ALŽIR POKREĆE ZAHTEVNE MIROVNIJU MISIJU U SAHELU

Posle posredovanja u Maliju, Alžir radi na rešavanju krize u Nigeru

Želim pre svega da zahvalim za priliku da vašim čitaocima predstavim inicijativu Alžira za mirno rešenje političke, ustavne i institucionalne krize u Nigeru, koja je usledila posle državnog udara 26. jula ove godine. Istorija našeg regiona, nažalost, obeležena je bolnim iskustvima vojnih intervencija, čiji su pogubni efekti još prisutni. Naveo bih samo slučajeve Iraka, Sirije, Libije i Somalije, kako bih ukazao na potrebu da se u rešavanju ove krize podrži mudar, inkluzivan i pažljiv pristup. Osim pretpostavljene mogućnosti da bi neka vojna intervencija u Nigeru mogla da donese trajno rešenje ove krize, ona bi izvesno mogla da ima, kao što smo videli iz nesrećnih iskustava koja sam naveo, opasne posledice po stabilnost čitavog regiona: novo žarište napetosti, proliferaciju oružanih grupa, terorizam, krijumčarenje u svim oblicima, raseljena lica, prisilne migracije itd. Upotreba sile u konfliktnim situacijama za Alžir je uvek bila otežavajući faktor, a ne element rešenja, kaže u intervjuu za „Politiku” ambasador Demokratske Republike Alžir u Srbiji Fatah Mahraz.

Alžir je nedavno predložio „šestomesečni prelazni plan” za ponovno uspostavljanje ustavnog i demokratskog poretka u Nigeru, kao inicijativu koja daje prednost političkom dijalogu nad vojnom intervencijom, koju zagovaraju pojedinci unutar Ekonomske zajednice država zapadne Afrike i u Evropi. Kritičari smatraju da Alžir ima težak zadatak. Da li bi to moglo da bude tačno? Možete li da nam kažete u čemu se sastoji ova inicijativa?

