u Srbiji, neposredno pre nego što je preminuo.

Ovaj događaj je, još jedan, u nizu koje organizuju Ambasada Alžira u Srbiji, uz podršku srpskih partnera, a povodom obeležavanje dvostrukog jubileja – 60. godina nezavisnosti Alžira i 60. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira. Izvedbi je prisustvovao i Nj. E. ambasador Fatah Mahraz, koji je i uputio čestitke glumici Šćepanović na odličnoj predstavi.

Marko Jelić
Foto: Marko Jelić

Svečanim otvaranjem izložbe arhivskih dokumenata srpsko-alžirske saradnje, u subotu, 2. jula 2022. godine, u galeriji opštine Vračar, Ambasada Alžira u Srbiji, u saradnji sa Arhivom Jugoslavije i Gradskom opštinom Vračar, otpočela je obeležavanje dvostrukog jubileja – 60. godina nezavisnosti Alžira i 60. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira.

U saradnji sa Arhivom Jugoslavije, institucijom kulture od nacionalnog značaja, ambasada Alžira je priredila izložbu arhivskih dokumenata, fotografija važnih događaja iz istorije diplomatskih odnosa dve zemlje.

Na izložbi je govorio Dragan Teodosić, viši arhivista Arhiva Jugoslavije, koji je, podsetio na to da je saradanja Arhiva Jugoslavije i Ambasade Alžira, veoma plodna, i da je ovo treća izložba, koja sveobuhvatno pokazuje značaj saradnje dve zemlje, kao i mnogobrojne kontakte i posete. Teodosić je istakao da je, na ovoj izložbi, predstavljen i dokument o otvaranju jugoslovenske ambasade u Alžiru, 1962. godine.

Ambasador Alžira, Nj. E. Fatah Mahraz istakao je „da su izložene fotografije i posebno bogata dokumentacija, koja ovekovečuje značajnu prepisku između Alžira i Beograda, između 1956. i kasnih osamdesetih, i osvetljava istorijsku dubinu odnosa aktivne solidarnosti i izuzetnog prijateljstva, koji su povezivali Alžir i Srbiju, a koje, kako to nalaže obaveza pamćenja, ali i zahvalnost, moraju da, kao istorijsko nasleđe, budu prenete sledećim pokoljenjima.

Ova vrsta izložbi ističe značaj arhiva, kao nacionalnih institucija, koje čuvaju sećanja naroda i država. Uvereni smo da će posle ove uslediti i druge slične izložbe, zahvaljujući tradicionalnoj saradnji Ambasade sa Arhivom Jugoslavije, i da će one doprineti boljem i plodnijem naučnom dijalogu među istoričarima, studentima i istraživačima obe zemlje.

Višeznačna i dragocena podrška bivše Jugoslavije, njenih naroda i njenog rukovodstva, posebno se ogleda u odluci o otvaranju njene amabasade, donetoj 2. jula 1962, samo dan nakon referenduma o nezavisnosti Alžira.

Ova izložba je deo raznovrsnog kulturno-istorijskog programa koji je Ambasada pripremila zajedno sa svojim srpskim partnerima.

Ovom dvostrukom alžirsko-srpskom proslavom, u julu 2022. slave se istorijske i tradicionalne veze prijateljstva, saradnje i solidarnosti i ističe se njihovo neprekidno snaženje kroz mnogostruko, uzajamno korisno partnerstvo dve zemlje“.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici institucija kulture, diplomatskog kora, članovi Društva prijatelja Alžira, kao i alžirski studenti koji su na školovanju u Srbiji.

Marko Jelić
Fotografije: Goran Zlatković.

Tokom dva dana vikenda, 25. i 26. juna, u Muzeju afričke umetnosti, u Beogradu, održan je Afro festival. Brojni sugrađani i posetioci našega grada imali su priliku da se upoznaju sa afričkim kulturnim nasleđem kroz brojne muzejske popularne programe: javna vođenja, predavanja, muzičke, plesne i likovne radionice za decu i odrasle, kao i prodajni afrički bazar.
Nајsvеčаniјi dео fеstivаlа bio je prоgrаm – Durbаr, dаn priјаtеlјstvа, muzikе i plеsа, održan u nedelju, 26. juna. Ovaj deo Festivala organizuje Muzej, uz drаgоcеnu pоdršku аfričkih аmbаsаdа, u prisustvu šefova misija Alžira, Angole, Egipta, Konga, Libije, Maroka, Tunisa, kao i konzulata Namibije i Jamajke. Ovogodišnji domaćin festivala bila je Ambasada Republike Angole.

Na centralnom događaju, tačno u podne, javnosti su se obratili direktorka Muzeja afričke umetnosti, zatim doajen Grupe afričkih ambasadora u Beogradu, i ambasador Republike Angole.

Doajen Grupe afričkih ambasadora u Beogradu istakao je da je „Аfrо fеstivаl оd svоg оsnivаnjа, 1997. gоdinе, pоstао rеdоvnа mаnifеstаciја, јеdinstvеnа zа Srbiјu u cеlоm rеgiоnu zаpаdnоg Bаlkаnа, čiјi је cilј dа prоmоvišе priјаtеlјstvо Srbiје i nаrоdа Аfrikе, krоz rаzličitе аktivnоsti usmеrеnе nа mlаdе, nа muzičkе nаstupе, mоdnе rеviје i druge aspekte afričkog kulturnog nasleđa“.

Prisutnima se obratio i ambasador Republike Angole, koji je istakao: „Afrička kultura, umetnost i tradicije su toliko raznovrsne da smo smo zahvalni da u Beogradu imamo ovako značajno mesto koje dozvoljava svima da dobiju makar uvid u afričku kulturnu raznolikost. Angola ima tu čast da bude domaćin ovogodišnjeg festivala i Ambasada je tesno sarađivala sa muzejem u pripremi niza događaja kojim se prestavlja tek delić angolske umetnosti i kulture“.

Istaknuti angolski umetnik Kiluanž Kija Henda, održao je predavanje, a glavni muzički događaji dana predstavljali su, nastup benda „Avalski put“, koji čine afrički studenti u Beogradu, koji borave i studiraju u našoj zemlji zahvaljujući projektu „Svet u Srbiji“ i spektakularan nastup rege muzičara Horsman Coyote.

Na štandu ambasade Alžira, koja je pripremila, tradicionalno, slatki i slani kus-kus, slatke đakonije, alžirske urme i čaj, domaćin je bio Nj. E. Ambasador Fatah Mahraz, koji je poželeo dobrodošlicu svim posetiocima, posebno članovima Društva prijatelja Alžira.

Fotografije: Muzej afričke umetnosti

U čast obeležavanja 60. godišnjice nezavisnosti Alžira i 60. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Alžira i Srbije, Ambasada Alžira u Beogradu je, uz podršku relevantnih srpskih institucija i ustanova, tokom prvih deset dana jula 2022, organizovala bogat i raznovrstan program kulturnih aktivnosti, koji je završen Danom alžirske gastronomije, u bašti Muzeja afričke umetnosti.

U zelenom vrtu muzeja koji baštini najlepše sećanje na afričku kulturu, umetnost, i podseća nas na borbu afričkih naroda za svoju slobodu, ambasada Alžira je pripremila bogatu ponudu alžirksih jela, ukusa, začina, pokazujući svu moć raznolikosti ponude ove najveće države afričkog kontinenta.

Preporuka:
https://www.danas.rs/zivot/recepti/saksuka-hrira-gazelini-rogovi-specijaliteti-koji-predstavljaju-kulinarsko-umece-alzira/

Foto: Ambasada Alžira