Manifestaciju Dani alžirskog filma svečano je otvorio ambasador Fatah Mahraz, 4. novembra 2024, u Jugoslovenskoj kinoteci, uoči projekcije filma „Hronika godina vatre“ (1975) Mohameda Lakhdara Hamine, koji je, pre tačno 50 godina, osvojio Zlatnu palmu u Kanu.
V. d. direktora Kinoteke Aleksandar Erdeljanović u pozdravnom govoru, u sali „Makavejev“, podsetio je da „saradnja naše dve zemlje počinje još u bivšoj Jugoslaviji, od pokreta nesvrstanih“, kao i da je u Kinoteci prošle godine održan program povodom jubileja – 70. godišnjice Alžirske revolucije.
„Ono što je značajno za alžirsku kinematografiju jeste da je počela da se razvija upravo u vreme rata protiv kolonijalizma i borbe za nezavisnost, u periodu od 1954–1962. godine. Zajedno s počecima kinematografije u Alžiru je osnovana kinoteka, danas najznačajnija u Magrebu i jedna od najznačajnijih u čitavoj Africi. Tada su počele da rade i prve filmske kuće i filmska škola“, rekao je Erdeljanović.
Kako je istakao, prvi veliki uspeh bila je italijansko-alžirska koprodukcija „Bitka za Alžir“ (1965) Đila Pontekorva, koja je naredne godine osvojila prvu nagradu na festivalu u Veneciji, a „najznačajniji alžirski film svakako je deset godina kasnije snimljena ‘Hronika godina vatre’, spektakularan film koji je osvojio kansku publiku i zasluženo dobio Zlatnu palmu“.
Erdeljanović je ocenio da je „dobar deo alžirskih filmova vezan za borbu za oslobođenje od kolonijalizma i za bolje socijalne uslove“.
„To je kinematografija u kojoj ima manje komedija, ali postoje vrlo ozbiljni filmovi koji govore o socijalnim problemima, o društvu uopšte i po tome danas spada u vrh kinematografija afričkog kontinenta“, rekao je Erdeljanović, pozivajući publiku da u naredna dva dana vidi još četiri odlična ostvarenja u programu pod zajedničkim naslovom „Istorijski alžirski film“.
Ambasador Mahraz istakao je da je ovaj program organizovan u okviru obeležavanja 71. godišnjice Alžirske revolucije i zahvalio Kinoteci što kontinuirano podržava promociju alžirskog filma.
„Jugoslovenska kinoteka je pravo mesto da se podsetimo pomoći koju je bivša Jugoslavija pružila alžirskom oslobodilačkom ratu i u oblasti filma, kao i na dragocen doprinos Zdravka Pečara i Stevana Labudovića, naoružanih samo perom odnosno kamerom“, rekao je Mahraz.
Kako je dodao, Labudović je zaslužan i za postavljanje temelja za stvaranje nove generacije filmskih radnika slobodnog Alžira. Predsednik Tito ga je 1959. poslao u Alžir u tromesečnu misiju, a on je ostao tri godine, prateći borce ALN-a u stopu i po cenu svog života. Snimio je 274 fotografije, 83 kilometra filmske trake i napravio 27 dokumentaraca koji su, kao i Pečarovi izveštaji, „postepeno promenili javno mnjenje širom sveta o borbi alžirskog naroda za pravdu, dostojanstvo i nezavisnost“.
Osim toga, Labudović je predvodio tim instruktora koji su obučavali filmske tehničare da snimaju alžirski otpor, ali i buduće stvaraoce, koji su zatim poslani u filmske škole u Pragu i Berlinu.
„Među njima je bio i Mohamed Lakhdar Hamina koji je postao veliki reditelj. Pre 50 godina nagrađen je u Kanu. To je do sada jedina Zlatna palma koja je otišla u Afriku i arapski svet. Igrom sudbine, ili je to samo koincidencija, Mohamed Lakhdar Hamina je preminuo maja ove godine u Alžiru, istog dana kada je restaurisana kopija njegovog remek-dela prikazana u Kanu, u programu Kan klasik“, rekao je ambasador Mahraz.
Kao omaž tom velikom umetniku, 5. novembra u Kinoteci biće prikazan i njegov prvi film „Vetar sa Oresa“ (1966). Do 6. novembra na programu su i „Opijum i štap“ (1971) Ahmeda Rašedija i „Ben Bulaid“ (2008) istog autora, kao i ratna drama „Operacija Majo“ (2015) Okaše Tuite.
Izvor: Jugoslovenska kinoteka
https://www.kinoteka.org.rs/istorijski-alzirski-film-u-kinoteci/
Govor ambasadora Alzira
