ОДРЖАНА КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА У БЕРАНАМА ПОВОДОМ СМРТИ СТЕВАНА ЛАБУДОВИЋА
21 - 12 - 2017

1Поводом смрти истакнутог Беранца, Стевана Лабудовића, сниматеља Алжирске револуције и заслужног грађанина Народне Демократске Републике Алжир, у организацији Општине Беране и Друштва пријатеља Алжира, у сали Центра за културу у Беранама, одржана је комеморативна седница.

После минута ћутања, којим је одата пошта нашем угледном суграђанину, присутнима се обратио Драгослав Шћекић, председник општине Беране. Обраћање преносимо у целости:

2„Уважени чланови породице Лабудовић,
драги суграђани,
окупили смо се данас поводом сјећања на нашег угледника Стевана Лабудовића, сниматеља Алжирске револуције, заслужног грађанина Алжира и добитника награде 21. јул. Част ми је да заједно са свима вама подијелим овај тренутак, којим ћемо нашег цијењеног Беранца заувијек сачувати од заборава.

3Стеван Лабудовић рођен је 28. децембра 1926. године у Беранама. Основну школу је завршио у Беранама,  гимназију је похађао у родном  граду, а матурирао у Смедеревској Паланци. Фотографијом је почео да се бави као десетогодишњак, и од тада је снимао варошке мотиве, догађаје и личности. Завршио је филмску школу, након чега се запошљава у „Филмским новостима“, гдје је до пензионисања радио као филмски сниматељ.

Фотографисао је многе људе и догађаје у бившој СФРЈ, био у пратњи тадашњег предсједника Јосипа Броза Тита и пратио рад конференција и засиједања Организације Уједињених нација у Њујорку, конференције Покрета несврстаних земаља, као и билатералне сусрете југословенских и свјетских државника. Као лични Титов сниматељ, педесетих година, пратио га је на „путу мира“ у Бурми, Индији, Индонезији, Египту, Великој Британији, Етиопији, и Сједињеним Америчким Државама.

4Снимао је и фотографисао и на бројним другим мјестима. У Беранама (тадашњем Иванграду) је направио бројне филмске записе и фотографије, које се данас налазе у филмским кинотекама и фото збиркама, међу којима је најзначајнија репортажа за југословенске медије везана за посјету Урха Кеконена, предсједника Финске.

Међу великане филмске умјетности уврстио га је његов филмски и револуционарни рад током велике Алжирске револуције, једног од највећих догађаја у историји XX вијека. У Алжиру је боравио три и по године, гдје је направио мноштво филмских репортажа и форографија које су обишле цијели свијет, чиме је допринио да остатак свијета сазна истину о праведној борби, ослободилачког, антиколонијалног покрета алжирског народа.

5И као пензионер је наставио своја истраживања, као што је откривање Српског војног  гробља из Првог свјетског рата у Алжиру, за којим је трагао 40 година. Ово гробље са 324 хумке српских војника и једног Руса је презентовао серијом изложби фотографија „Српско војно гробље  Дели  Ибрахим у Алжиру“, од којих је последњу у холу Скупштине Србије, приредила предсједница Маја Гојковић.

6За немјерљив допринос и доказане заслуге за побједу револуције, добитник је најзначајних војних и државних одликовања Народне Демократске Републике Алжира, и један од најцјењенијих пријатеља Алжира, о чему свједоче и бројне почасти те земље, што је крунисано кумством са Бумедијеном, бившим предсједником Алжира.

Лабудовића, који је постао и национални херој, Алжир није заборавио, као ни допринос који је Југославија пружила стицању независности. Његова камера, оригинални филмови и фотографије изложени су у ратној збирци Историјског музеја у Алжиру, у сали великана и у Војном музеју, а нове генерације Алжираца о њему уче у редовној школској лектири из историје. Током његових многобројних посјета, „својој другој отаџбини“ само кад би чули његово име Лабидо, како га зову, ђеца на улицама притрчавала су му, широких осмеха и пружајући руке у загрљај, у жељи да се сликају с њим и да му изразе дубоко поштовање. За Алжирце, Лабудовић је један од њих, што је и он сам често говорио.

