Čitav Alžir odao je poštu Stevanu Labudoviću, snimatelju borbe za nacionalno oslobođenje, koji je preminuo u Beogradu, 25. novembra 2017. u 91. godini.
U poruci saučešća, koju je uputio porodici pokojnika, Predsednik Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika) opisao je Stevana Labudovića kao velikog aktivistu u ratu za nacionalno oslobođenje Alžira, čoveka sa čvrstim uverenjima, zaljubljenika u ideale, poput socijalne pravde, napretka, slobode i emancipacije naroda.
„Kao čovek sa uverenjima, zaljubljenika u ideale socijalne pravde, napretka, slobode i emancipacije naroda, on se po cenu sopstvenog života, bezuslovno posvetio borbi Alžira protiv kolonijalnog jarma i hrabro i samopregorno stavio svoju kameru i svoje umeće u službu naše stvari.
Zahvaljujući njegovom besprekornom radu i bratskom angažovanju, međunarodno javno mnjenje saznalo je istinu o borbi našeg naroda, suprotno od onoga što je tvrdila kolonijalna propaganda, a istorijski trenuci naše borbe za nacionalno oslobođenje ostali su zabeleženi“, napisao je predsednik Republike.
U poruci, koju je porodici Stevana Labudovića uputio, Tajeb Zituni (Tayeb Zitouni), ministar boraca stoji da će „ime Stevana Labudovića zauvek ostati urezano u naše sećanje kao simbol aktivizma i odlučnosti u službi pravednih stvari.“
Ambasada Alžira u Beogradu organizovala je 30. novembra 2017. u svom sedištu, ceremoniju odavanja pošte pokojnom Labudoviću, pre nego što su njegovi posmrtni ostaci preneseni na groblje radi sahrane.
Oficiri Narodne nacionalne armije na školovanju u Srbiji, uneli su kovčeg prekriven državnom zastavom Alžira i stavili ga na odar u zgradi Ambasade.
Ceremonija je započela intoniranjem himni dve zemlje i kratkim oproštajnim govorom Abdelhamida Šebšuba (Abdelhamid Chebchoub), ambasadora Alžira u kome je podsetio na izvanredne ljudske kvalitete pokojnika i na njegovo angagažovanje rame uz rame sa borcima narodnooslobodilačke borbe.
Predsednik Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić je, u svojoj oproštajnoj reči, govorio o umetničkom delu ovog čoveka, koji je simbol prijateljstva koje povezuje Alžir sa narodima bivše Jugoslavije.
Odru su zatim prilazili prisutni ostavljajući cveće i odajući poslednju poštu pokojniku.
Na kraju ceremonije, dva oficira Narodne nacionalne armije na školovanju, svečano su predali zastavu, kojom je bio prekriven kovčeg, gospođi Labudović.
********
Hvala vam dragi prijatelji što ste danas došli da se u znak sećanja, poklonite prijatelju Alžira, Stevanu Labudoviću koji je preminuo 25. novembra.
Za sve nas, ti Stevane nisi umro, jer si se otisnuo u večnost onog dana kada si odlučio da pređeš liniju opasanu bodljikavom žicom između Tunisa i Alžira, da bi se, po cenu života, pridružio alžirskim borcima, koji su vojevali za nezavisnost Alžira.
Tokom čitavog tvog života, čuvao si taj plamen prijateljstva koje si gajio za Alžir i alžirski narod, koji te nikada neće zaboraviti, jer je ime tvoje zlatnim slovima upisano u istoriju naše zemlje.
Otišao se da se pridružiš svojim drugovima, hrabrim borcima alžirske revolucije koji su pali u borbi, i siguran sam da si veoma srećan što ste ponovo zajedno isto onoliko koliko si bio srećan dok si pratio neustrašive vojnike Nacionalne oslobodilačke armije u njihovim vojnim operacijama.
Znam da nisi voleo govorancije niti protokolarne počasti. Poštujući tvoje želje, mi tvoji prijatelji smo danas ovde da te pozdravimo i da ti kažemo koliko ćeš nam nedostajati.
Počivaj u miru, brate moj.
********
Stevan Labudović koji je, više od 60 godina negovao prijateljstvo između naroda Jugoslavije i Alžira, svetao je primer koliko jedan čovek, privržen mladalačkim idejama do kraja života, može da doprinese saradnji i prijateljstu između dva naroda i dve države. Tu privrženost zavredeo je vršeći svoju dužnost ratnika po alžirskoj zemlji, rizikujući svoj život. Zato je njegovo delo je veliki spomenik istorije.
