NOVA ZGRADA ALŽIRSKE AMBASADE U BEOGRADU - SIMBOL ISTORIJSKOG PRIJATELJSTVA DVA NARODA
Narodna Demokratska Republika Alžir, posle odvajanja juga Sudana od severa zemlje, sa površinom od 2.381.7141 km² postala je najveća afrička država, koja broji oko 36 miliona stanovnika.
Aližir je danas jedan od najvećih svetskih izvoznika zemnog gasa, ima velike količine nafte, devizne rezerve više od 150 milijardi dolara i, praktično, isplatio je sve dugove prema inostranstvu. To je zemlja sa velikim turističkim potencijalom, kulturni bogatstvom, raznovrsnom klimom i tragovima materijalne kulture, koje svedoče o njenoj drevnoj istoriji. Veoma je bogat prirodnim lepotama, koju čine morska obala, pustinja i planinski masivi. Ta geografska i klimatska raznolikost nude velike mogućnosti turistima tokom cele godine.
Ekonomska saradnja između Srbije i Alžira, koja je u privrednoj ekspanziji, ima dobru perspektivu, jer, u mnogim oblastima, Srbi uživaju veliki renome, imajući u obzir činjenicu da su s velikim uspehom, više od dve decenije – do 1990. godine – na ovom tržištu bila prisutna mnogobrojna srpska preduzeća, kao što su „Hidrotehnika, „Hidroenergetika“, „Energoprojekt“, „Hemofarm“, koja se i sada uspešno vraćaju na alžirsko tržište.
Već prvih dana po dolasku u Beograd, u leto 2008. godine, ambasador Abdelkader Mesdua suočio se sa teškoćama funkcionisanja ambasade, koja nije imala dovoljno odgovarajućeg prostora – na oko 150 m2, u skučenom, nefunkcionalnom prostoru stare zgrade, radilo je blizu 20 ambasadorovih saradnika iz zemlje i lokalno osoblje, što nije odgovaralo najvećoj diplomatskoj misiji afričkog kontinenta. Zato je odmah predložio da se izgradi znatno veća zgrada ambasade na postojećem mestu, na uglu ulica Maglajske i Ružićeve, na početku Dedinja. S obizom na to da je, kao šef diplomatske misije Alžira u Nigeriji, imao iskustvo u premeštanju ambasade iz Lagosa u Abudžu, u često teškim uslovima najmnogoljudnije zemlje u Africi, uz podršku iz domovine i saradnju sa srpskim stručnjacima i kompanijama, uspeo je da, za nepune dve i po godine, završi čitav posao. Sami građevinski radovi trajali su tek skoro godinu dana.
Staro zdanje je počelo da se ruši 17. novembra 2009. godine, i to u prisustvu alžirskog ministra vodnih resursa, koji je, zbog rada mešovite srpsko-alžirske komisije, boravio u Beogradu. Svečano otvaranje nove zgrade upriličeno je 16. decembra 2010. godine, uz prisustvo ministra spoljnih poslova Srbije, Vuka Jeremića, i u trenutku kada je u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu, posle dvadeset godina, boravio alžirski ministar spoljnih poslova Murad Medelsi.
Zgrada ambasade lepo, svetlo, prostrano zdanje, jedna od prvih i do sada retkih „pametnih kuća“, delo je srpskih neimara, od projektanata do izvođača radova, sa većinom materijala iz Srbije – deo materijala uvezen je iz Italije, a opremanje enterijera su obezbedila alžirska preduzeća.
Ovo zdanje u Beogradu, napravljeno da podseća na pravi alžirski dom, izgleda reprezentativno. Izgrađeno je u kombinaciji metala i velikih staklenih površina, a korišćene su tehnologije poslednje generacije i predstavlja takozvanu „pametnu kuću“, u kojoj se vodi računa o uštedi energije i najnovijim ekolološkim standardima. Veoma je funkcionalna, jer je prostor maksimalno iskorišćen.
Zgrada, iz koje se pruža prelep pogled na Vračarski plato, u prirodnom je kamenu, čije boje podsećaju na zidove čuvenih alžirskih pećina u Sahari i Mediteransko more, većina fasade je u staklu visokih performansi, dok je u enterijeru predstavljena ornamentika Alžira. Radi se o tehnički modernom objektu. U celini je opremljen najsavremenijim instalacijama, i mnogi njegovi delovi, uključujući travnjak, funkcionišu po principu „pametne kuće“. Grejanje, hlađenje i zasenčenje se prilagođava spoljnim uticajima, muzika iz centralnog studija može nezavisno u svakoj prostoriji da se podešava, travnjak se zaliva svaka 48 sata, ukoliko, u međuvremenu, kiša nije pala. U slučaju izbijanja požara, vrata po hodnicima automatski se zatvaraju… Sigurnost korisnika ostvarena je organizacijom prostora, primenjenim materijalima i elektronskim sigurnosnim sistemima.