Умро је у Београду 25. новембра у 91. години живота.

7Наш крај остао је без великог човјека, интелектуалца и свјетског путника. Човјека топле људске нарави, који нас је, својим животом и дјелом, обавезао да га заувјек чувамо од заборава. Човјека који је повезао Беране и Алжир, на чему смо му неизмјерно захвални.

Хвала и свима Вама који сте данас ту да заједно подијелимо сјећање на нашег драгог Стевана Лабудовића.

Нека му је вјечна слава и хвала!“.

8У наставку је о лику и делу Стевана Лабудовића, кроз презентацију фотографија, говорио Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира. А, на крају је приказан и трејлер филма о животу нашег цењеног Беранца, који припрема позната редитељка Мила Турајлић.

http://berane.me/odrzana-komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
http://www.espona.me/index.php/drustvo/4777-odrzana-komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-scepa-labudovica
http://portalanalitika.me/clanak/289556/oprostaj-od-covjeka-koji-je-spojio-berane-i-alzir
http://berane.me/komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
http://mladiberana.me/komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
https://radioberane.wordpress.com/2017/12/20/berane-komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Regioni&clanak=628327&datum=2017-12-22

 

CESTITKA 2018

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП, ПОВОДОМ СМРТИ СТЕВАНА ЛАБУДОВИЋА, У НАЦИОНАЛНОМ АРХИВУ АЛЖИРА
8 - 12 - 2017

Генерална дирекција Националног архива Алжира, у сарадњи са Амбасадом Репубике Србије у Алжиру, организовао је, 7. 12. 2017. године, комеморативни скуп, поводом смрти Стевана Лабудовића, фотографа и сниматеља Алжирске револуције.

После интонирања државних химни Алжира и Србије, генерални директор  Генералне дирекције Националног архива Алжира, Абделмађид Шихи и амбасадор Србије у Алжиру, Њ. Е Александар Јанковић одржали су говоре, у којима је истакнут значај сарадње и пријатељства између Алжира и Србије, чему је посебан допринос дао и Стеван Лабудовић, који својим репортажама, помогао да се права слика о алжирској борби за независност пробије у свет. Скупу су се, поздравним говорима, обратили и Х. Латли, директор управе у МСП Алжира и представници Друштва пријатеља Алжира из Београда; Драгиња Влк и Марко Јелић.

Скупу су присуствовали представници Министарства спољних послова  Алжира, официри алжирске народне националне армије, институција културе, ветерани алжирске револуције, представници српске дијаспоре, и др. Такође, присуствовали су и наши оперски уметници, предвођени примадоном Јадранком Јовановић, који су били на гостовању у Алжиру, у организацији Министарства културе Алжира.

У холу Националног архива Алжира, организована је и изложба посвећена Стевану Лабудовићу.
 
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=459002024496389&id=100011597867829
 
http://alger.mfa.gov.rs/cir/newstext.php?subaction=showfull&id=1513253737&ucat=106&template=HeadlinesCir&#disqus_thread

ХОР „БАРИЛИ“ ДОДЕЛИО ПОВЕЉУ ЗАХВАЛНОСТИ ДРУШТВУ ПРИЈАТЕЉА АЛЖИРА
16 - 12 - 2017

Fotografija zahvalniceГрадски женски хор „Барили“, који је основан 1992. године, најпре под окриљем Центра за културу Пожаревац, да би, после пет година постојања, био проглашен за Установу културе града Пожаревца, прославио је, 15. децембра 2017. године, 25 година постојања свечаним пријемом и изложбом фотографија у свечаном салону градског здања, уз присуство великог броја поштовалаца и других уважених гостију.

