NOVOIMENOVANI AMBASADOR ALŽIRA PREDAO AКREDITIVNA PISMA

Zastarelo

1Novoimenovani ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir, Nj. E. Fatah Mahraz, predao je, 16. marta 2022. godine, akreditivna pisma predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću.

U razgovoru sa ambasadorom Alžira, predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Alžira, kao i očekivanje da će bilateralna saradnja u različitim oblastima, a koja je trenutno ispod postojećih mogućnosti, dobiti na zamahu.

Ambasador Mahraz preneo je pozdrave i poziv predsednika Abdelmadžida Tebuna da predsednik Vučić učini zvaničnu posetu Alžiru.

Predsednik Vučić je istakao značaj koji je za srpsko-alžirske odnose imala poseta premijera Benabderahmana prošlog oktobra, prilikom obeležavanja 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu.

2Predsednik Vučić i ambasador Mahraz su razgovarali o brojnim temama od zajedničkog interesa, uključujući dalje korake na razvoju bilateralnih odnosa. Dvojica sagovornika su izrazili očekivanje da će uskoro biti potpisani novi sporazumi, koji će omogućiti raznovrsniju saradnju, kao i da će biti aktiviran rad Mešovitog komiteta za saradnju.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio na principijelnom stavu Alžira o poštovanju međunarodnog javnog prava i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije u vezi sa nepriznavanjem samoproglašene nezavisnosti tzv. Kosova.

Ambasador Mahraz je rekao da Alžir, kao i Srbija, čuva svoju nezavisnost u odlučivanju.

Današnjoj ceremoniji predaje akreditivnih pisama novoimenovanih ambasadora prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova
Foto: TANJUG

ALŽIR KROZ FOTOGRAFIJE JORDANA ANTIĆA VIRTUELNA IZLOŽBA U ORGANIZACIJI DRUŠTVA PRIJATELjA ALŽIRA“SEĆANjA, FOTO-SVEDOČANSTVO JUGOSLOVENSKO-ALŽIRSKOG PRIJATELjSTVA U GODINAMA POSLE OSLOBOĐENjA ALŽIRA (1966-1970)

Zastarelo

Foto-svedočanstvo, kao sećanje na jugoslovensko-alžirsku saradnju i prijateljstvo u godinama posle oslobođenja Alžira prikazano je na fotografijama nastalim u periodu od 1966-1970. godine koje su pripadale Jordanu Antiću (1941-2015), koji je u ovoj zemlji boravio i radio kao inženjer geologije. Dokumentarni fotografski zapisi predstavljeni su na virtuelnoj izložbi “Sećanja, foto-svedočanstvo jugoslovensko-alžirskog prijateljstva u godinama posle oslobođenja Alžira (1966-1970)”. Postavka je organizovana povodom 67. godišnjice početka rata za nacionalno oslobođenje, koji je trajao od 1954. do 1962. godine. Izložbenu građu pripremila je Jordanova kćerka, Milena Antić, koja je, posle smrti oca, pronašla bogatu arhivu fotografija, dokumenata, ličnih predmeta, poštanskih marki, i mnogih drugih predmeta, koje je Jordan čuvao, kao drage uspomene.

Jugoslavija je bila prva evropska zemlja, koja je podržala borbu alžirskog naroda za slobodu i priznala privremenu vladu Alžira, tako da je ova prijateljska zemlja u godinama slobode pozivala mnogobrojne stručnjake iz tadašnje Jugoslavije da pomognu Alžiru u obnovi i razvoju. Jordan Antić, zaposlen kao inženjer geologije u firmi ,,Geosonda“, otišao je u Alžir 1966. godine, i u ovoj afričkoj zemlji proveo je najlepše godine svog radnog veka. Voleo je fotografiju i vrlo brzo, nakon dolaska u Alžir, kupio je fotoaparat, kojim je zabeležio različite impresije i crtice iz svoje svakodnevice - radove na gradilištima i bušotinama u pustinji, istraživanja, koja su vršena tokom tih godina, kao i gradove, događaje i ljude, kojima je bio oduševljen i o kojima je s ljubavlju pričao do kraja života. Tako su nastale i fotografije gradova i predela širom Alžira - Bensekrana, Šlefa, Faid Ahmeda, Marhuma, Maskare, Bu Hanifije, Kabilije, Konstantina, Skikde, Tipaze, Bu Saade, Hasi Mesauda, Orana, kao i alžirske prestonice grada Alžira - botaničke bašte El Hama, alžirske kazbe, centra grada, trga sa spomenikom emira Abdelkadera.

Izložba je obogaćena i fotografijama koje su nastale tokom posete predsednika Josipa Broza Tita koji je sa suprugom Jovankom boravio u Alžiru od 5. do 9. novembra 1969. godine. Jedna u nizu zanimljivih fotografija je i veliki sneg koji je u decembru 1967. godine iznenada pao, i na putu od grada Maskare do Sidi bel Abesa polomio masline. To je za ovu afričku zemlju bila posebna atrakcija.

Kroz ovu izložbu Društvo prijatelja Alžira oživljava sećanje na Jordana Antića koji je zavoleo Alžir, njegove lepote i jedinstvenosti, sa posebnim osvrtom na jugoslovensko-alžirsku privrednu saradnju koja i danas ima potencijal. Izložba pokazuje veličinu i značaj jugoslovensko-alžirskog prijateljstva, saradnje i pečata koji su jugoslovenski graditelji dali za razvoj posleratnog Alžira.

KLIKOM NA FOTOGRAFIJU ISPOD POKRENITE VIRTUELNU IZLOŽBU

59. GODINA NEZAVISNOSTI ALŽIRA

Zastarelo

Povodom 59. godišnjice nezavisnosti Narodne Demokratske Republike Alžir, u Beogradu, ambasador Alžira, Abdelhamid Šebšub, i izaslanik odbrane, pukovnik Salah Šeraitija, priredili su svečanost u ambasadi ove najveće afričke zemlje, u znak sećanja na dan kada su, 5. jula 1962. godine, borci Alžirske revolucije, izvojevali slobodu.

Povodom važne proslave, oficiru Narodne nacionalne armije iz Alžira, koji je na studijama u Srbiji, uručeno je vojno unapređenje.

