АЛЖИР ОДАO ЗАСЛУЖЕНУ ПОШТУ СТЕВАНУ ЛАБУДОВИЋУ, СНИМАТЕЉУ РЕВОЛУЦИЈЕ
30 - 11 - 2017

1Читав Алжир одао је пошту Стевану Лабудовићу, сниматељу борбе за национално ослобођење, који је преминуо у Београду, 25. новембра 2017. у 91. години.

У поруци саучешћа, коју је упутио породици покојника, Председник Абделазиз Бутефлика (Abdelaziz Bouteflika) описао је Стевана Лабудовића као великог активисту у рату за национално ослобођење Алжира, човека са чврстим уверењима, заљубљеника у идеале, попут социјалне правде, напретка, слободе и еманципације народа.

„Као човек са уверењима, заљубљеника у идеале социјалне правде, напретка, слободе и еманципације народа, он се по цену сопственог живота, безусловно посветио борби Алжира против колонијалног јарма и храбро и самопрегорно ставио своју камеру и своје умеће у службу наше ствари.

Захваљујући његовом беспрекорном раду и братском ангажовању, међународно јавно мњење сазнало је истину о борби нашег народа, супротно од онога што је тврдила колонијална пропаганда, а историјски тренуци наше борбе за национално ослобођење остали су забележени“, написао је председник Републике.

У поруци, коју је породици Стевана Лабудовића упутио, Тајеб Зитуни (Tayeb Zitouni), министар бораца стоји да ће „име Стевана Лабудовића заувек остати урезано у наше сећање као симбол активизма и одлучности у служби праведних ствари.“

Амбасада Алжира у Београду организовала је 30. новембра 2017. у свом седишту, церемонију одавања поште покојном Лабудовићу, пре него што су његови посмртни остаци пренесени на гробље ради сахране.

Церемонији су присуствовали Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драгослав Шћекић, председник општине Беране (Црна Гора), Лабудовићевог родног града, чланови дипломатског кора арапских и афричких земаља, чланови алжирске заједнице, чланови Друштва пријатеља Алжира, као и супруга покојника и чланови његове породице.

Официри Народне националне армије на школовању у Србији, унели су ковчег прекривен државном заставом Алжира и ставили га на одар у згради Амбасаде.

Церемонија је започела интонирањем химни две земље и кратким опроштајним говором Абделхамида Шебшуба (Abdelhamid Chebchoub), амбасадора Алжира у коме је подсетио на изванредне људске квалитете покојника и на његово ангагажовање раме уз раме са борцима народноослободилачке борбе.
Председник Друштва пријатеља Алжира, Марко Јелић је, у својој опроштајној речи, говорио о уметничком делу овог човека, који је симбол пријатељства које повезује Алжир са народима бивше Југославије.

Одру су затим прилазили присутни остављајући цвеће и одајући последњу пошту покојнику.

На крају церемоније, два официра Народне националне армије на школовању, свечано су предали заставу, којом је био прекривен ковчег, госпођи Лабудовић.

********

Опроштајни говор амбасаора Алжира
Хвала вам драги пријатељи што сте данас дошли да се у знак сећања, поклоните пријатељу Алжира, Стевану Лабудовићу који је преминуо 25. новембра.

За све нас, ти Стеване ниси умро, јер си се отиснуо у вечност оног дана када си одлучио да пређеш линију опасану бодљикавом жицом између Туниса и Алжира, да би се, по цену живота, придружио алжирским борцима, који су војевали за независност Алжира.

Током читавог твог живота, чувао си тај пламен пријатељства које си гајио за Алжир и алжирски народ, који те никада неће заборавити, јер је име твоје златним словима уписано у историју наше земље.

Отишао се да се придружиш својим друговима, храбрим борцима алжирске револуције који су пали у борби, и сигуран сам да си веома срећан што сте поново заједно исто онолико колико си био срећан док си пратио неустрашиве војнике Националне ослободилачке армије у њиховим војним операцијама.

Знам да ниси волео говоранције нити протоколарне почасти. Поштујући твоје жеље, ми твоји пријатељи смо данас овде да те поздравимо и да ти кажемо колико ћеш нам недостајати.

Почивај у миру, брате мој.

********

Опроштајни говор председника Друштва пријатеља Алжира.