Јубилеј, који је обележио овај хор, окупио је синоћ велики број гостију, љубитеља културе и уметности, али и пријатеља. Свечани салон био је изложбени простор са веома занимљивом поставком фотографија са наступа хора на бројним велелепним сценама, призора из живота једне хорске породице на добром гласу, што јесте од великог значаја.

Иван Јовић, члан градског већа задужен за социјална питања, истакао је да је, током четврт века постојања, хор „Барили“ дочекивао најзначајније личности из земље и иностранства, а уједно Пожаревљане са њима, кроз музику, спајао.

Мр Каталин Тасић, истакла је најзначајније наступе хора, као и мукотрпан рад и много вежбања, што је било неопходно да би успешно одговорили сваком задатку.

Поводом јубилеја, хор је доделио повеље захвалности Министарству културе и граду Пожаревцу, установама и појединцима, као и Амбасади Алжира, и Друштву пријатеља Алжира.

У име амбасаде Републике Алжира, повељу захвалности примио је амбасадор Њ. Е. Абделхамид Шебшуб, а у име Друштва пријатеља Алжира, председник Марко Јелић.

Овај хор наступио је пет пута на догађајима, које су организовали Амбасада Алжира и Друштво пријатеља Алжира, изводећи државне химне Србије и Алжира. Сарадња је прерасла у пријатељство, а извођење алжирске химне, постало је препознатљиво и веома цењено међу Алжирцима.

http://www.hitradio.rs/vest/10825/hor-barili-obelezava-25-godina-postojanja

http://ebranicevo.com/pesmom-nas-cetvrt-veka-povezuju-sa-drugim-narodima

http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/hor_barili_proslavio_tradiciju_dugu_25_godina_171216141323

http://urbancityradio.org/izlozba-fotografija-povodom-25-godina-postojanja-gradskog-zenskog-hora-barili/

http://urbancityradio.org/obelezen-jubilej-25-godina-gradskog-zenskog-hora-barili-foto/

http://ebranicevo.com/cetvrt-veka-elitnog-hora

 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „АЛЖИРСКА ХРОНИКА“ НОВИНАРА СРБОЉУБА МАНОЈЛОВИЋА
14 - 12 - 2017

1Друштво пријатеља Алжира у сарадњи са Студентским културним центром, организовали су, у среду, 13. децембра 2017. године, промоцију књиге „Алжирска хроника“, новинара Србољуба Манојловића, дугогодишњег дописника новинске агенције Танјуг из Алжира.

2На промоцији су говорили Милоје Поповић, новинар и публициста, Борислав Коркоделовић, дугогодишњи новинар и уредник у новинској агенцији Танјуг, аутор књиге. Одломке из књиге читао је Петар Жебељан, a у име издавача, госте је поздравио Марко Јелић, председник Друштва пријатеља Алжира,

3Промоцији је присуствовао и Абделхамид Шебшуб, амбасадор Алжира у Србији.

4„Алжирска хроника“ је збирка одабраних дописничких текстова, записа и путописа, дугогодишњег новинара Танјуга, Србољуба Манојловића, који је, током скоро осам година, извештавао југословенску јавност о многобројним политичким, друштвено-политичким, култуним и другим догађајима из Алжира. 5Известан број текстова први пут се објављује у овој књизи. Ово вредно новинарско сведочанство говори и о великим изазовима кроз које је прошло алжирско друштво, од великих нестабилности, преко разбуктавања исламског фундаментализма и грађанског рата, па до периода стабилизације. 6Такође, ова књига је и сведочанство колико су алжирски политичари тешко примили распад Југославије и грађански рат, који се распламсао на нашим просторима, као и жељу алжирског политичара и првог алжирског председника Ахмеда Бен Беле да учествује као посредник у помирењу југословенских република.