Ono što je Švajcarac Arčibald Rajs za Srbe, to je Stevan Labudović za Alžirce. Rajs je svoje srce zaveštao za bojišta srpskih pobeda u Velikom ratu, na Kajmakčalanu. Stevanovo srce ostaće večito na Atlasu, a njegovo veliko arhivsko delo baštiniće podjednako naš i alžirski narod.
Neka je slava, i veliko hvala, Stevanu Labudoviću, koji će, u svojem voljenom Beogradu, to sigurno znamo, večno sanjati Berane, kao svoj zavičaj i toplinu svog voljenog, bratskog Alžira!
BIOGRAFIJA:
(Biografiju je sastavila Ambasada Alžira u Beogradu)
STEVAN LABUDOVIĆ (1926-2017)
Stevan Labudović je rođen 28. decembra 1926. u Beranama, u Crnoj Gori, u porodici Milutina Labudovića, uvaženog knjižara iz tog grada.
Školovanje u rodnom gradu prekida 1943, kada odlučuje da se, kao sedamaestogodišnjak, priključi jugoslovenskoj Narodnooslobodilačkoj vojsci.
Demobilisan je na lični zahtev 1945. kada nastavlja sa školovanjem, a dve godine kasnije, položiće veliku maturu u Smederevskoj Palanci (Srbija).
Upisuje se prvo na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ali će ga dugogodišnja strast prema fotografiji ubrzo preusmeriti ka studijama filma, koje upisuje na Visokoj filmskoj školi u Beogradu.
Po završetku škole, zapošljava se kao snimatelj u „Filmskim novostima“, preduzeću za filmsku produkciju kome će ostati veran sve do odlaska u penziju 1988.
Labudović je veoma brzo postao majstor svog zanata zahvaljujući, između ostalog, i svom, tada već dugogogodišnjem iskustvu, u bavljenju fotografijom.
Tokom četiri godine, (1956-1960) bio je dopisnik „Filmskih novosti“ u Sloveniji, odakle je izveštavao o napetostima u regionu, izazvanim tršćanskom krizom.
Kao Titov lični fotograf, pratio ga je na Putu mira (februar-april 1961), koji ga je odveo u Burmu, Indiju, Indoneziju, Egipat, Veliku Britaniju, SAD, Kanadu….
Snimio je značajne ličnosti i događaje, koji su obeležili bivšu Jugoslaviju. Pratio je rad brojnih konferencija i zasedanje OUN u Njujorku, konferencija nesvrstanih zemalja, kao i bilateralne susrete jugoslovenskog državnog vrha sa kolegama iz sveta.
Godine 1959, Tito šalje Labudovića u Alžir da bi, u okviru misije, koja je inicijalno trebalo da traje dva meseca, snimio reportaže o borbi alžirskog naroda. A on će tamo ostati sve do pobede alžirskog naroda jula 1962. Tokom tih godina njegovog profesionalnog i revolucionalnog rada uz borce Narodne nacionalne armije, koje je pratio, Labudović je snimio 83 kilometara filmske trake, 27 filmova i 274 fotografije.
Njegovi filmovi i reportaže nagrađivani su na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima.
Za njegovo angažovanje na strani alžirskog naroda, predsednik republike Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika) ga je 2012. godine, povodom 50. godišnjice nacionalne nezavisnosti, odlikovao Ordenom za nacionalne zasluge.
Povodom državnog praznika Republike Srbije, februara 2017, tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić dodelio je Stevanu Labudoviću srebrnu medalju za zasluge u kulturi i javnim delatnostima. I vlasti njegovog rodnog grada, opštine Berane, dodelile su mu 2016. nagradu „21. juli“. Te iste godine i beogradska opština Rakovica na čijoj teritoriji je živeo više od 50 godina, dodelila mu je najviše opštinsko priznanje za kulturu.
Bio je oženjen sa Ružicom Zorić i iza sebe je ostavio dvoje dece – kći Idu, čiji je kum bio pokojni predsednik Huari Bumedijen (Houari Boumediene) i sina Milutina.
Preminuo je 25. novembra 2017. u Beogradu, u devedeset prvoj godini.
http://www.ambalgserbia.rs/2017/12/26/lalgerie-rend-un-hommage-merite-a-stevan-labudovic-cameraman-de-la-revolution/
http://www.ambalgserbia.rs/rs/2017/12/28/alzir-odao-zasluzenu-postu-stevanu-labudovicu-snimatelju-revolucije/