Ovogodišnja svečanost bila je skromna, u duhu ograničenja epidemije virusa korona, te su prijemu prisustvovali samo alžirski diplomati, članovi alžirske zajednice, vojni stažisti u Srbiji, i predsednik Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić.

Ambasador Šebšub je podsetio na značaj velikog alžirskog praznika, i podsetio na podršku koju je bivša Jugoslavija pružila borbi alžirskog naroda za slobodu, i na slavnog fotografa i kamermana Stevana Labudovića, koji je, rame uz rame, sa alžirskim borcima, ostavio istorijski trag o alžirskoj nezavisnosti.

Domaćini su priredili mnogobrojne alžirske trpezu slatke đakonije.

Foto: Ambasada Alžira

DAN AFRIKE SVEČANO OBELEŽEN U PTT MUZEJU

Zastarelo

Povodom 25. maja, Dana Afrike, u PTT muzeju danas je održana promocija prigodnog filatelističkog izdanja „Dan Afrike” i otvorena je izložba pod nazivom „Neotkrivena Afrika”. Svečanosti su prisustvovali ambasadori i predstavnici diplomatskog kora zemalja Afrike, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije Nemanja Starović, i predstavnici Muzeja afričke umetnosti, koji je zajedno sa udruženjem „Adligat” obezbedio stručnu saradnju u realizaciji filatelističkog izdanja i izložbe.

„Misija Pošte Srbije je da spaja ljude i povezuje kontinente i zato je za nas posebna čast da predstavimo marku posvećenu višedecenijskom prijateljstvu i zajedničkim vrednostima naroda Srbije i Afrike. Sa narodima Afrike delimo i viđenje buduće saradnje u oblasti privrede, modernih tehnologija, razvoja infrastrukture i obrazovanja, čemu će Pošta Srbije doprineti u domenu poštanskih, logističkih i informatičkih usluga”, rekao je v.d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević.

Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, poručio je da je Srbija ponosna na slavnu prošlost i zajedničke pobede. „Zbog toga smo 25. maj uvrstili u kalendar najvažnijih dana u godini i proglasili ga za Dan prijateljstva sa narodom Afrike. Miroljubivo rešavanje sporova, tolerancija, ravnopravnost, pravo na održivi razvoj, poštovanje međunarodnog i javnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta predstavljaju principe na kojima mora biti utemljen svet budućnosti kojem zajedno težimo”, istakao je Starović.

U ime diplomatskih predstavnika zemalja Afrike, obratio se doajen Grupe afričkih ambasadora, Njegova ekselencija ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir, Abdelhamid Šebšub, koji je istakao da je marka posvećena Danu Afrike snažan simbol prijateljstva srpskog i afričkih naroda. „Ova inicijativa nas nije iznenadila, jer su nam dobro znane prijateljske veze koje gospodin Đorđević održava sa svim afričkim ambasadorima, kao i njegova uvek prisutna volja za unapređenjem saradnje. Odluka Pošte Srbije da poštansku marku posveti Danu Afrike doprineće da se ovekoveči taj poseban odnos između našeg kontinenta i vaše zemlje”, naglasio je ambasador Šebšub.

Direktor PTT muzeja Viktor Lazić, istakao je da izložba „Neotkrivena Afrika” prikazuje predmete velikog umetničkog i kulturnog značaja iz legata Slobodanke i Stanimira Jovanovića, koji su danas prvi put dostupni javnosti. „Jugoslavija i Srbija su afričkim narodima uvek pružali bratsku ruku prijateljstva, podrške i razumevanja. Zato ne čudi što nijedan predmet koji se nalazi u Muzeju afričke umetnosti ili Udruženju Adligat, nije napustio Afriku kao plen zavojevača, već kao dar afričkih prijatelja ili uz odobrenje meštana”, naglasio je Lazić.

Filatelističko izdanje „Dan Afrike” sastoji se od marke sa panafričkim motivom – skulpturom „Mapa Afrike” Nikole Kolje Milunovića. Na vinjetama su predmeti iz Muzeja afričke umetnosti koji simbolizuju Nigeriju, Angolu, Alžir, Maroko i Egipat, dok su Kenija, Tunis i Etiopija predstavljeni predmetima iz Muzeja knjige i putovanja Udruženja Adligat.

Legat afričke umetnosti Slobodanke i Stanimira Jovanovića poklonjen Muzeju knjige i putovanja Udruženja Adligat, predstavlja izuzetnu zbirku od 62 predmeta sakupljanih tokom više decenija diplomatskog rada Stanimira Jovanovića u Zambiji, Nigeriji, Gabonu, Gani, Beninu i drugim afričkim zemljama.

Izložba „Neotkrivena Afrika” otvorena je za posetioce u narednih nedelju dana.

Izvor: https://posta.rs/cir/info/vest-detaljnije.aspx?ID=8656

REAGOVANjE DRUŠTVA PRIJATELjA ALŽIRA POVODOM TEKSTA U „DANAS-u“ OD 8. MARTA 2021. GODINE

Zastarelo

Kako je preneo list „Danas“, od 8. marta 2021, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, uputio je pismo predsedniku SAD, Džou Bajdenu, u kojem izražava zadovoljstvo što su SAD priznale marokanski suverentitet nad „njegovim delom Zapadne Sahare“. Pismo je upućeno na inicijativu MIP Maroka.

Tim povodom, Društvo prijatelja Alžira izražava žaljenje zbog tako nespretnog i nepotrebnog gesta gospodina Tadića, jer Maroko nikada nije imao suverenitet nad Zapadnom Saharom, niti istorijski polaže pravo na tu teritoriju.

Treba li podsećati da Ujedinjene nacije smatraju Zapadnu Saharu nesamostalnom teritorijom, na kojoj treba da se sprovede proces dekolonizacije, kako je to predviđeno međunarodnim pravom, kao i na to, da je protivpravna vojna okupacija te teritorije od strane Maroka i Mauritanije, godine 1975. u osnovi ovog sukoba.  Vojska Maroka je nasilno ušla na tu teritoriju, i ostala do danas, nakon što se Španija povuka iz svoje kolonije, koju je držala skoro 100 godina. Koga zanima, detaljnije se može upoznati na Enciklopediji Britanika.