   7Рецензент, амбасадор Данило Милић сматра да ће ова књига бити занимљива свим слојевима читалаца, али и посебно корисна за образовање наших младих кадрова на Дипломатској академији Министарства спољних послова.

    8Србољуб Манојловић је новинар и публициста. Радио је у листовима „Младост“ и „Политика експрес“ и у новинској агенцији Танјуг. За новинарски рад добио је награду Новинске куће „Политика“ 1976. и награду УНС-а „Светозар Марковић“ 1979. године. Објавио  је и неколико фељтона и више прилога у часописима и зборницима.

9Фотографије: Владимир Илић и Горан Златковић

http://nadlanu.com/364438/odrzana-promocija-knjige-alzirska-hronika-novinara-srboljuba-manojlovica/

http://www.dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/9392-promocija-knjige-al%C5%BEirska-hronika

https://www.vesti.rs/Dobre-vesti/Promocija-knjige-Alzirska-hronika.html

https://www.turistickisvet.com/vesti/razno/promocija-knjige--alzirska-hronika--novinara-srboljuba-manojlovica.html

УСПЕШНO ГОСТОВАЊЕ ЈАДРАНКЕ ЈОВАНОВИЋ У АЛЖИРУ
11 - 12 - 2017

pozivnica jj1

Под покровитељством министра културе Алжира, Азедина Михубија, у организацији Министарства културе НДР Алжира и Министарства културе и информисања Републике Србије, и уз подршку алжирске опере „Буалем Бесаи“ и Амбасаде Републике Србије у Алжиру, организован је уметнички наступ српске примадоне Јадранке Јовановић, као културни догађај „Серенада пријатељства“, у новоизграђеној опери у граду Алжиру, 4. децембра 2017. године.

Концерт је одржан у пратњи симфонијског оркестра опере у Алжиру, под управом Калила Б. Ахмеда. На програму су биле популарне оперске арије, италијанске канцоне, српска и руска уметничка музика, а потпуну еуфорију, изазвало је извођење две алжирске песме, од којих је једна у дуету са генералним директором алжирске опере, Нур-Едином Саудијем.

У поздравним говорима на отварању концерта, амбасадор Републике Србије у Алжиру, Александар Јанковић, и генерални директор алжирске опере, баритон Нур-Един Сауди, указали су на традиционално пријатељске односе Србије и Алжира, и значај размене у култури за сарадњу две земље. Концерту су присуствовали и алжирски министри спољних послова, Абделкадер Месахел и министар културе, Азедин Михуби, министри спољних послова и правде Републике Гвинеје – Мамади Туре и Шеик Сако (који су се налазили у радној посети Алжиру), представници Друштва пријатеља Алжира Републике Србије, Марко Јелић и Драгиња Влк, те многобројни представници дипломатског кора, институција културе, медија, пријатељи Србије, српске пословне заједнице, дијаспоре, и др. Гостовање српских оперских уметника реализовано је  у оквиру програма сарадње министарстава културе две земље.

У Орану, другом по величини алжирском граду, 6. децембра 2017. године, у позоришту „Абделкадер Алула“, одржан је други концерт, са извођачима и оркестром алжирске опере, а оранска публика реаговала је дугим аплаузима и овацијама.

6Српски уметници су представили део богате српске културе, а овом културном догађају дат је посебан третман, те су алжирски медији веома пажљиво пратили посету и програм српских уметника, и садржајно извештавали о догађајима, стављајући их као централни догађај у Алжиру, непосредно после посете председника Француске, Макрона овој земљи.

