U galeriji „Božidarac“, u beogradskoj opštini Vračar, 15. aprila 2026, svečano je otvorena samostalana izložba fotografija Nevene Janjić „Od Maroka do Uzbekistana, preko Alžira, Tunisa, Jordana, Libana, Sirije i Irana“.
Na otvaranju izložbe obratila se Jasna Paprenica, Nevenina saputnica, koja je pročitala tekst profesorke filozofije, Ljiljane Lalić, Nevenine razredne, koja je bila sprečena da prisustvuje otvaranju.
„Da li ste poželeli da nešto što ste videli u jednoj zemlji kao detalj, nađete i u zemlji koja je početak takvog umetničkog stvaranja? Eto, Nevena je to silno poželela pa je krenula na put u zemlje u kojima je nastala arhitektura, umetnost filigranskog drvoreza i ukrašavanja u kamenu, u kojima su čipkasti svodovi, fontane koje vas opijaju svojom svežinom i lepota i potreba. Senovitost, svežina, sve ono što omogućava, ali i ulepšava opstanak u takvoj vre¬lini, kakva je prisutna na obodima pustinje. Put na koji je krenula prostorno je dug i obuhvata sve navedene zemlje kako je izložba i naslovljena „Od Maroka do Uzbekistana, preko Alžira, Tunisa, Jordana, Libana, Sirije i Irana“.
Uživanje koje pruža pogled na sve čarolije iznad i oko vas, priče iz „Hiljadu i jedne noći“ koje čujete uživo, bez obzira na to što ne govorite jezik pripovedača i čitača, a koji kod vas izazove iste emocije kao kod njegovih zemljaka, jeste još jedno čudo zbog kojeg vredi ići na „izvore“.
Nevenine fotografije su posledica njenog prepuštanja neposrednoj impresiji i emocijama koje iz toga proizilaze: prisustvo čitanju priča, uživanje u lepoti prirode koja je okružuje, mirisima koji napajaju sva čula (čak i čuveni začini) kao da su je opčinili u tom traganju za autentičnošću. Počev od Maroka i Berbera do susednih zemalja: Alžira, punog boje zemlje i peska i tuniškog plavog u svemu – od neba do ulaza u njihove kuće i živote, vidljivi su na ovim fotografijama.
Naravno da su ovde prisutni i nezaobilazni primeri iz reportaža i fotografija „Nacionalne geografije“ poput Petre i jarko tirkiznih kupola popločanim hiljadama keramičkih pločica od kojih zastaje dah. Susret sa velikim spomenicima, ali i decom i mladencima koji se spremaju za ceremoniju venčanja, izgleda da su za Nevenu kao obećanje neke budućnosti.
Veština snimatelja je baš u tome da izazove emocije i asocijacije poput ovih navedenih, bez obzira na to što nismo bili tako daleko, ali nam ih je autorka približila“.
U svom obraćanju, autor izložbe Nevena Janjić je iznela impresije o svakoj od zemalja koje se nalaze na izložbi. Izdvajamo Nevenine impresije Alžira s jesenjeg putovanja 2024. godine.
„Alžir mi je ostavio potpuno drugačiji utisak u odnosu na ostale zemlje Magreba – utisak je lep, ali na drugačiji način. Alžir kao državu sam doživela kao Kubance, koji su bez velikog truda jako privlačni. Osetila sam doživljaj nenametljive privlačnosti, bez velike pompe, iako Alžir ima puno toga da ponudi. Listajući album sa fotografijama ove zemlje, primetila sam da, na svakoj fotografiji, imam osmeh na licu, počev od Bastiona 23, u gradu Alžiru, punog pločica, boja, rezbarije u kamenu i drvetu, preko šetnje Kazbom, uskim kaldrmisanim ulicama, prolazima, stpenicama, preko mnogobrojnih odličnih murala, mahom posvećenih fudbalu, do belih fasada Alžira, koji je stvarno beli grad, za razliku od našeg grada, koji se samo tako zove.
Fascinantni su mostovi Konstantina, koji povezuju grad koji leži na dve strane kanjona, a snažan utisak joj je ostavila džamija emira Abdelkadera, jer su ulaz i centralni prostor džamije, sa plavim tepisima sa cvetićima i osvetljetnjem, ostavili utisak hoda po mesečini – što je još jedan od dokaza da se jednostavnim stvarima može postići jak efekat. Najjači utisak u Alžiru mi je ostavila Gardaja, vremenska kapsula gde imate osećaj da letite kroz vreme i vraćate se u 11. vek, u vreme kada ovaj pentopolis i nastao.
Izložba je otvorena 15. aprila 2026, a može se pogledati od 15. do 23. juna 2026. godine, u radnom vremenu galerije „Božidarac“, u Beogradu, u ulici Radoslava Grujića br. 3.
Nevena Janjić je rođena 1977. godine, u Beogradu. Diplomirani je pravnik, i već 25 godina radi u osiguranju. Ljubav ka fotografiji otkrila je tokom putovanja po Evropi, a pravu fotografsku strast doživela, kako ističe, putujući po muslimanskim zemljama, zemljama crne Afrike, po Indiji, Kubi, Kolumbiji i Boliviji. Voli da zabeleži trenutke koje prenose emociju, detalje i stvarni život ljudi. Fotografiše i prirodu i životinje, ali se trudi i gleda da to ne budu neke ustaljenje i očekivane situacije.
Krajem 2018. i početkom 2019. godine imala je samostalnu izložbu „Oko sveta“, u holu „Dunav osiguranja“. Prošle godine su joj fotografije bile izložene u galeriji „Božidarac“, na kolektivnoj izložbi Centra za foto talente, čiji je član. U okobru 2025. godine, u istoj galeriji, imala je samostalnu izložbu „Na skriveno te vodim mesto“, na kojoj je predstavila zemlje crne Afrike – Etiopiju, Keniju, Tanzaniju, Madagaskar i Namibiju.
Marko Jelić