Ni Međunarodni sud u Hagu, ni Ujedinjene nacije, ni Afrička Unija nisu Maroku priznali pravo da zauzme ovu teritoriju, niti su priznali njegov suverenitet nad Zapadnom Saharom.
Za razliku od Maroka, Alžir nikada nije imao ikakve pretenzije na spornu teritoriju, inače bogatu fosfatima i rudom gvožđa, i uvek se zalagao za pravo naroda Sahravi na samoopredeljenje, putem izjašnjavanja na referendumu, kako je to uostalom, i predviđeno međunarodnim pravom.
Organizovanje tog referenduma Maroko nikada nije dozvolio. Čak se i Mauritanija, koja bi, zbog plemenskih veza između dva naroda, možda imala i najviše prava na Zapadnu Saharu, povukla sa te teritorije i poštuje međunarodno pravo radi očuvanja svoje nezavisnosti, koja je bila ugrožena hegemonističkom žeđi Maroka.

Ako su namera i motiv za slanje pisma predsedniku Bajdenu pravljenje paralele sa KIM, gospodina Tadića valja podsetiti da Maroko okupira najveći deo Zapadne Sahare, kršeći time međunarodno pravo, dok je Kosovo i Metohija, sastavni deo Srbije, koji joj je oduzet nakon vojne intervencije NATO i da jednostrano proglašena nezavisnost KiM ni do danas nije priznata od strane Ujedinjenih nacija.   

Uosatalom, kako bi Tadić podneo poglede žena i dece naroda Sahravi, koji žive u izbegličkim kampovima, ili trpe kršenje osnovnih ljudskih prava na okupiranim teritorijima.
Bivši predsednik SAD, Donald Tramp bio je na pogrešnom tragu… a i Tadić, koji je Trampove tvitove uzeo kao polazište za svoju inicijativu, trebalo bi da, kao političar, pre svega, pročita kako rezolucije Saveta bezbednosti, tako i ostale pravne akte o ovom pitanju, i tako izbegao podsmehe.

S tim u vezi, stav Alžira po pitanju Kosova temeljno je zasnovan na međunarodnom pravu i imun je na pritiske, kojima bi mogao biti izložen kako bi promenio svoj stav.

Društvu prijatelja Alžira ostaje da se nada da se ovakve inicijative neće ponavljati i da će napori naših političara biti usmereni ka odbrani međunarodnog prava a ne, ka pokušajima njegovog kršenja, pa makar ti pokušaju dolazili i od velikih sila.

"ALŽIR - BISER MAGREBA" IZLOŽBA FOTOGRAFIJA VLADIMIRA LUKAČA

Zastarelo

Društvo prijatelja Alžira organizuje autorsku, virtuelnu izložbu fotografija „Alžir – biser Magreba“, umetničkog fotografa, Vladimira Lukača, kojom predstavlja svoje fotografske impresije ove najveće države afričkog kontinenta. Izložba je dostupna na veb sajtu Društva prijatelja Alžira www.dpalzira.com.

Usled nemogućnosti da se organizuje izložba, koja bi bila dostupna široj javnosti, zbog globalne pandemije, prouzrokovane virusom korona, organizatori predstavljaju izložbu virtuelno. Na ovoj izložbi, prikazane su 43 fotografije – impresije, sa dvonedeljnog putovanja po ovoj afričkoj zemlji, u februaru 2019. godine, kada je, u organizaciji Društva prijatelja Alžira, grupa srpskih turista proputovala Alžir, od severnih gradova (Alžir, Tipazu, Oran, Tlemsen, Konstantin, Setif, Đemilu) i Sahare (Tamanraseta i Gardaje, na jugu). Lukač je zabeležio igru sunčevih boja, kolorit predela planina i bujne vegetacije, bogatih ponuda likalnih pijaca, evropske arhitekture i rimskog nasleđa na severu, do pustinjskog života i saharske igre svetlosti na jugu. Pošto je Alžir za mnoge nepoznanica, fotograf poziva građane Srbije da otkriju Alžir i sve njegove lepote, jer za ovu zemlju, zbog mnogobrojnih atrakcija, kažu da je kontinent.
– Izložba prikazuje prirodu, kulturno-istorijsko nasleđe, običaje, gastronomiju, i sve ono što je grupa putnika istraživačkog i radoznalog duha doživela, tokom putovanja po Alžiru, i, istovremeno, otkriva mnoge tajne o ovoj zemlji, s obzirom na to da je Alžir, za mnoge u našoj zemlji, nepoznanica – ističe Lukač.

Lukač je rođen u Sarajevu, a fotografijom je počeo da se bavi na fakultetu 1972. godine, angažovanjem u fakultetskom Foto klubu. U okviru svog angažovanja, postavio je više izložbi fotografija i jednu stalnu, godišnju izložbu, koja je trajala 17 godina. Tokom rada, stekao je zvanje u umetničkoj fotografiji. Od 2004. godine se ponovo bavi fotografijom, najčešće kao impresije, sa brojnih putovanja (po Egiptu; Jordanu; Izraelu; Grčkoj; Turskoj; Bugarskoj; Rumuniji; Rusiji; Mađarskoj; Italiji; Francuskoj; Iranu; Gruziji; Alžiru). Selektor fotografija izložbe je Vladimir Ilić, fotograf.

Alžir je najveća afrička i arapska zemlja, s površinom većom od dva miliona kvadratnih kilometara, od čega je četiri petine njene teritorije prekriveno Saharom. Stekao je nezavisnost 1962. godine, oslobađajući se dugog i surovog francuskog kolonijalizma. Jugoslavija je podržala borbu alžirskog naroda, a jedan od simbola te borbe je i Stevan Labudović, snimatelj „Filmskih novosti“, koga Alžirci zovu „filmsko oko“ Alžirske revolucije.