Најава: https://www.algeriepatriotique.com/2017/11/23/serenade-de-lamitie-algero-serbe-decembre-a-alger-oran/

Изводи из алжирских медија:
Најава у јутарњем дневнику алжирске националне телевизије:
https://www.youtube.com/watch?v=-whZVRhv7e4&t=1s

Из дневника алжирске националне телевизије (од 29:44), као извештај са догађаја:
https://www.youtube.com/watch?v=ahfsqviMKNY
https://www.youtube.com/watch?v=w01IVsJPY2I(издвојено)

Национална новинска агенција (Algeria Press Service - APS):
http://www.aps.dz/culture/66661-concert-de-musique-a-alger-pour-celebrer-l-amitie-algero-serbe
EL MOUDJAHID: http://www.elmoudjahid.com/fr/actualites/117432

1

1

1

1

1

АЛЖИР ОДАO ЗАСЛУЖЕНУ ПОШТУ СТЕВАНУ ЛАБУДОВИЋУ, СНИМАТЕЉУ РЕВОЛУЦИЈЕ
30 - 11 - 2017

1Читав Алжир одао је пошту Стевану Лабудовићу, сниматељу борбе за национално ослобођење, који је преминуо у Београду, 25. новембра 2017. у 91. години.

У поруци саучешћа, коју је упутио породици покојника, Председник Абделазиз Бутефлика (Abdelaziz Bouteflika) описао је Стевана Лабудовића као великог активисту у рату за национално ослобођење Алжира, човека са чврстим уверењима, заљубљеника у идеале, попут социјалне правде, напретка, слободе и еманципације народа.

„Као човек са уверењима, заљубљеника у идеале социјалне правде, напретка, слободе и еманципације народа, он се по цену сопственог живота, безусловно посветио борби Алжира против колонијалног јарма и храбро и самопрегорно ставио своју камеру и своје умеће у службу наше ствари.

Захваљујући његовом беспрекорном раду и братском ангажовању, међународно јавно мњење сазнало је истину о борби нашег народа, супротно од онога што је тврдила колонијална пропаганда, а историјски тренуци наше борбе за национално ослобођење остали су забележени“, написао је председник Републике.

У поруци, коју је породици Стевана Лабудовића упутио, Тајеб Зитуни (Tayeb Zitouni), министар бораца стоји да ће „име Стевана Лабудовића заувек остати урезано у наше сећање као симбол активизма и одлучности у служби праведних ствари.“

Амбасада Алжира у Београду организовала је 30. новембра 2017. у свом седишту, церемонију одавања поште покојном Лабудовићу, пре него што су његови посмртни остаци пренесени на гробље ради сахране.

Церемонији су присуствовали Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драгослав Шћекић, председник општине Беране (Црна Гора), Лабудовићевог родног града, чланови дипломатског кора арапских и афричких земаља, чланови алжирске заједнице, чланови Друштва пријатеља Алжира, као и супруга покојника и чланови његове породице.

Официри Народне националне армије на школовању у Србији, унели су ковчег прекривен државном заставом Алжира и ставили га на одар у згради Амбасаде.

Церемонија је започела интонирањем химни две земље и кратким опроштајним говором Абделхамида Шебшуба (Abdelhamid Chebchoub), амбасадора Алжира у коме је подсетио на изванредне људске квалитете покојника и на његово ангагажовање раме уз раме са борцима народноослободилачке борбе.
Председник Друштва пријатеља Алжира, Марко Јелић је, у својој опроштајној речи, говорио о уметничком делу овог човека, који је симбол пријатељства које повезује Алжир са народима бивше Југославије.

Одру су затим прилазили присутни остављајући цвеће и одајући последњу пошту покојнику.

На крају церемоније, два официра Народне националне армије на школовању, свечано су предали заставу, којом је био прекривен ковчег, госпођи Лабудовић.

********

Опроштајни говор амбасаора Алжира
Хвала вам драги пријатељи што сте данас дошли да се у знак сећања, поклоните пријатељу Алжира, Стевану Лабудовићу који је преминуо 25. новембра.

За све нас, ти Стеване ниси умро, јер си се отиснуо у вечност оног дана када си одлучио да пређеш линију опасану бодљикавом жицом између Туниса и Алжира, да би се, по цену живота, придружио алжирским борцима, који су војевали за независност Алжира.