Стеван Лабудовић који је, више од 60 година неговао пријатељство између народа Југославије и Алжира, светао је пример колико један човек, привржен младалачким идејама до краја живота, може да допринесе сарадњи и пријатељсту између два народа и две државе. Ту приврженост завредео је вршећи своју дужност ратника по алжирској земљи, ризикујући свој живот. Зато је његово дело је велики споменик историје.
 
Оно што је Швајцарац Арчибалд Рајс за Србе, то је Стеван Лабудовић за Алжирце. Рајс је своје срце завештао за бојишта српских победа у Великом рату, на Кајмакчалану. Стеваново срце остаће вечито на Атласу, а његово велико архивско дело баштиниће подједнако наш и алжирски народ.
 
Нека је слава, и велико хвала, Стевану Лабудовићу, који ће, у својем вољеном Београду, то сигурно знамо, вечно сањати Беране, као свој завичај и топлину свог вољеног, братског Алжира!

БИОГРАФИЈА:
(Биографију је саставила Амбасада Алжира у Београду)

СТЕВАН ЛАБУДОВИЋ (1926-2017)
Стеван Лабудовић је рођен 28. децембра 1926. у Беранама, у Црној Гори, у породици Милутина Лабудовића, уваженог књижара из тог града.

Школовање у родном граду прекида 1943, када одлучује да се, као седамаестогодишњак, прикључи југословенској Народноослободилачкој војсци.

Демобилисан је на лични захтев 1945. када наставља са школовањем, а две године касније, положиће велику матуру у Смедеревској Паланци (Србија).

Уписује се прво на Правни факултет Универзитета у  Београду, али ће га дугогодишња страст према фотографији убрзо преусмерити ка студијама филма, које уписује на Високој филмској школи у Београду.

По завршетку школе, запошљава се као сниматељ у „Филмским новостима“, предузећу за филмску продукцију коме ће остати веран све до одласка у пензију 1988.

Лабудовић је веома брзо постао мајстор свог заната захваљујући, између осталог, и свом, тада већ дугогогодишњем искуству, у бављењу фотографијом.

Током четири године, (1956-1960) био је дописник „Филмских новости“ у Словенији, одакле је извештавао о напетостима у региону, изазваним тршћанском кризом.

Као Титов лични фотограф, пратио га је на Путу мира (фебруар-април 1961), који га је одвео у Бурму, Индију, Индонезију, Египат, Велику Британију, САД, Канаду….

Снимио је значајне личности и догађаје, који су обележили бившу Југославију. Пратио је рад бројних конференција и заседање ОУН у Њујорку, конференција несврстаних земаља, као и билатералне сусрете југословенског државног врха са колегама из света.

Године 1959, Тито шаље Лабудовића у Алжир да би, у оквиру мисије, која је иницијално требало да траје два месеца, снимио репортаже о борби алжирског народа. А он ће тамо остати све до победе алжирског народа јула 1962. Током тих година његовог професионалног и револуционалног рада уз борце Народне националне армије, које је пратио, Лабудовић је снимио 83 километара филмске траке, 27 филмова и 274 фотографије.

Његови филмови и репортаже награђивани су на бројним домаћим и међународним фестивалима.

За његово ангажовање на страни алжирског народа, председник републике Абделазиз Бутефлика (Abdelaziz Bouteflika) га је 2012. године, поводом 50. годишњице националне независности, одликовао Орденом за националне заслуге.

Поводом државног празника Републике Србије, фебруара 2017, тадашњи председник Републике Србије Томислав Николић доделио је Стевану Лабудовићу сребрну медаљу за заслуге у култури и јавним делатностима. И власти његовог родног града, општине Беране, доделиле су му 2016. награду „21. јули“. Те исте године и београдска општина Раковица на чијој територији је живео више од 50 година, доделила му је највише општинско признање за културу.

Био је ожењен са Ружицом Зорић и иза себе је оставио двоје деце – кћи Иду, чији је кум био покојни председник Хуари Бумедијен (Houari Boumediene) и сина Милутина.

Преминуо је 25. новембра 2017. у Београду, у деведесет првој години.

http://www.ambalgserbia.rs/2017/12/26/lalgerie-rend-un-hommage-merite-a-stevan-labudovic-cameraman-de-la-revolution/

http://www.ambalgserbia.rs/rs/2017/12/28/alzir-odao-zasluzenu-postu-stevanu-labudovicu-snimatelju-revolucije/

1

1

1

1

1

1

1

1