Društvo prijatelja Alžira, koje je osnovano 2002. godine, okuplja mnogobrojne prijatelje ove severnoafričke zemlje, kao i mnoge poslovne ljude i diplomate, koji su radili u ovoj zemlji Magreba, te članove alžirske zajednice u Srbiji. Društvo, svojim aktivnostima, pomaže uspostavljanju saradnje u mnogim oblastima i doprinosi jačanju i razvoju političkih i ekonomskih odnosa, saradnji između Srbije i Alžira, kao svojevrsni „most“ dveju tradicionalno prijateljskih država. Poslednjih godina, Društvo prijatelja Alžira je doprinelo organizovanju brojnih aktivnosti, koje su imale za cilj da promovišu prijateljstvo dva naroda, pre svega kroz kulturne aktivnosti, izložbe i izdavaštvo.

AMBASADA ALŽIRA OBELEŽILA DAN REVOLUCIJE

Zastarelo

Povodom obeležavanja 66. godišnjice nacionalnog praznika 1. novembra, dana početka Alžirske revolucije, ambasador Alžira u Beogradu, Abdelahamid Šebšub, priredio je u ponoć, 31. oktobra, svečanu ceremoniju podizanja zastave svoje zemlje ispred ambasade Alžira u Beogradu. Ovaj simbolički čin izveli su oficiri na školovanju u Srbiji u prisustvu ambasadora Alžira, Abdelahamida Šebšuba, vojnog izaslanika, pukovnika Salaha Šeraitija, Marka Jelića, predsednika Društva prijatelja Alžira, predstavanika alžirske zajednice u Srbiji i zaposlenih u Ambasadi.

Tokom ceremonije, ambasador Alžira je podsetio na simbolično značenje ovog datuma kao i na žrtve koje je alžirski narod podneo kako bi povratio svoju slobodu i povratio svoj suverenitet i nezavisnost. Alžirski vojnici koji studiraju u Srbiji podigli su nacionalnu zastavu uz zvuke alžirske himne „Kasaman“, a zatim su prisutni minutom ćutanja odali počast borcima koji su pali za nezavisnost Alžira.

Proslava nacionalnog praznika ove godine ima poseban pečat, jer Alžirci u Alžiru, ali i u Srbiji ne proslavljaju samo svoj nacionalni dan, već izlaze i na birališta gde glasaju na referendumu za reviziju ustava, u duhu konsolidacije svojih institucija, kako bi se sprovelo njihovo neophodno prilagođavanje zahtevima koje nalažu duboke promene u alžirskom društvu.

Ambasador Šebšub izjavio je da „Alžir slavi dan revolucije i u prijateljskoj Srbiji, koja je, bezkompromisno, pružila podršku našoj brobi za oslobođenje. Zahvaljujući toj podršci, Beograd je jedna od prestonica u kojoj su ispisane i zanavek uklesane stranice alžirske istorije. Ovo je prilika da odamo priznanje i Stevanu Labudoviću i „Filmskim novostima“ na njihovom angažovanju, rame uz rame, sa alžirskim narodom“.

Nažalost, zbog globalne epidemije prouzrokovane COVID–19, Ambasada nije bila u mogućnosti da ove godine mnogobrojne prijatelje Alžira u Srbiji počasti ukusnim alžirskim kuskusom i neodoljivim alžirskim urmama.

Foto: Ambasada Alžira

Sa veb sajta ambasade Alžira:
http://www.ambalgserbia.rs/rs/2020/11/02/celebration-du-1er-novembre-a-belgrade/

Intervju za RTS:
https://www.youtube.com/watch?v=B9fWAAC2qiE

PROIZVOĐAČI GASA JURIŠAJU NA EVROPU

Zastarelo

INTERVJU ZA DNEVNI LIST „POLITIKA“
Abdelhamid Šebšub, ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji

PROIZVOĐAČI GASA JURIŠAJU NA EVROPU

Ambasador Abdelhamid SebsubU našem regionu postoji više žarišta napetosti, kao što su zapadnosaharski konflikt, libijska kriza ili situacija u Maliju, koji predstavljaju pretnju stabilnosti.
Alžir danas obeležava nacionalni praznik, na dan početka oslobodilačkog rata 1954. godine protiv kolonijalne uprave Francuske. Ove godine na taj dan građani Alžira izlaze na referendum na kome će se izjasniti o predlogu revizije ustava, na osnovu zahteva formulisanih tokom višemesečnih protesta 2019. godine.

Da li je Alžir na političkoj prekretnici?
Verujem da je Alžir u fazi prelaska u novu etapu istorijskog procesa izgradnje svoje države, što je i nastavak nacionalnooslobodilačke borbe započete 1. novembra 1954, kada se ponovo rađala alžirska država posle duge kolonijalne noći. Od sticanja nezavisnosti Alžir je prošao kroz mnoge ekonomske i političke reforme, nametnute kako usled promena u alžirskom društvu, tako i usled zahteva međunarodnog poretka, koji je u stalnom kretanju.

Alžirska država je po sticanju nezavisnosti organizovana oko tadašnjih prioriteta, kao što su očuvanje narodnog jedinstva, nacionalni identitet, odbrana suvereniteta, stečenog uz velike žrtve, ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo, izgradnja infrastrukture... Kasnije se javila potreba za uvođenjem reformi, kao odgovor na težnje za političkim pluralizmom, slobodom izražavanja i mišljenja, slobodnim preduzetništvom.

Narodni pokret koji se rodio 22. februara 2019. deo je procesa društvenih promena. Taj pokret ima posebna obeležja, sadržana u njegovoj masovnosti, spontanosti i načinu izražavanja. On se nije javio kao izraz težnji određene društveno-profesionalne kategorije, niti pojedinačne starosne grupe, niti kao zastupnik bilo kojih ideoloških ili regionalnih ideja, već kao opštenarodni pokret i kao zahtev za sveobuhvatnom i dubokom promenom. Njegov miroljubiv karakter izazvao je divljenje čitavog sveta.

Dakle, tačno je da je reč o veoma značajnom političkom zaokretu u zemlji. Sada valja odgovoriti na legitimne zahteve koje je ovaj pokret izrazio već 22. februara i ne zaustaviti se na delimičnim reformama, što je često bio slučaj u prošlosti, već suštinski raskinuti s negativnom praksom u funkcionisanju naših institucija. Na tome vlada predano radi.

Na referendumu je i predlog da se armiji odobre operacije van državnih granica, uz dvotrećinsku saglasnost parlamenta i superviziju UN, Afričke unije i Arapske lige. Kako Alžir procenjuje vojno-političku situaciju u Magrebu i Sahelu?