Током читавог твог живота, чувао си тај пламен пријатељства које си гајио за Алжир и алжирски народ, који те никада неће заборавити, јер је име твоје златним словима уписано у историју наше земље.

Отишао се да се придружиш својим друговима, храбрим борцима алжирске револуције који су пали у борби, и сигуран сам да си веома срећан што сте поново заједно исто онолико колико си био срећан док си пратио неустрашиве војнике Националне ослободилачке армије у њиховим војним операцијама.

Знам да ниси волео говоранције нити протоколарне почасти. Поштујући твоје жеље, ми твоји пријатељи смо данас овде да те поздравимо и да ти кажемо колико ћеш нам недостајати.

Почивај у миру, брате мој.

********

Опроштајни говор председника Друштва пријатеља Алжира.

Стеван Лабудовић који је, више од 60 година неговао пријатељство између народа Југославије и Алжира, светао је пример колико један човек, привржен младалачким идејама до краја живота, може да допринесе сарадњи и пријатељсту између два народа и две државе. Ту приврженост завредео је вршећи своју дужност ратника по алжирској земљи, ризикујући свој живот. Зато је његово дело је велики споменик историје.
 
Оно што је Швајцарац Арчибалд Рајс за Србе, то је Стеван Лабудовић за Алжирце. Рајс је своје срце завештао за бојишта српских победа у Великом рату, на Кајмакчалану. Стеваново срце остаће вечито на Атласу, а његово велико архивско дело баштиниће подједнако наш и алжирски народ.
 
Нека је слава, и велико хвала, Стевану Лабудовићу, који ће, у својем вољеном Београду, то сигурно знамо, вечно сањати Беране, као свој завичај и топлину свог вољеног, братског Алжира!

БИОГРАФИЈА:
(Биографију је саставила Амбасада Алжира у Београду)

СТЕВАН ЛАБУДОВИЋ (1926-2017)
Стеван Лабудовић је рођен 28. децембра 1926. у Беранама, у Црној Гори, у породици Милутина Лабудовића, уваженог књижара из тог града.

Школовање у родном граду прекида 1943, када одлучује да се, као седамаестогодишњак, прикључи југословенској Народноослободилачкој војсци.

Демобилисан је на лични захтев 1945. када наставља са школовањем, а две године касније, положиће велику матуру у Смедеревској Паланци (Србија).

Уписује се прво на Правни факултет Универзитета у  Београду, али ће га дугогодишња страст према фотографији убрзо преусмерити ка студијама филма, које уписује на Високој филмској школи у Београду.

По завршетку школе, запошљава се као сниматељ у „Филмским новостима“, предузећу за филмску продукцију коме ће остати веран све до одласка у пензију 1988.

Лабудовић је веома брзо постао мајстор свог заната захваљујући, између осталог, и свом, тада већ дугогогодишњем искуству, у бављењу фотографијом.

Током четири године, (1956-1960) био је дописник „Филмских новости“ у Словенији, одакле је извештавао о напетостима у региону, изазваним тршћанском кризом.

Као Титов лични фотограф, пратио га је на Путу мира (фебруар-април 1961), који га је одвео у Бурму, Индију, Индонезију, Египат, Велику Британију, САД, Канаду….

Снимио је значајне личности и догађаје, који су обележили бившу Југославију. Пратио је рад бројних конференција и заседање ОУН у Њујорку, конференција несврстаних земаља, као и билатералне сусрете југословенског државног врха са колегама из света.

Године 1959, Тито шаље Лабудовића у Алжир да би, у оквиру мисије, која је иницијално требало да траје два месеца, снимио репортаже о борби алжирског народа. А он ће тамо остати све до победе алжирског народа јула 1962. Током тих година његовог професионалног и револуционалног рада уз борце Народне националне армије, које је пратио, Лабудовић је снимио 83 километара филмске траке, 27 филмова и 274 фотографије.