Ambasador Mesdua ističe kako će ovaj posao oko izgradnje ambasade obeležiti odličnu bilateralnu saradnju naše dve zemlje. Ovo je zgrada u kojoj je sve automatizovano, i taj koncept, u svetu sve rasprostanjenije inteligentne kuće, pruža mnogo prednosti u svakodnevnom životu, posebno u smislu komfora funkcionalnosti i praktičnosti. On smatra da ovakva gradnja ima budućnost, i da će se sve više raditi ovakve, pametne kuće. Mnogo je prednosti kad se sve reguliše samo jednim pritiskom na dugme, jer to znatno olakšava život.
Fasada je urađena u kombinaciji oker i ružičaste boje, kako bi vizuelno podsećala na boju pustinjskog juga, kao i na pećinske slike koje se mogu naći u alžirskoj pustinji. U opremanju enterijera vodilo se računa o svakom detalju, te je u jednom od raskošnih salona, u prizemlju, gotovo čitav zid prekriven mozaikom, urađenim od keramičkih pločica, a prikazuje zaliv grada Alžira. Taj mural, kao i još neke slike i litografije, uradio je poznati alžirski umetnik Zijani. Njegova dela su doprinela da ova kuća dobije alžirski duh, sa prepoznatljivim dekorativnim elementima arapsko-mavarskog slikarstva. Mural je napravljen u Alžiru, i u Beograd je donet u delovima, koji su tu sklopljeni, a onda, uz puno muke i truda, postavljen, zahvaljujući srpskim tehničarima.
Svi su se trudili da gotovo svi detalji i ukrasni predmeti imaju tradicionalne motive alžirske radinosti. A upravo takav je alžirski salon, koji služi za časove odmora i okupljanja. Krasi ga arhaični drveni paravan, ali i dva udobna divana bordo-zlatne boje.
Pažnju svakako privlači i staklena kupola, koja obezbeđuje obilje prirodne svetlosti i doprinosi atraktivnom izgledu čitavom objetku. Upravo ova kupola, koja ima posebno osvetljenje za vreme alžirskih i srpskih državnih i verskih praznika, daje upečatljivost i jedinstvenost ovom zdranju.
Princip za efikasnu gradnju objekta, koji je projektovala beogradska arhitektonska firma „Vemex“, a radove izvelo zemunsko preduzeće „Gradina“, bio je jednostavan: Sredstva se uplaćivana brzo, čim se potvrdi da su radovi završeni, ističe ambasador Mesdua. Ali, takođe ističe da mu „glatka“ saradnja sa srpskim partnerima, ne bi mnogo vredela da nije imao čvrstu podršku u matičnom Ministarstvu u Alžiru, što tumači i kao znak veoma dobrih odnosa između dve zemlje. Mesdua, koji je neposredno pre dolaska u Beogad bio šef protokola u Ministarstvu spoljnih poslova i naročito ističe razumevanje alžirskog ministra spoljnih poslova, Medelsija. Takođe, ukazao je na podršku koju je ovaj projekat imao i od strane visokih srpskih zvaničnika i od institucija Republike Srbije, među kojima i od Ministarstva spoljnih poslova.
Objekat ima gotovo 1.530 m2, a raste od garaže preko suterena, prizemlja i dva sprata. Rečeno je da je postavljen tako da potencira osnovne karakteristike lokacije: ugaoni položaj, denivelaciju terena i prelep pogled na Vračarski plato.
Nadzemne etaže u veritkalnom planu podeljene su na tri celine: diplomatski blok, centralni holski prostor i administrativni blok.
Hol je cilindričnog oblika sa monumentalnim zavojnim stepeništem i vazdušnim prostorom kroz sve nadzemne etaže. Poseban akcenat je na staklenoj kupoli, koja naročito efektno deluje za vreme vedrih dana i kada je zgrada uveče osvetljena, u vreme alžirskih i srpskih državnih i verskih praznika.
Diplomatski blok u prizemlju sastoji se od sale za prijeme, VIP salona i distributivne kuhinje. Sala za prijeme i centralni holski prostor po potrebi se mogu povezati, dok se u toplom periodu za okupljanja može računati i na atraktivno diplomatsko dvorište za oko 120 zvanica.
Na spratu diplomatskog bloka nalaze se prostorije ambasadora: kabinet, sekretarijat, sala za sastanke. Na „povučenom“ spratu nalazi se i VIP sala u kojoj se mogu organizovati radni ručkovi i koja izlazi na krovnu terasu. To gostima stvara utisak kao da su u otvorenoj prirodi, u kojoj mogu da dodirnu lišće sa krošnji okolnog drveća.
Administrativni blok se sastoji od 18 kancelarija. Tu je i kompletno opremljen dvosobni apartman za visoke goste iz Alžira.
Spoljni izgled ambasade je moderan, sa ciljem da se uklopi i pozitivno istakne u okruženju. Karakteriše je luksuzna završna materijalizacija u prirodnom kamenu i staklu visokih performansi.
Posmatrač sa ulice, stiče utisak da plavičasti kamen na spoljnim zidovima podseća na Mediteransko more koje zapljuskuje dugu alžirsku obalu.
Staklena fasada diplomatskog bloka jedinstven je primer u Srbiji, inoks rešetka sa spoljne strane, koja daje završni pečat objektu kao asocijacija na arabesku, izuzetan je dizajnersko-izvođacki poduhvat.