Predlog revizije Ustava, koji se podnosi na izjašnjavanje na referendumu, ne odnosi se samo na tačku koju ste pomenuli, već na čitav niz amandmana, i to pre svega u oblasti ličnih i kolektivnih sloboda, jačanja demokratije u našim institucijama, razdvajanja grana vlasti, ograničavanja predsedničke funkcije na dva mandata...

Što se tiče izmene koja se odnosi na učešće alžirske vojske u operacijama van granica zemlje, reč je o otvaranju mogućnosti da naša vojska učestvuje u mirovnim operacijama pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, Afričke unije ili Arapske lige, a u skladu s principima i ciljevima Povelje UN i nacionalnim interesom.

U našem regionu postoji više žarišta napetosti, kao što su zapadnosaharski konflikt, libijska kriza ili situacija u Maliju, koji predstavljaju pretnju stabilnosti. Alžirska diplomatija je uvek igrala pozitivnu ulogu u miroljubivom rešavanju sporova i velike sile su uvek prepoznavale i pozdravljale njenu ulogu regionalnog stabilizatora. Uložili smo velike napore da približimo aktere krize u Libiji, baš kao što smo i bdeli nad sporazumom o miru i pomirenju u Maliju. Činili smo to diskretno, ne praveći od toga spektakl i bez želje da sebi pripišemo zasluge za rezultate, često postignute po cenu velikih napora, podvodeći naše delovanje u okvire napora koje ulažu UN. To je naša dužnost i ona je isključivo plod prijateljstva prema našim susedima i rešenosti da obezbedimo mir i stabilnost na našim granicama.

Rukovođeni smo tom brigom i kad je reč o zapadnoj Sahari. Nažalost, Maroko, koji, kršeći međunarodno pravo, ilegalno okupira tu teritoriju, istrajava u odbijanju da narodu zapadne Sahare omogući da uživa u svom legitimnom pravu na samoopredeljenje, u skladu s principima UN. To je pretnja miru, bezbednosti i razvoju u našem regionu. Alžir ostaje privržen sprovođenju rezolucija UN u vezi s ovim pitanjem.

Alžir raspolaže izdašnim rezervama prirodnog gasa, koji sve više postaje nasušna potreba evropskog energetskog tržišta. Koliko je Alžiru Evropska unija atraktivan kupac energenata?

Alžir, deseti najveći svetski proizvođač prirodnog gasa, jeste važan snabdevač Evrope prirodnim gasom, i to posebno zbog geografske blizine. Svedoci smo, međutim, da i drugi proizvođači jurišaju na Evropu, no mi se trudimo da obezbedimo deo tržišta za nas, s našim tradicionalnim klijentima, koji su s Alžirom izgradili odnose poverenja i stabilnosti.

Alžir i Beograd široko sarađuju još od vremena Pokreta nesvrstanih. U kojoj su fazi odnosi naše dve zemlje danas?

Odnosi Alžira i Srbije i dalje se temelje na istorijskom nasleđu posebnih prijateljskih veza i saradnje između Alžira i bivše Jugoslavije. Oni se prilagođavaju političkom i ekonomskom stanju u obe zemlje. Na ekonomskom planu, razmena je niža od mogućnosti koje postoje u obe zemlje. Zato se ambasada zalaže za uspostavljanje kontakata između privrednika, kako bi ekonomska razmena bila na visini političkih odnosa.

Za severnu obalu Mediterana, priliv migranata iz Azije i Afrike jedan je od najtegobnijih spoljnih izazova. Kakva su iskustva Alžira s fenomenom migracija?

Alžir se nalazi u posebnoj situaciji, jer se graniči sa sedam zemalja, među kojima su neke i žarišta napetosti. Migratorni tokovi iz podsaharske Afrike ka Evropi vode preko Alžira, koji je, pored toga što je zemlja tranzita, postao i zemlja prijema. Dostojanstvo migranata mora se poštovati i moraju se naći rešenja za uzroke ove pojave, a to su sukobi i siromaštvo.

Izvor:
http://www.politika.rs/sr/clanak/465740/Proizvodaci-gasa-jurisaju-na-Evropu

IN MEMORIAM MILOJE POPOVIĆ KAVAJ (1936–2020)

Zastarelo

Miloje Popovic KavajaPreminuo je Miloje Popović Kavaja (28.7.1936–10.10.2020), istaknuti srpski diplomata, književnik i publicista.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio novinar „Studenta“, „Mladosti“, „Politike“ (1966–1972), direktor Kulturno-informativnog centra Jugoslavije, u Njujorku (1974–1978), generalni direktor Sava centra (1978–1986), sekretar za inostrani turizam Savezne vlade (1986–1992) i savetnik svetske kompanije DHL. Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Beograda (1989–1992), i savetnik Udruženja književnika Srbije, član Udruženja za kulturu umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“, u kojem se nalazi njegov legat.

Autor je zvaničnih stihova za nacionalnu melodiju Stanislava Biničkog „Marš na Drinu“, koja do 1964. nije imala reči, i koja je odobrena od porodice Binički. Poema napisana, dok je bio predsednik Omladinskog kulturno-umetničkog društva „Lola“.

Objavio je više od 40 knjiga, literarne i publicističke sadržine, između ostalog, dve knjige o Americi, knjige o Kini i Južnoj Koreji, o Beogradu, Televizijske priče o Srbiji i Beogradu, dve knjige o „Politici“, dve zbirke satiričnih priča, zbirke poezije… Najnovije: „Drugi život Nikole Tesle“ (2015), „Kako uspeti u životu“ (2016), „Memoari iz gimnazije“ (2017) i „Dardaneli – 3000 autorskih tvit aforizama (2018).

Njegovo ime se nalazi na spomen-ploči spomenika Tesli na Nijagari, za doprinos njegovom podizanju 1976. godine. Nosilac je mnogih priznanja: Orden zasluga za narod, dva Zlatni beočug Beograda dvaput, dve povelje Skupštine Beograda, povodom godišnjica oslobođenja, Vukova nagrada, Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2016), Povelja Gradske opštine Vračar (2017). Za doprinos Alžirskoj revoluciji, gde bio 1959, dobio je Orden narodnog heroja Alžira. Jedan je od osnovača Društva prijatelja Alžira (2002). Od 2005. do 2015. bio predsednik Društva srpsko-tuniskog prijateljstva.