Његови филмови и репортаже награђивани су на бројним домаћим и међународним фестивалима.

За његово ангажовање на страни алжирског народа, председник републике Абделазиз Бутефлика (Abdelaziz Bouteflika) га је 2012. године, поводом 50. годишњице националне независности, одликовао Орденом за националне заслуге.

Поводом државног празника Републике Србије, фебруара 2017, тадашњи председник Републике Србије Томислав Николић доделио је Стевану Лабудовићу сребрну медаљу за заслуге у култури и јавним делатностима. И власти његовог родног града, општине Беране, доделиле су му 2016. награду „21. јули“. Те исте године и београдска општина Раковица на чијој територији је живео више од 50 година, доделила му је највише општинско признање за културу.

Био је ожењен са Ружицом Зорић и иза себе је оставио двоје деце – кћи Иду, чији је кум био покојни председник Хуари Бумедијен (Houari Boumediene) и сина Милутина.

Преминуо је 25. новембра 2017. у Београду, у деведесет првој години.

http://www.ambalgserbia.rs/2017/12/26/lalgerie-rend-un-hommage-merite-a-stevan-labudovic-cameraman-de-la-revolution/

http://www.ambalgserbia.rs/rs/2017/12/28/alzir-odao-zasluzenu-postu-stevanu-labudovicu-snimatelju-revolucije/

1

1

1

1

1

1

1

1

ПРЕДСЕДНИК БУТЕФЛИКА УПУТИО САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦИ СТЕВАНА ЛАБУДОВИЋА
26 – 11 – 2017

Buteflika LabudovicУ суботу, 25. новембра 2017. године, Председник Републике Абделазиз Бутефлика упутио је породици Стевана Лабудовића, активисти и сниматељу чланова покрета отпора Алжирске револуције, поруку са изразима саучешћа, у којој је посебан акценат ставио на настојања, преминулог Стевана на страни Алжира, а против колонијалног јарма.

„Вест о смрти великог активисте у рату за национално ослобођење Алжира, Стевана Лабудовића, примио сам са великом тугом“, читамо у његовој поруци.

Опширније: ПРЕДСЕДНИК БУТЕФЛИКА УПУТИО САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦИ СТЕВАНА ЛАБУДОВИЋА

Stevan LabudovicIN MEMORIAM
СТЕВАН ЛАБУДОВИЋ (1926-2017)

Биографија Стевана Лабудовића,
jугословенскoг филмског сниматеља и
заслужног грађанина Народне Демократске Републике Алжир

    Стеван Лабудовић рођен је 28. децембра 1926. године у Беранама, у породици угледног беранског књижара Милутина Лабудовића. Основну школу је завршио у Беранама, гимназију је похађао у родном граду, а матурирао у Смедеревској Паланци. Фотографијом је почео да се бави као десетогодишњак, када је од оца добио свој први фотоапарат. Од тада је снимао варошке мотиве, догађаје и личности. Завршио је филмску школу, после чега се запошљава у „Филмске новости“, где је до пензионисања радио као филмски сниматељ. Фотографисао је знамените личности и догађаје у бившој СФРЈ, био у пратњи председника Јосипа Броза Тита и пратио рад конференција и заседања Организације Уједињених нација у Њујорку, конференција Покрета несврстаних земаља, као и билатералне сусрете југословенских и светских државника. Као лични сниматељ, педесетих година, пратио је Тита на „Путу мира“ у Бурми, Индији, Индонезији, Египту, Великој Британији, Етиопији, и Сједињеним Америчким државама. У Беранама (тадашњем Иванграду) направио је бројне филмске записе и фотографије, које се данас налазе у филмским кинотекама и фото збиркама, међу којима је најзначајнија репортажа, за југословенске медије, везана за посету Урха Кеконена, председника Финске.

