PROIZVOĐAČI GASA JURIŠAJU NA EVROPU

INTERVJU ZA DNEVNI LIST „POLITIKA“
Abdelhamid Šebšub, ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji

PROIZVOĐAČI GASA JURIŠAJU NA EVROPU

Ambasador Abdelhamid SebsubU našem regionu postoji više žarišta napetosti, kao što su zapadnosaharski konflikt, libijska kriza ili situacija u Maliju, koji predstavljaju pretnju stabilnosti.
Alžir danas obeležava nacionalni praznik, na dan početka oslobodilačkog rata 1954. godine protiv kolonijalne uprave Francuske. Ove godine na taj dan građani Alžira izlaze na referendum na kome će se izjasniti o predlogu revizije ustava, na osnovu zahteva formulisanih tokom višemesečnih protesta 2019. godine.

Da li je Alžir na političkoj prekretnici?
Verujem da je Alžir u fazi prelaska u novu etapu istorijskog procesa izgradnje svoje države, što je i nastavak nacionalnooslobodilačke borbe započete 1. novembra 1954, kada se ponovo rađala alžirska država posle duge kolonijalne noći. Od sticanja nezavisnosti Alžir je prošao kroz mnoge ekonomske i političke reforme, nametnute kako usled promena u alžirskom društvu, tako i usled zahteva međunarodnog poretka, koji je u stalnom kretanju.

Alžirska država je po sticanju nezavisnosti organizovana oko tadašnjih prioriteta, kao što su očuvanje narodnog jedinstva, nacionalni identitet, odbrana suvereniteta, stečenog uz velike žrtve, ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo, izgradnja infrastrukture... Kasnije se javila potreba za uvođenjem reformi, kao odgovor na težnje za političkim pluralizmom, slobodom izražavanja i mišljenja, slobodnim preduzetništvom.

Narodni pokret koji se rodio 22. februara 2019. deo je procesa društvenih promena. Taj pokret ima posebna obeležja, sadržana u njegovoj masovnosti, spontanosti i načinu izražavanja. On se nije javio kao izraz težnji određene društveno-profesionalne kategorije, niti pojedinačne starosne grupe, niti kao zastupnik bilo kojih ideoloških ili regionalnih ideja, već kao opštenarodni pokret i kao zahtev za sveobuhvatnom i dubokom promenom. Njegov miroljubiv karakter izazvao je divljenje čitavog sveta.

Dakle, tačno je da je reč o veoma značajnom političkom zaokretu u zemlji. Sada valja odgovoriti na legitimne zahteve koje je ovaj pokret izrazio već 22. februara i ne zaustaviti se na delimičnim reformama, što je često bio slučaj u prošlosti, već suštinski raskinuti s negativnom praksom u funkcionisanju naših institucija. Na tome vlada predano radi.

Na referendumu je i predlog da se armiji odobre operacije van državnih granica, uz dvotrećinsku saglasnost parlamenta i superviziju UN, Afričke unije i Arapske lige. Kako Alžir procenjuje vojno-političku situaciju u Magrebu i Sahelu?

Predlog revizije Ustava, koji se podnosi na izjašnjavanje na referendumu, ne odnosi se samo na tačku koju ste pomenuli, već na čitav niz amandmana, i to pre svega u oblasti ličnih i kolektivnih sloboda, jačanja demokratije u našim institucijama, razdvajanja grana vlasti, ograničavanja predsedničke funkcije na dva mandata...

Što se tiče izmene koja se odnosi na učešće alžirske vojske u operacijama van granica zemlje, reč je o otvaranju mogućnosti da naša vojska učestvuje u mirovnim operacijama pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, Afričke unije ili Arapske lige, a u skladu s principima i ciljevima Povelje UN i nacionalnim interesom.

U našem regionu postoji više žarišta napetosti, kao što su zapadnosaharski konflikt, libijska kriza ili situacija u Maliju, koji predstavljaju pretnju stabilnosti. Alžirska diplomatija je uvek igrala pozitivnu ulogu u miroljubivom rešavanju sporova i velike sile su uvek prepoznavale i pozdravljale njenu ulogu regionalnog stabilizatora. Uložili smo velike napore da približimo aktere krize u Libiji, baš kao što smo i bdeli nad sporazumom o miru i pomirenju u Maliju. Činili smo to diskretno, ne praveći od toga spektakl i bez želje da sebi pripišemo zasluge za rezultate, često postignute po cenu velikih napora, podvodeći naše delovanje u okvire napora koje ulažu UN. To je naša dužnost i ona je isključivo plod prijateljstva prema našim susedima i rešenosti da obezbedimo mir i stabilnost na našim granicama.

Rukovođeni smo tom brigom i kad je reč o zapadnoj Sahari. Nažalost, Maroko, koji, kršeći međunarodno pravo, ilegalno okupira tu teritoriju, istrajava u odbijanju da narodu zapadne Sahare omogući da uživa u svom legitimnom pravu na samoopredeljenje, u skladu s principima UN. To je pretnja miru, bezbednosti i razvoju u našem regionu. Alžir ostaje privržen sprovođenju rezolucija UN u vezi s ovim pitanjem.

Alžir raspolaže izdašnim rezervama prirodnog gasa, koji sve više postaje nasušna potreba evropskog energetskog tržišta. Koliko je Alžiru Evropska unija atraktivan kupac energenata?

Alžir, deseti najveći svetski proizvođač prirodnog gasa, jeste važan snabdevač Evrope prirodnim gasom, i to posebno zbog geografske blizine. Svedoci smo, međutim, da i drugi proizvođači jurišaju na Evropu, no mi se trudimo da obezbedimo deo tržišta za nas, s našim tradicionalnim klijentima, koji su s Alžirom izgradili odnose poverenja i stabilnosti.

Alžir i Beograd široko sarađuju još od vremena Pokreta nesvrstanih. U kojoj su fazi odnosi naše dve zemlje danas?

Odnosi Alžira i Srbije i dalje se temelje na istorijskom nasleđu posebnih prijateljskih veza i saradnje između Alžira i bivše Jugoslavije. Oni se prilagođavaju političkom i ekonomskom stanju u obe zemlje. Na ekonomskom planu, razmena je niža od mogućnosti koje postoje u obe zemlje. Zato se ambasada zalaže za uspostavljanje kontakata između privrednika, kako bi ekonomska razmena bila na visini političkih odnosa.

Za severnu obalu Mediterana, priliv migranata iz Azije i Afrike jedan je od najtegobnijih spoljnih izazova. Kakva su iskustva Alžira s fenomenom migracija?

Alžir se nalazi u posebnoj situaciji, jer se graniči sa sedam zemalja, među kojima su neke i žarišta napetosti. Migratorni tokovi iz podsaharske Afrike ka Evropi vode preko Alžira, koji je, pored toga što je zemlja tranzita, postao i zemlja prijema. Dostojanstvo migranata mora se poštovati i moraju se naći rešenja za uzroke ove pojave, a to su sukobi i siromaštvo.

Izvor:
http://www.politika.rs/sr/clanak/465740/Proizvodaci-gasa-jurisaju-na-Evropu