Poslednjih godina bio je redovan saradnik „Politike“, u rubrici „Pogledi“. Vodio je dnevnik od 1952. godine (6000 strana). Književni pseudonom Kavaja, preuzeo je po ocu, koji je, pre Drugog svetskog rata, držao lanac knjižara „Braća Kavaja“.

U legatu u Udruženju Adligat može se videti i važan deo njegove arhive i ličnih predmeta, koje je, decenijama, dobijao na poklon, od značajnih pojedinaca, kao što su J. B. Tito, Sadam Husein, Kim Il Sung, itd. Poslednjih meseci života, radio je na pripremanju opširnih beleški na knjigama koje je decenijama dobija na poklon od uglednih i slavnih ličnosti širom sveta. Zahvaljujući njegovom angažovanju, osnovan je Legat gradonačelnika Branka Pešića, u Adligatu.

Sahranjen je na Novom groblju, u Beogradu.

MINISTRI SPOLjNIH POSLOVA SRBIJE I ALŽIRA RAZGOVARALI TELEFONOM

Zastarelo

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić razgovarao je telefonom sa ministrom inostranih poslova Narodne Demokratske Republike Alžir Sabrijem Bukadumom.

Sagovornici su razmenili iskustva dve zemlje u borbi protiv pandemije kovid-19, a ministar Dačić je uputio najbolje želje Alžiru u njenim naporima u suzbijanju epidemije koronavirusa, saopštio je MSP.

Ministar Dačić je preneo da je Republika Srbija opredeljena za dalji razvoj i unapređenje sveukupne saradnje i produbljivanje tradicionalno prijateljskih odnosa sa Alžirom.

Izražen je obostrani interes na razvijanju i diversifikaciji ekonomske saradnje, koja beleži značajan rast.

Ministar Dačić je izrazio zahvalnost zbog principijelne pozicije Narodne Demokratske Republike Alžir o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Na kraju razgovora, ministar Dačić je uputio poziv svom alžirskom kolegi da, kada se steknu uslovi, učini posetu Republici Srbiji što je prihvaćeno sa zadovoljstvom.

Izvor:
https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3988128/dacic-alzir-kosovo.html

Alžirska državna novinska agencija:
http://www.aps.dz/algerie/106244-boukadoum-s-entretient-avec-ses-homologues-tunisien-libyen-mauritanien-et-serbe

 

PREDSTAVLjENA KNjIGA „PRIČA O SAKIJET SIDI JUSEFU“ MILOJA POPOVIĆA KAVAJE

Zastarelo

knjigaU Svečanoj sali Doma Vojske Srbije predstavljena je knjiga „Priča o Sakijet Sidi Jusefu“ autora Miloja Popovića Kavaje.

Knjiga je, kako je istakao Marko Jelić, urednik knjige i predsednik Društva prijatelja Alžira, objavljena prošle godine, povodom 60 godina otkada su mladi akcijaši, iz celog sveta, otišli u tunisko pogranično mesto Sakijet Sidi Jusefu da pomognu obnavljanje škole, koju su, godinu dana ranije, srušili francuski bombarderi. Među mladim akcijašima bilo je i petoro Jugoslovena, a jedan od njih je i autor knjige Miloje Popović Kavaja.

Ambasador Republike Tunis u Srbiji,  gospodin Sejfalah Redžeb istakao je da knjiga Miloja Popovića Kavaje, studenta, pisca, novinara, koji se pridružio međunarodnim dobrovoljcima, svedoči o večnoj empatiji srpskog prema tuniskom narodu.
– Tunis je bio žrtva francuskog napada na pogranično selo, koje je bilo utočište ratnim veteranima, što je izazvalo osudu celog sveta. Veze između naše dve zemlje otada se nastavljaju, a Jugoslavija je među prvim zemljama koja je priznala nezavisnost Tunisa – rekao je on.

Latifa Trai, otpravnik poslova ambasade Alžira u Beogradu, navela je da su u napadu na ovo pogranično mesto, februara 1958. godine, poginule na desetine ljudi i da je ovaj napad ujedinio u bolu Alžir i Tunis. Prema njenim rečima dve zemlje su i danas povezane zajedničkom sudbinom, a posebno zbog brige oko granice.

– Promocija ovog dela mog prijatelja, Miloja Popovića Kavaje, još jedna je potvrda da ne postoje biološke granice kada su ljudi stvaraoci. Kada on može u 83. godini da napiše ovakvu knjigu posle 60 godina od bombardovanja sela na granici Tunisa i Alžira, kada može na kraju promocije i da zapeva pesmu na arapskom jeziku, koju je pevao pre šest decenija – to je fantastično. To i meni daje snagu i osećam da sam pravi omladinac kad vidim da moji prijatelji mogu u tim godinama da budu tako aktivni – rekao je Karić.

Bila je to lekcija celom svetu o hrabrosti našeg narodna, hrabrosti naših omladinaca, koji su uprkos grubom upozorenju francuskih vlasti da ne odlaze u Sakijet Sidi Jusef i da nikome ne garantuju sigurnost, otišli i pomogli.
– Ovu knjigu vidim kao podstrek na koji način sačuvati vekovnu srpsku dobrotu koja nam je uzvraćena velikim tuniskim i alžirskim prijateljstvom. Nije bilo lako primiti 53.000 iscrpljenih srpskih vojnika i ranjenika koji su preživeli Albansku golgotu. Nažalost, njih 3.600 je ostalo večno na tuniskoj zemlji i njihovi grobovi su zalog današnjeg bratstva i prijateljstva naših naroda. Karić fondacija nema neki veliki fond, ali, kad naiđe na prave vrednosti novac se uvek stvori. Ova knjiga je raritet. Verujem da Miloje Popović Kavaja, živa legenda srpske publicistike, nije rekao poslednju reč.