Опширније: IN MEMORIAM СТЕВАН ЛАБУДОВИЋ (1926-2017)

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „СРПСКО ВОЈНО ГРОБЉЕ ДЕЛИ ИБРАХИМ“ У ГАЛЕРИЈИ МОКРАЊЧЕВЕ КУЋЕ У НЕГОТИНУ
23. 11. 2017.

У галерији Мокрањчеве куће отворена је изложба фотографија „Српско војно гробље Дели Ибрахим“ аутора Стевана Лабудовића, заслужног грађанина Народне Демократске Републике Алжир. Изложбу су отворили Владимир Величквоић, председник Привременог органа општине неготин и амбасадор Алжира у Србији, Абелхамид Шебшуб.

Страшна епопеја Првог светског рата, која је кулминирала повлачањем српских оружаних снага и дела цивила преко северне и средње Албаније ка грчким јонским острвима Крфу и Виду, није била окончана на грчкој територији. Велики број рањеника и изнемоглих хитно је пребачен у савезничке, махом француске болнице, широм јужне Европе, али и на француске територије у северној Африци. И док је боравак српских војника на тлу данашњег Туниса добро познат, и после сто година од тих трагичних догађаја, дотле је присуство Срба у данашњем Алжиру и даље обавијено велом историјског заборава.

Изложбу „Српско војно гробље Дели Ибрахим“ чине фотографије гробља, на којем су сахрањени српски војници који су преминули у Алжиру током лечења. Гробље се данас налази на подручју општине Дели Ибрахим алжирског главног града, где је, 1982. године, премештено са своје првобитне локације у месту Таменфуст, раније Кап Матифу.

Отварајући изложбу, Владимир Величковић изразио је, између осталог, захвалност алжирском народу који брину о овом спомен обележју на српске војнике.

„Наредне године навршава се сто година од завршетка Првог светског рата, у коме је страдало више од милион Срба и још толико рањено, бранећи своју отаџбину од надмоћнијег непријатеља. Наша обавеза је да чувамо сећање на све жртве ратова и да не дозволимо да избледе с временом. Ова изложба нас подсећа на 324 српска и једног руског војника, који нису успели да се излече у француским болницама у Алжиру, па су после смрти сахрањени на тлу ове братске земље. Користим ову прилику да захвалим грађанима Алжира, што су свих ових година бринули о гробовима српских војника и спомен обележју које чува успомену на њих и чини нераскидиву везу између алжирског и српског народа.“

„Циљ ове изложбе је да се покаже младима да је било мушкараца и жена, који су се борили за слободу и једног и другог народа и који почивају и у једној и другој земљи и тако проливена крв, алжирских и српских војника се на неки начин помешала и одатле можда почињу и те јако блиске везе између наша два народа. Као што знате, српски народ је такође дао велики допринос алжирском народу током његове борбе за национално ослобођење. У тој борби је активни учесник био и фотограф Стеван Лабудовић, чије фотографије данас имамо прилику да гледамо, а који се борио са алжирском војском. Треба одати дубоко признање том човеку, било да је реч о српском гробљу у Алжиру или о фотографијама које је он снимао током рата у Алжиру, које су сведочанство о том дубоком пријатељству.“
У програму је учествовао хор Уметничке школе “Стеван Мокрањац”, под диригентском палицом Ружице Рајковић.

Изложба, коју су иницирали Друштво пријатеља Алжира и Музеј Крајине, биће отворена за посетиоце неколико недеља.

Фотографије: општина Неготин.


http://www.istocnevesti.com/otvorena-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim-foto/

http://www.istocnevesti.com/izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim/

http://tvistok.com/2017/11/negotin-23-novembra-bice-otvorena-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim/

http://tkmagazin.rs/negotin-uskoro-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim/

http://temporadio.rs/?p=7981

http://negotin.rs/vest-otvorena-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim-3909.htm

http://muzejkrajine.org.rs/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%BC-2/