Kako je preneo list „Danas“, od 8. marta 2021, Boris Tadić, bivši predsednik Republike Srbije, uputio je pismo predsedniku SAD, Džou Bajdenu, u kojem izražava zadovoljstvo što su SAD priznale marokanski suverentitet nad „njegovim delom Zapadne Sahare“. Pismo je upućeno na inicijativu MIP Maroka.

Tim povodom, Društvo prijatelja Alžira izražava žaljenje zbog tako nespretnog i nepotrebnog gesta gospodina Tadića, jer Maroko nikada nije imao suverenitet nad Zapadnom Saharom, niti istorijski polaže pravo na tu teritoriju.

Treba li podsećati da Ujedinjene nacije smatraju Zapadnu Saharu nesamostalnom teritorijom, na kojoj treba da se sprovede proces dekolonizacije, kako je to predviđeno međunarodnim pravom, kao i na to, da je protivpravna vojna okupacija te teritorije od strane Maroka i Mauritanije, godine 1975. u osnovi ovog sukoba.  Vojska Maroka je nasilno ušla na tu teritoriju, i ostala do danas, nakon što se Španija povuka iz svoje kolonije, koju je držala skoro 100 godina. Koga zanima, detaljnije se može upoznati na Enciklopediji Britanika.

Ni Međunarodni sud u Hagu, ni Ujedinjene nacije, ni Afrička Unija nisu Maroku priznali pravo da zauzme ovu teritoriju, niti su priznali njegov suverenitet nad Zapadnom Saharom.
Za razliku od Maroka, Alžir nikada nije imao ikakve pretenzije na spornu teritoriju, inače bogatu fosfatima i rudom gvožđa, i uvek se zalagao za pravo naroda Sahravi na samoopredeljenje, putem izjašnjavanja na referendumu, kako je to uostalom, i predviđeno međunarodnim pravom.
Organizovanje tog referenduma Maroko nikada nije dozvolio. Čak se i Mauritanija, koja bi, zbog plemenskih veza između dva naroda, možda imala i najviše prava na Zapadnu Saharu, povukla sa te teritorije i poštuje međunarodno pravo radi očuvanja svoje nezavisnosti, koja je bila ugrožena hegemonističkom žeđi Maroka.

Ako su namera i motiv za slanje pisma predsedniku Bajdenu pravljenje paralele sa KIM, gospodina Tadića valja podsetiti da Maroko okupira najveći deo Zapadne Sahare, kršeći time međunarodno pravo, dok je Kosovo i Metohija, sastavni deo Srbije, koji joj je oduzet nakon vojne intervencije NATO i da jednostrano proglašena nezavisnost KiM ni do danas nije priznata od strane Ujedinjenih nacija.   

Uosatalom, kako bi Tadić podneo poglede žena i dece naroda Sahravi, koji žive u izbegličkim kampovima, ili trpe kršenje osnovnih ljudskih prava na okupiranim teritorijima.
Bivši predsednik SAD, Donald Tramp bio je na pogrešnom tragu… a i Tadić, koji je Trampove tvitove uzeo kao polazište za svoju inicijativu, trebalo bi da, kao političar, pre svega, pročita kako rezolucije Saveta bezbednosti, tako i ostale pravne akte o ovom pitanju, i tako izbegao podsmehe.

S tim u vezi, stav Alžira po pitanju Kosova temeljno je zasnovan na međunarodnom pravu i imun je na pritiske, kojima bi mogao biti izložen kako bi promenio svoj stav.

Društvu prijatelja Alžira ostaje da se nada da se ovakve inicijative neće ponavljati i da će napori naših političara biti usmereni ka odbrani međunarodnog prava a ne, ka pokušajima njegovog kršenja, pa makar ti pokušaju dolazili i od velikih sila.