Autor knjige Miloje Popović Kavaja, ukazao je da smo prijatelje sa severa Afrike ranije bili malo zaboravili, a oni su nam i kada su sami bili u krizi bili prijatelji.
– Usred alžirskog rata smo se uputili da gradimo školu, koju su francuski bombarderi srušili. Bilo je mladih iz celog sveta, od Kine do Latinske Amerike, rekao je on i dodao da je od petoro Jugoslovena , koji su sa njim otišli sada živ samo on.

Knjiga obiluje i velikim brojem fotografija, među kojima su i one iz perioda bombardovanja mesta i izgradnje srušene škole, kada je stradalo i 11 đaka koji su se nalazili u školi.

Veoma posećenoj promociji prisustvovala je i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, kao i ambasadori i diplomati Azerbjedžana, Gvineje, Egipta, Libije, Maroka, Konga, Kuvajta, Katara i Palestine.

Foto: Pokret snaga Srbije

POLITIKA

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=539476

http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=2149

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/kavajin-zapis-cuva-od-zaborava-ubistvo-11-malisana/bryqc3x

https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/knjige-stripovi/3159889-kavajin-zapis-cuva-od-zaborava-ubistvo-11-malisana

https://www.turistickisvet.com/vesti/razno/promocija-knjige--prica-o-sakijet-sidi-jusufu--miloja-popovica-kavaje.html

http://snagasrbije.com/kavajin-zapis-cuva-od-zaborava-ubistvo-11-malisana/

https://www.pink.rs/drustvo/189981/kavajin-zapis-cuva-od-zaborava-ubistvo-11-malisana

https://www.vesti.rs/Turizam/Kavajin-zapis-cuva-od-zaborava-ubistvo-11-malisana.html

https://naslovi.net/2020-03-01/blic/kavajin-zapis-cuva-od-zaborava-ubistvo-11-malisana/24999693

https://www.ennaharonline.com/%D8%B3%D9%81%D8%A7%D8%B1%D8%AA%D8%A7-%D8%A7%D9%84%D8%AC%D8%B2%D8%A7%D8%A6%D8%B1-%D9%88%D8%AA%D9%88%D9%86%D8%B3-%D8%A8%D8%B5%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A7-%D8%AA%D8%AD%D9%8A%D9%8A%D8%A7%D9%86-%D8%B0%D9%83/?fbclid=IwAR2ln96JtTNyRpv7PFNWboeUByRqIN3mHuSb1U0sDPYSHvgqe2j6MrdtyS4

https://www.shemsfm.net/amp/ar/%D8%A7%D9%84%D8%A3%D8%AE%D8%A8%D8%A7%D8%B1_%D8%A3%D8%AE%D8%A8%D8%A7%D8%B1-%D8%AA%D9%88%D9%86%D8%B3_%D8%A7%D9%84%D8%A3%D8%AE%D8%A8%D8%A7%D8%B1-%D8%A7%D9%84%D9%88%D8%B7%D9%86%D9%8A%D8%A9/242632/%D8%B3%D9%81%D8%A7%D8%B1%D8%AA%D8%A7-%D8%A7%D9%84%D8%AC%D8%B2%D8%A7%D8%A6%D8%B1-%D9%88%D8%AA%D9%88%D9%86%D8%B3-%D8%A8%D8%B5%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A7-%D8%AA%D8%AD%D9%8A%D9%8A%D8%A7%D9%86-%D8%B0%D9%83%D8%B1%D9%89-%D8%B3%D8%A7%D9%82%D9%8A%D8%A9-%D8%B3%D9%8A%D8%AF%D9%8A-%D9%8A%D9%88%D8%B3%D9%81

https://tamodaleko.co.rs/knjiga-secanja-miloja-popovica-na-podvig-u-tunisu/ 

IZLOŽBA ALŽIRSKOG MODERNOG SLIKARSTVA I PROMOCIJA KNjIGE „ALŽIRSKA HRONIKA“, U GALERIJI ‘73

Zastarelo

Autor fotografija: Rajko R. Karišić

01Društvo prijatelja Alžira, u saradnji sa Galerijom ’73, u sredu, 15. januara 2020. godine, organizovalo je svečano otvaranje izložbe slika alžirskih slikara mlađe generacije, Saida Rahmanija, profesora i njegovih kolega Mustafe Aiša i Moktara Garadija, koji su svoje slikarstvo predstavili beogradskoj publici.

03Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa njihovim likovnim stvaralaštvom, nastalom u poslednjih nekoliko godina. Kuriozitet je što je ovo prilika da se vide radovi autora Rahmani Saida, koji su izlagani na poslednjem Bijenalu u Tunisu, organizovanom u novembru 2019. godine.

IMG 20180722 231225Rahmani Said, koji je i inicijator izložbe, izjavio je da želi da svi njegovi snovi postanu stvarnost: „Moje slike uvek govore, ili se bave šiljastom odećom, zbog njihovih ekspresivnih simbola i dubokih konotacija, koje predstavljaju našu stvarnost, da se osećamo srećnim, ako ikada očistimo našu naglašenu odeću, koja ostavlja druge na dobar utisak i reputaciju o sebi“.

a linterieureIzložbu je otvorio ambasador Alžira, Abdelhamid Šebšub, koji je, pozdravljajući mnogobrojnu publiku, zahvalio Mireli Pudar, direktorki Galerije ’73 na gostoprimstvu, i Marku Jeliću, predsedniku Društva prijatelja Alžira, koji je uspešno organizovao ovaj kulturni događaj i omogućio da se alžirski slikari i njihovo moderno slikarstvo predstave beogradskoj publici.

Ambasador Šebšub je, takođe, zahvalio slikarima, što su prevalili tako dugačak put i, uprkos zimi, došli da sa Beogradom, podele emocije utkane u njihova dela.
Ovi umetnici, školovani na Nacionalnoj školi lepih umetnosti Alžira, predstavljaju nove izdanke alžirskih umetnika, i to ne samo slikara već i plesača, muzičara, filmskih i pozorišnih umetnika, kojima se Alžir ponosi.

Katalog prva stranaAmbasador je izjavio da veruje da će mladi umetnici biti dostojni naslednici njihovih slavnih prethodnika, Mohameda Rasima, Isiakema, Khade ili Baje, koji su izazivali divljenje i samog Pikasa.