U enterijeru je predstavljena lokalna ornamentika Alžira. Elementi arabeski inspirisani su ormanentikom iz radova u keramici čuvenog alžirskog umetnika Muhameda Bumehdija.
Autori projekta bile su saradnice „Vemex projekta“, diplomirani inženjeri arhitekture Ivana Banović Đorđević i Jelena Bošnjaković Ćirović. Nesebičnu pomoć im je pružio i stariji kolega arhitekta Miša Simonovski, dok je konsultant Ambasade bio arhitekta Miodrag Dobričanin.
Običaj je da se neformalno zgrade diplomatskih misija nazivaju imenom osobe koja ih je sagradila. U ovom slučaju možemo reći da će ovo zdanje u blizini „Partizanovog“ stadiona biti poznato kao „Mesduina kuća“.
Ambasada DNR Alžira u Beogradu je najmodernije diplomatsko predstavništvo alžirske diplomatije u svetu.
Moderno zdanje ambasade podseća na Alžir, i njegovu sadašnju ekonomsku moć s jedne strane, i na istorijsko prijateljstvo i želju Alžira da bude, na najbolji način, prisutan u Beogradu.
Prijateljski odnosi Jugoslavije, odnosno Srbije i Alžira su istorijski, tradicionalno dobri, i prožeti međusobnim uvažavanjem i razumevanjem, a jedan od najboljih dokaza je i „pametna kuća“ Ambasde NDR Alžira u Beogradu.
POSEBNI DEO
Više od 130 godina Alžirci su vodili žestoke borbe protiv francuskog kolonijalizma, а od 1954. do 1962. vođen je i narodno-oslobodilački rat, koji je poslužio kao primer borbe protiv neprijatelja i naveo mnoge narode da zbace zulum kolonijalizma i povrate slobodu. Ponovnim uspostavljanjem suvereniteta, 5. jula 1962. godine, Alžir se opredelio za socijalistički način upravljanja, s ciljem da stane na put eksploataciji, i osigura perspektivnu budućnost. Ovakav način upravljanja, po ugledu na zemlje koje su ga usvojile, kao što je bila Jugoslavija, omogućio je Alžiru da zabeleži značajne rezultate u svim pravcima.
Jugoslavija je dala nemerljiv doprinos sticanju alžirske nezavisnosti, pružila čvrstu diplomatsku podršku i materijalnu pomoć alžirskom narodu. Bila je i prva evropska zemlja koja je, 12. juna 1959. godine, priznala Privremenu vladu alžirske revolucije. Mnogi jugoslovenski lekari podržali su Alžir tokom njegove borbe, pritičući u pomoć mnogobrojnim Alžircima ranjenim u bitkama, a jugoslovenski fotografi, kamermani i novinari širili su, fotografijama i tekstovima, istinu o borbi alžirskog naroda.
Posle podizanja narodnog pokreta za političke i ekonomske promene, oktobra 1988. godine, koji su posmatrači nazvali „prvom revolucijom u arapskom svetu“, Alžir je uveo važne političke, ekonomske i društvene reforme. Omogućeno je osnivanje više od 50 političkih partija, u okviru politike slobode štampe oko 100 listova ugledalo je svetlost dana, a ostvarene su i značajne reforme u ekonomskom i finansijskom sektoru.
Mračna decenija devedesetih godina, posledica pojave terorizma, koji je unesrećio alžirski narod, zaustavila je, nažalost, dinamiku reformi. Posle desetak godina borbe za mir, tokom kojih je Alžir podneo velike ljudske žrtve, kad mu je infrastruktura uništena, država uspeva da izađe iz haosa. U prilogu uspostavljanja mira u Alžiru, politike nacionalnog pomirenja i novih političkih i strateških orijentacija, utvrđenih pod rukovodstvom Abdelaziz Buteflike, predsednika Republike, veliki petogodišnji razvojni planovi osmišljeni su, kako bi se poboljšali životni uslovi građana Alžira i omogućio dalji razvoj zemlje uopšte. Od 2000. godine više od 600 milijardi američkih dolara uloženo je u razne privredne programe. Lansiran je još jedan petogodišnji plan ulaganja, od 286 milijardi američkih dolara, za period od 2010. do 2014. godine, namenjen izgradnji milion stanova, modernizaciji bazne infrastrukture i, pre svega, zapošljavanju.
Od 2002. godine, u Beogradu, postoji Društvo prijatelja Alžira, koje okuplja mnogobrojne građane Srbije koji su, u prethodnom periodu, mnogi poslovno sarađivali sa Alžirom. Ono ima više od 100 članova, a aktuelni predsednik je ambasador Radoslav Nedić. Predsednik DNR Alžira, Abdelaziz Buteflika, odlikovao je, najvišim alžirskim odlikovanjima, zaslužne Srbe – Stevana Labudovića, fotografa i kamermana, dr Branka Radulovića, ortopeda, ambasadora Danila Milića, kao i Miloja Popovića, novinara i književnika.
Marko Jelić