Osnovno obeležje alžirske pozicije u pogledu krize u Nigeru leži u podjednakom odbacivanju dva negativna činioca: protivustavne promene i upotrebe sile u rešavanju tako nastale krize. Načelo odbacivanja protivustavnih promena za Alžir je utoliko važnije što moja zemlja, na izvestan način, sebe smatra političkim i moralnim jemcem ove norme, budući da je ona usvojena na samitu Organizacije afričkog jedinstva održanom u Alžiru 1999. U tom kontekstu, Alžir će na sledećem samitu Afričke unije (AU), predstaviti konkretne predloge u cilju jačanja i ovog načela i mehanizama za njegovu primenu. Pomenuli ste kritike na pristup moje zemlje traženju mirnog rešenja ove krize, koje su verovatno potekle od pojedinih političkih analitičara. Koliko mi je poznato, do danas nije zabeležena nijedna zvanična reakcija u tom smislu. Naprotiv, zemlje članice Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država, kao i naši partneri van Afrike, uveliko dele strahove i bojazni Alžira u vezi s katastrofalnim posledicama vojne intervencije, što je, uostalom, i ohrabrilo našu zemlju da predstavi ovu mirovnu inicijativu, šematski struktuiranu u šest pravaca: 1) Učvršćivanje načela odbacivanja protivustavnih promena; 2) Predlog da se u roku od šest meseci sprovede političko rešenje koje bi trebalo da dovede do ponovnog uspostavljanja ustavnog i demokratskog poretka u Nigeru; 3) Uspostavljanje političkih dogovora za izlazak iz krize pod nadzorom civilne ličnosti koja je opšteprihvaćena konsenzusom, za povratak na ustavni poredak u roku od šest meseci; 4) Davanje garancija svim zainteresovanim stranama, čime se obezbeđuju opšteprihvaćenost i održivost dogovora; 5) Alžir će, u okviru otvorenog i transparentnog delovanja, započeti intenzivne konsultacije, na prvom mestu sa svim zainteresovanim stranama u Nigeru, zemljama njegovim susedima i drugim članicama EKOVAS-a i, konačno, sa svim partnerima koji žele da podrže planirani mirovni proces; 6) Alžir će raditi na svemu što može da doprinese da se organizuje međunarodna konferencija o razvoju u Sahelu. Osnažen svojim iskustvom u rešavanju sukoba i medijaciji, Alžir se nada da će uspešno sprovesti ovu inicijativu, uz doprinos zainteresovanih strana i svojih regionalnih i međunarodnih partnera. Naime, moja zemlja, bilo na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev strana u sukobu, već je sprovela više medijacija, od kojih je većina bila krunisana uspehom. Tako su, na primer, Sjedinjene Američke Države i Islamska Republika Iran zatražili posredovanje Alžira u talačkoj krizi u američkoj ambasadi u Teheranu, što je rezultiralo sklapanjem sporazuma između dve zemlje pod okriljem Alžira 1980. godine. Takođe, između 1980. i 1982. Alžir je radio na rešavanju oružanog sukoba između Iraka i Irana. U Africi, Alžir je pokrenuo proces posredovanja između Etiopije i Eritreje, koji je krunisan potpisivanjem Mirovnog ugovora između ove dve zemlje 2000. godine, u Alžiru. Takođe, moja zemlja je s uspehom vodila medijatorske napore u Maliju, s ciljem da se u ovoj zemlji povrate mir, bezbednost i stabilnost. Ti napori okončani su zaključivanjem u Alžiru, 2015. godine, Sporazuma za mir i pomirenje u Maliju, u okviru međunarodnog posredovanja kojim je Alžir predsedavao; baš kao što je pokrenuo i misiju svojih dobrih usluga u sporu između Egipta, Sudana i Etiopije oko brane „Renesansa”. U arapskom svetu, Alžir je uspeo da okupi različite palestinske frakcije kako bi se u predvečerje održavanja samita Lige arapskih država, 1. i 2. novembra 2022. godine, u gradu Alžiru, obezbedilo jedinstvo delovanja Palestinaca u njihovoj borbi za stvaranje njihove nezavisne države.

Kakvo je vaše gledište kad je reč o stavu Evropske unije u vezi s načinima i sredstvima za moguće rešenje ovog sukoba?

Kako je to iznela u svom stavu od 12. avgusta ove godine, EU je osudila državni udar u Nigeru, pozivajući na povratak ustavnom poretku i na oslobađanje predsednika Bazuma. Takođe, pozdravila je i odluke donete na drugom vanrednom samitu EKOVAS-a, posvećenom situaciji u Nigeru, a posebno želju da se nastavi traganje za diplomatskim rešenjem krize. Verujem da bi Evropska unija mogla da pruži dragocen doprinos u traganju za trajnim rešenjima za cikličnu nestabilnost u ovom regionu, tako što bi se pridružila naporima usmerenim na organizovanje međunarodne konferencije o razvoju u Sahelu, što predstavlja važnu okosnicu alžirske inicijative.

Koji bi bio glavni cilj ove konferencije?

Svestan činjenice da politička i bezbednosna stabilnost u Sahelu zavisi pre svega od njegovog ekonomskog razvoja, Alžir u svoju inicijativu uključuje osnovni element, čiji je cilj stvaranje neophodnih uslova za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti, organizovanjem međunarodne konferencije o finansiranju programa socioekonomskog razvoja u zemljama ovog regiona. Usled slabosti ekonomske i socijalne infrastrukture rastu siromaštvo i beda, koji izazivaju tenzije, a zatim i sukobe, što je plodno tlo za prinudne migracije, umnožavanje terorističkih grupa i krijumčarenje povezano s prekograničnim kriminalom.

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/573414/Alzir-pokrece-zahtevnu-mirovnu-misiju-u-Sahelu

https://naslovi.net/2023-09-24/politika/alzir-pokrece-zahtevnu-mirovnu-misiju-u-sahelu/34509497

Tanja Vujić
Foto: Ambasada Alžira