U drugom delu večeri, predstavljeno je drugo izdanje knjige „Alžirska hronika“, Srboljuba Manojlovića, o kojoj je govorio sam autor, dugogodišnji dopisnik novinske agencije Tanjug iz prijateljskog Alžira.

Katalog druga strana„Alžirska hronika“ je zbirka odabranih dopisničkih tekstova, zapisa i putopisa, novinara i publiciste, koji je, tokom osam godina, izveštavao jugoslovensku javnost o mnogobrojnim političkim, društvenim, kulturnim i drugim događajima.

mon filsOva izložba i promocija knjige još jedan su značajan kulturni događaj u višedecenijskom nizu manifestacija srpsko-alžirskog prijateljstva, koji će poboditi interesovanje mnogih umetnika i drugih, i navesti ih na to da posete ovu prijateljsku zemlju i upoznaju njihovu umetnost. „Ova inicijativa, pored kulturne dimenzije, trenutak je i zbližavanja alžirskog i srpskog naroda, čije kulture služe i dalje, kao jedan od vektora jačanja veza prijateljstva“ –  istakao je ambasador.

O ovom događaju, vladalo je interesovanje medija. Dnevni listovi „Politika“ i „Danas“  objavili su izveštaj sa događaja, kao i mnogobrojni elektronski sajtovi. Organizovano je i gostovanje Saida Rahmanija na RTV „Studio B“ i Srboljuba Manojlovića na RTS-u, programu za dijasporu.

Pozivnica 15.01.2020

invitation 15.01.2020

 

http://www.diplomacyandcommerce.rs/exhibition-of-algerian-modern-painting-and-promotion-of-the-book-the-algerian-chronicles/

http://galerija73.com/dogadjaj/alzirska-hronika-promocija-knjige-autora-srboljuba-manojlovica

http://galerija73.com/dogadjaj/izlozba-tri-umetnika-iz-alzira

http://www.cukarica.rs/lat/izlozba-tri-umetnika-iz-alzira-i-promocija-knjigealzirska-hronika-autora-srboljuba-manojlovica/

https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/11911-izlozba-alzirskog-modernog-slikarstva
 
https://www.vesti.rs/Dobre-vesti/Izlozba-alzirskog-modernog-slikarstva.html

http://www.arte.rs/sr/aktuelno/izlozba_alzirskih_umetnika_mladje_generacije-13306

https://topvesti.rs/c/DWKJpG8BmGY-kCSolEIK/2020-01-14/izlozba-alzirskog-modernog-slikarstva

http://www.politika.co.rs/sr/clanak/445906/Slike-alzirskih-umetnika

https://www.turistickikanal.net/izlozba-tri-umetnika-iz-alzira/

https://time.rs/nastani/dd5483c00f

https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/11921-izlozba-alzirskog-modernog-slikarstva-i-promocija-knjige-alzirska-hronika?fbclid=IwAR1VgnNjPA3C6kEO00Qs85Vi4ylTM9oZdS70nvQJ5IPp5nMnHEPwpaxyNHo

https://topvesti.rs/c/dL0psG8B03Ph8DWka8Zt/2020-01-16/izlozba-alzirskog-modernog-slikarstva-i-promocija-knjige-%E2%80%9Ealzirska-hronika

https://nadlanu.com/518887/izlozba-alzirskog-modernog-slikarstva-i-promocija-knjige-alzirska-hronika-u-galeriji-73/

https://naslovi.net/2020-01-14/arte/izlozba-alzirskih-umetnika-mladje-generacije/24758306

http://alger.mfa.gov.rs/cir/newstext.php?subaction=showfull&id=1579262725&ucat=106&template=Frontpage3Cir&#disqus_thread

https://nauci.rs/tri-umetnika-iz-alzira/

http://www.ambalgserbia.rs/rs/2020/01/21/izlozba-umetnickih-dela-trojice-alzirskih-slikara/

POLITIKA

DANAS

STEVAN LABUDOVIĆ NA POŠTANSKOJ MARKI POVODOM 75. GODINA OD OSNIVANjA FILMSKIH NOVOSTI

Zastarelo

Marka Stevan LabudovicJavno preduzeće Pošta Srbije je, 21. oktobra, pustila u opticaj filatelističko izdanje prigodnih poštanskih maraka – 75 godina od osnivanja ustanove „Filmske novosti“.

Poštanska marka se izdaje povodom 75 godina od formiranja ustanove „Filmske novosti“, koja je osnovana, 20. oktobra 1944. godine, na dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, naredbom tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita. Od osnivanja do 1989. godine snimljeno je više od 15 miliona metara filmske trake o političkim, ekonomskim i kulturnim dešavanjima sa prostora bivše Jugoslavije i drugim značajnim događajima.

„Razne političke konferencije i posete stranih državnika - Kenedija, Kraljice Elizabete II, Hajle Selasija, Nasera, pozorišne premijere, filmski festivali, posete poznatih umetnika - Orsona Velsa, Alfreda Hičkoka, Elizabete Tejlor, Lorensa Olivijea, Ričarda Bartona, Vivijan Li i mnogih drugih, čine samo deo onoga što čuvaju „Filmske novosti“, koje danas predstavljaju filmski arhiv pri Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, u sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa“, navodi se u saopštenju Pošta Srbije.

75 godina Filmskih novostiEmisija 75 godina od osnivanja ustanove „Filmske novosti“ sadrži poštanske marke u šalterskim tabacima u nominalnoj vrednosti od 27 dinara, prigodan koverat i žig. Motivi na ovom izdanju su istaknute ličnosti iz filmskih, političkih i kulturnih dešavanja u svetu i kod nas.

Za prijatelje Alžira i za Alžirce, posebno je važno što je jedna od osam ličnosti koje su predstavljene i Stevan Labudović, snimatelj Alžirske revolucije, zaslužni građanin Narodne Demokratske Republike Alžir, i nosilac najviših državnih alžirskih odlikovanja.

Pošta Srbije je ovo izdanje priredila uz stručnu saradnju Vladimira Tomčića, direktora ustanove „Filmske novosti“, a grafička obrada izdanja delo je akademske slikarke Anamari Banjac, kreatorke poštanskih maraka u Pošti Srbije.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:824987-Posta-izdaje-prigodnu-marku-povodom-75-godina-od-osnivanja-Filmskih-novosti.